Protiv označenog rešenja Višeg suda u Beogradu Poi 6/10 od 12.05.2014. godine zahtev za zaštitu zakonitosti podnela je branilac okrivljene B.Š.-M., advokat G.A., zbog povrede zakona iz člana 441. stav 3. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijano rešenje preinači tako što će ukinuti meru privremenog oduzimanja imovine koja je prema okrivljenoj B.Š.-M. određena rešenjem Višeg suda u Beogradu Kv 400/12 (Ki 1970/10-Poi 6/10) od 28.02.2012. godine.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene u smislu odredbe člana 488. stav 1. ZKP dostavio Republičkom javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća u smislu odredbe člana 486. stav 1. i odredbe člana 487. stav 1. ZKP na kojoj je razmotrio spise predmeta, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene B.Š.-M. podnet protiv pravnosnažnog rešenja Višeg suda u Beogradu Poi 6/10 od 12.05.2014. godine je nedozvoljen.

Naime, odredbom člana 83. Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela (''Službeni glasnik RS'' 32/2013 od 08. aprila 2013. godine koji je stupio na snagu dana 16. aprila 2013. godine) u daljem tekstu sada važeći Zakon o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, propisano je da stupanjem na snagu ovog zakona prestaje važi Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela (''Službeni glasnik RS'' 97/08) izuzev člana 2. tog zakona koji prestaje da važi 15. aprila 2013. godine.

Odredbom člana 82. sada važećeg Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela propisano je da će se postupci oduzimanja imovine proistekle iz krivičnog dela započeti do dana stupanja na snagu ovog zakona, po odredbama Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela (''Službeni glasnik RS'' 97/08), okončati po odredbama ovog zakona.

Odredbom člana 34. stav 2. sada važećeg Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela propisano je da do podnošenja zahteva za trajno oduzimanje imovine sud može po službenoj dužnosti ili na zahtev stranaka preispitati odluku o privremenom oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela i u opravdanim slučajevima tu odluku ukinuti ili je zameniti merom zabrane raspolaganja privremeno oduzetom imovinom.

Odredbom člana 36. stav 1. sada važećeg Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela propisano je, između ostalog, da protiv rešenja o odbijanju zahteva stranaka za preispitivanje odluke o privremenom oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, žalba nije dozvoljena.

Odredbom člana 482. ZKP propisano je da protiv pravnosnažne odluke javnog tužioca ili suda ili zbog povrede odredaba postupka koji je prethodio njenom donošenju, ovlašćeno lice može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti pod uslovima propisanim u ovom zakoniku.

Odredbom člana 485. stav 1. ZKP propisani su razlozi za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažnih odluka ili odluka u postupku koji su prethodili njenom donošenju.

Odredbom člana 485. stav 4. ZKP propisano je da zbog povrede ovog zakonika (član 74, član 438. stav 1. tač. 1) i 4) i tač. 7) do 10) i stav 2. tačka 1), član 439. tač. 1) do 3) i član 441. st. 3. i 4. ZKP), učinjenih u prvostepenom i postupku pred apelacionim sudom okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti u roku od 30 dana od dana kada mu je dostavljena pravnosnažna odluka pod uslovom da je protiv te odluke koristio redovni pravni lek.

Shodno iznetom, ovom zakonskom odredbom propisana su tri uslova (i to: taksativno navedene povrede zakona, rok od 30 dana od dana dostavljanja pravnosnažne odluke okrivljenom i okolnost da je isti protiv te odluke koristio redovni pravni lek), koja moraju biti kumulativno ispunjena kako bi zahtev za zaštitu zakonitosti okrivljenog, podnet preko branioca protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, bio dozvoljen.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, iz ove zakonske odredbe proizilazi da okrivljeni, preko svog branioca ne može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke ili postupka koji je prethodio njenom donošenju ne samo ukoliko protiv iste nije koristio redovni pravni lek – žalbu, već i u procesnoj situaciji kada protiv iste nije dozvoljeno izjavljivanje redovnog pravnog leka – žalbe.

Sledstveno iznetom, a imajući u vidu da je shodno citiranoj odredbi člana 36. stav 1. sada važećeg Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela propisano da protiv rešenja o odbijanju zahteva stranaka za preispitivanje odluke o privremenom oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela žalba nije dozvoljena, to, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nije ispunjen jedan od uslova kumulativno propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP, za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom, preko branioca, protiv pravnosnažne odluke javnog tužioca ili suda ili zbog povrede odredaba postupka koji je prethodio njenom donošenju, a koji se odnosi na dozvoljenost ulaganja redovnog pravnog leka okrivljenom protiv odluke javnog tužioca ili suda, obzirom da u konkretnom slučaju okrivljeni po zakonu nije ovlašćen na izjavljivanje žalbe protiv rešenja kojim je odbijen zahtev stranke za preispitivanje odluke o privremenom oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela.

Rukovođen iznetim razlozima, Vrhovni kasacioni sud je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene B.Š.-M., advokata G.A. podnet protiv pravnosnažnog rešenja Višeg suda u Beogradu Poi 6/10 od 12.05.2014. godine ocenio nedozvoljenim, pri čemu je, po nalaženju ovoga suda okolnost da je sud u napadnutom rešenju dao pogrešnu pravnu pouku o dozvoljenosti prava na izjavljivanje žalbe (koju žalbu je branilac okrivljene B.Š.-M. izjavila, a za koju je u službenoj belešci Višeg suda u Beogradu Poi 6/10 Kv 1731/14 od 21.05.2014. godine konstatovano da ista shodno odredbi člana 36. stav 1. sada važećeg Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela nije dozvoljena), je po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda bez uticaja na drugačiju odluku u konkretnom slučaju, budući da takva pogrešna pravna pouka ne može da zasnuje pravo procesnih subjekata na izjavljivanje žalbe na odluku protiv koje žalba po zakonu nije dozvoljena.

Sa iznetih razloga, a na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2. ZKP u vezi člana 485. stav 4. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                                            Predsednik veća-sudija

Jelena Petković-Milojković,s.r.                                                                   Dragiša Đorđević,s.r.