Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA - advokat Marko Popadić, zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP i člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, te povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP i povrede zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev i preinači pobijane presude tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe i odrediti da troškovi krivičnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava suda.

Vrhovni sud dostavio je primerak zahteva za zaštitu zakonisti Vrhovnom javnom tužilaštvu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, i u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), nakon razmatranja spisa predmeta i pravnosnažnih presuda protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te nakon ocene navoda izloženih u zahtevu, našao:

Zahtev je neosnovan u delu u kojem se odnosi na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP i povredu zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen, odnosno nema zakonom propisan sadržaj.

Neosnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog nižestepene presude pobijaju zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP i s tim u vezi navodi da u konkretnom slučaju nedostaje subjketivni element bića predmetnog krivičnog dela – krivica okrivljenog u odnosu na ugrožavanje spokojstva ili duševnog stanja oštećene, budući da u dispozitivu optužnog predloga nije opisan umišljaj okrivljenog kao oblik vinosti.

Izloženi navodi zahteva za zaštitu zakonitosti su, po oceni ovoga suda, neosnovani.

Krivično delo nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. Krivičnog zakonika čini onaj ko primenom nasilja, pretnjom da će napasti na život ili telo, drskim ili bezobzirnim ponašanjem ugrožava spokojstvo, telesni integritet ili duševno stanje člana svoje porodice, dok je stavom 2. istog člana propisan teži oblik ovog krivičnog dela i to ako je pri izvršenju dela iz stava 1. ovog člana korišćeno oružje, opasno oruđe ili drugo sredstvo podobno da telo teško povredi ili zdravlje teško naruši.

Kod krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. Krivičnog zakonika, radi se o takozvanoj „posledičnoj radnji“ izvršenja, koja sadržajno može biti različita, ali se mora tumačiti u kontekstu načina izvršenja navedenih u članu 194. stav 1. Krivičnog zakonika – primena nasilja, pretnja da će se napasti na život ili telo i drsko ili bezobzirno ponašanje, čime učinilac ugrožava spokojstvo, telesni integritet ili/i duševno stanje oštećenog.

Izrekom pravnosnažne presude utvrđeno je da je okrivljeni AA kritičnom prilikom, u stanju uračunljivosti, svestan svog dela i hteo njegovo izvršenje, te svestan da je njegovo delo zabranjeno, primenom nasilja i pretnjom da će napasti na život ugrozio telesni integritet člana svoje porodice – tadašnje supruge BB, korišćenjem oružja – noža, na taj način što nakon verbalne rasprave, okrivljeni oštećenoj nije dozvolio da izađe iz stana, već je zaključao vrata stana i pretio joj nožem, rekavši joj da će je iskasapiti, nakon čega joj je uvrtao ruke, a usled čega je oštećena zadobila laku telesnu povredu bliže opisanu u izreci presude.

Imajući u vidu navedeno, kao i citirane zakonske odredbe, to po oceni ovoga suda iz izreke pravnosnažne presude jasno proizilaze svi bitni elementi, kako objektivni, tako i subjektivni, krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 2. u vezi stava 1. KZ, zbog kog je okrivljeni optužen i pravnosnažno oglašen krivim. Naime, u izreci je jasno navedeno da je okrivljeni postupao u stanju uračunljivosti, da je bio svestan svog dela i hteo njegovo izvršenje, te svestan da njegovo delo zabranjeno, kao i da je primenio nasilje prema oštećenoj i uputio pretnje da će napasti na njen život i telo, pri čemu joj je i pretio nožem, rekavši joj da će da je iskasapi, dakle koristeći opasno oruđe koje je podobno da telo teško povredi ili zdravlje teško naruši.

Stoga su po oceni ovoga suda u izreci pravnosnažne presude jasno opisani svi objektivni i subjektivni elementi krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 2. u vezi stava 1. KZ, zbog kog je okrivljeni pravnosnažno oglašen krivim, pa su navodi izloženi u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, kojima se ističe da opis radnji izvršenja predmetnog krivičnog dela ne sadrži sve bitne elemente tog krivičnog dela neosnovani.

Neosnovano se istim zahtevom ističe i da je sud učinio povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP jer nije primenio član 18. KZ, koji se odnosi na delo malog značaja, a koji se prema stavu branioca morao primeniti imajući u vidu protek vremena od izvršenja krivičnog dela.

Odredbom člana 18. stav 1. KZ propisano je da nije krivično delo ono koje, iako sadrži obeležja krivičnog dela, predstavlja delo malog značaja. Stavom 2. istog člana propisano je da je delo malog značaja ako je stepen krivice učinioca nizak, ako su štetne posledice odsutne ili neznatne i ako opšta svrha krivičnih sankcija ne zahteva izricanje krivične sankcije, a stavom 3. istog člana propisano je da se odredbe stava 1. i 2. tog člana mogu primeniti na krivično delo za koje je propisana kazna zatvora do tri godine ili novčana kazna.

Iz citiranih zakonskih odredaba jasno proizilazi da se institut krivičnog dela malog značaja u smislu člana 18. KZ može primeniti samo na lakša krivična dela – za koje je propisana kazna zatvora do tri godine ili novčana kazna, pa kako je za krivično delo nasilje u porodici iz člana 194. stav 2. u vezi stava 1. KZ propisana kazna zatvora od šest meseci do pet godina, to je očigledno da u konkretnom slučaju nema mesta primeni člana 18. KZ, kako se to neosnovano ističe u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog.

Neosnovani su i navodi zahteva kojima se ukazuje na povredu zakona iz člana 441. stav 4. ZKP. 

S tim u vezi, branilac u zahtevu navodi da je sud svojom odlukom povredio zakonske odredbe o troškovima krivičnog postupka, obzirom da nije okrivljenog oslobodio od dužnosti da u celini ili delimično naknadi troškove krivičnog postupka.

Ni ovi navodi nisu mogli biti prihvaćeni kao osnovani, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 264. stav 1. ZKP propisano je da, kada sud okrivljenog oglasi krivim – izreći će u presudi da je dužan da naknadi troškove krivičnog postupka. Stavom 3. istog člana propisano je da u odluci kojom rešava o troškovima, sud može osloboditi okrivljenog od dužnosti da naknadi u celini ili delimično troškove krivičnog postupka iz člana 261. stav 2. tačka 1. do 6) i tačka 9) ovog zakonika, ukoliko bi njihovim plaćanjem bilo dovedeno u pitanju izdržavanje okrivljenog ili lica koja je on dužan da izdražava.

Imajući u vidu citirane zakonske odredbe, te činjenicu da je pravnosnažnom presudom okrivljeni oglašen krivim zbog krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 2. u vezi stava 1. KZ, i da u situaciji kada okrivljenog oglasi krivim, sud može okrivljenog osloboditi od dužnosti naknade troškove postupka, dakle, da je to samo mogućnost, a ne i obaveza suda, to su neosnovani navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog da je nižestepenim presudama učinjena povreda zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, jer sud nije doneo odluku da okrivljenog oslobodi od dužnosti naknade troškova krivičnog postupka.

U ostalom delu, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog odbačen je kao nedozvoljen iz sledećih razloga:

U uvodu zahteva za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog, pored ostalog, navodi bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, međutim u obrazloženju zahteva ne navodi na koji način je prvostepenim presudama prekoračena optužba, pa kako je podnosilac zahteva, u smislu odredbe člana 484. ZKP; u obavezi da pored formalnog označavanja zakonskih odredaba kao razloga za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka, u zahtevu i obrazloži istaknute povrede zakona, koje branilac nije obrazložio, imajući u vidu da je Vrhovni sud prilikom odlučivanja o zahtevu za zaštitu zakonitosti vezan razlozima, delom i pravcem pobijanja istaknutim u zahtevu, kako je to izričito propisano članom 489. stav 1. tačka 1) ZKP i nema zakonsko ovlašćenje da po službenoj dužnosti ocenjuje u čemu se sastoje povrede zakona na koje se zahtevom ukazuje, pa je podneti zahtev u ovom delu odbačen jer nema zakonom propisan sadržaj u smislu člana 484. ZKP.

Kao razlog podnošenja zahteva, branilac u uvodu navodi i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i s tim u vezi ističe da je sud pravnosnažnu presudu zasnovao samo iskazu oštećene, na kom nije smeo zasnovati svoju odluku. Po oceni ovoga suda, branilac okrivljenog izloženim navodima u suštini osporava činjenična utvrđenja u pravnosnažnim odlukama i ukazuje na pogrešnu ocenu dokaza od strane nižestepenih sudova, pri čemu polemiše sa validnošću iskaza oštećene, a ne navodi konkretno na koji način je učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka na koju podnetim zahtevom ukazuje.

Pored toga, branilac u podnetom zahtevu, kao razlog podnošenja, ističe i povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, međutim ne navodi na koji način je nižestepenim presudama u pogledu krivičnog dela koje je predmet optužbe primenjen zakon koji se ne može primeniti, već s tim u vezi ističe da je sud svoju presudu zasnovao samo na izjavi oštećene, i da nema nijednog drugog dokaza da je okrivljeni nožem pretio oštećenoj, zbog čega je sud bio dužan da primeni institut in dubio pro reo iz člana 16. stav 5. ZKP, a na koji način u suštini osporava činjenična utvrđenja u pravnosnažnim odlukama i ukazuje na pogrešnu ocenu dokaza od strane nižestepenih sudova, davanjem sopstvene ocene izvedenih dokaza, koja je potpuno drugačija od one date u pobijanim pravnosnažnim odlukama.

Kako potrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i pogrešna ocena dokaza, te povreda odredaba člana 16. stav 5. ZKP u smislu člana 485. stav 4. ZKP ne predstavljaju zakonske razloge zbog kojih je dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenima preko branilaca zbog povrede zakona, to je Vrhovni sud podneti zahtev u ovom delu odbacio kao nedozvoljen.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP u delu u kojem je zahtev odbijen kao neosnovan, to je na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP u delu u kojem je podneti zahtev odbačen, doneta je odluka kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                            Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                                                       Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić