.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 1305/2014
21.01.2015. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Nevenke Važić, predsednika veća, Veska Krstajića, Biljane Sinanović, Milunke Cvetković i Dragana Aćimovića, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog kasacionog suda Milom Ristić, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenih M.M. i A.G., zbog krivičnog dela učestvovanje u tuči iz člana 123. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih M.M. i A.G., adv. D.V., podnetom protiv pravnosnažne presude Višeg suda u Kragujevcu Kž1 711/14 od 13.10.2014. godine, u sednici veća održanoj dana 21.01.2015. godine, jednoglasno doneo je
P R E S U D U
USVAJA SE, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih M.M. i A.G., adv. D.V., pa se PREINAČUJU pravnosnažne presude Osnovnog suda u Kragujevcu 5K 439/14 od 04.07.2014. godine i Višeg suda u Kragujevcu Kž1 711/14 od 13.10.2014. godine, tako što se prema okrivljenima M.M. i A.G. na osnovu člana 422. stav 1. tačka 3) Zakonika o krivičnom postupku
ODBIJA OPTUŽBA
- da su dana 16.08.2008. godine u Kragujevcu učestvovali u tuči u kojoj je oštećeni M.S. zadobio tešku telesnu povredu na taj način što su po prethodnom dogovoru a u nameri da tuku navijače C. z., došli do ograđenog igrališta u ulici Svete Mladenovića bb, iza platoa Robne kuće B., pa je NN lice po nadimku „Branko“ prvo grumenom betona gađao oštećenog M.S. u predelu glave, a zatim ga nogama šutirao po glavi i telu za koje vreme je okrivljeni A.G. metalnom šipkom, crne boje, dužine oko 80 cm, a debljine oko 2 cm, zadao udarac M.B. u predelu glave, dok je okrivljeni M.M. za to vreme G.B. zadao nekoliko udaraca nogom u predelu glave kojom prilikom je oštećeni M.S. zadobio tešku telesnu povredu u vidu višestrukog utisnutog preloma prednjeg zida levog čeonog sinusa i preloma krova leve očne duplje, prelom nosnih kostiju sa pomeranjem koštanih odlomaka, prelom prvog sekutića u gornjoj vilici sa leve strane i prelom prvog i drugog sekutića u donjoj vilici sa leve strane, pri čemu su postupali sa umišljajem, u uračunljivom stanju i svesni da je njihovo delo zabranjeno,
- čime bi izvršili krivično delo učestvovanje u tuči iz člana 123. KZ.
Troškovi krivičnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava suda.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Kragujevcu 5K 439/14 od 04.07.2014. godine okrivljeni M.M. i A.G. oglašeni su krivim zbog krivičnog dela učestvovanje u tuči iz člana 123. KZ i osuđeni na kazne zatvora u trajanju od po dva meseca koje kazne će se izvršiti po pravnosnažnosti presude.
Na osnovu člana 261. i 264. ZKP obavezani su okrivljeni da snose troškove krivičnog postupka i da plate sudu na ime paušala iznos od po 1.000,00 dinara kao i na ime troškova unapred isplaćenih iz budžetskih sredstava suda da solidarno plate iznos od po 16.000,00 dinara sve u roku od 15 dana po pravnosnažnosti presude pod pretnjom izvršenja.
Presudom Višeg suda u Kragujevcu Kž1 711/14 od 13.10.2014. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe Osnovnog javnog tužioca u Kragujevcu i žalba branioca okrivljenog M.M. i A.G., a presuda Osnovnog suda u Kragujevcu 5K 439/14 od 04.07.2014. godine, potvrđena.
Protiv presude Višeg suda u Kragujevcu Kž1 711/14 od 13.10.2014. godine, branilac okrivljenih M.M. i A.G., adv. D.V., podnela je zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev i preinači pobijanu presudu tako što će odbiti optužbu prema okrivljenima.
Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, u sednici veća koju je održao bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta, sa pravnosnažnom presudom protiv koje je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet i nakon ocene navoda u zahtevu našao:
Zahtev za zaštitu zakonitosti je osnovan.
Osnovano se u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih M.M. i A.G. ukazuje, da je donošenjem drugostepene presude povređen zakon iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, jer je pre pravnosnažnog okončanja postupka nastupila zastarelost krivičnog gonjenja (odredba člana 103. tačka 6. u vezi člana 104. stav 6. Krivičnog zakonika).
Iz spisa predmeta proizilazi, da su okrivljeni M.M. i A.G. prvostepenom presudom oglašeni krivim da su dana 16.08.2008. godine izvršili krivično delo učestvovanja u tuči iz člana 123. Krivičnog zakonika, za koje delo je propisana novčana kazna ili zatvor do tri godine.
Prema odredbi člana 103. tačka 6. KZ propisano je ako u ovom zakonu nije drugačije određeno krivično gonjenje ne može se preduzeti kada protekne tri godine od izvršenja krivičnog dela za koje se po zakonu može izreći kazna zatvora preko jedne godine ili novčana kazna, a članom 104. stav 6. KZ da zastarelost krivičnog gonjenja nastaje u svakom slučaju kad protekne dvostruko vreme koje se po zakonu traži za zastarelost krivičnog gonjenja.
S obzirom na to da je krivično delo učestvovanja u tuči iz člana 123. KZ za koje su okrivljeni M.M. i A.G. oglašeni krivim prvostepenom presudom izvršeno dana 16.08.2008. godine, to se osnovano u zahtevu navodi da je shodno članu 103. tačka 6. u vezi člana 104. stav 6. Krivičnog zakonika nastupila zastarelost krivičnog gonjenja dana 16.08.2014. godine.
Protiv prvostepene presude žalbu je podneo branilac okrivljenih adv. D.V. dana 28.07.2014. godine, dakle u vreme kada nije nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja, pa ova okolnost nije isticana u podnetoj žalbi, s tim što je drugostepena presuda doneta dana 13.10.2014. godine.
Odlučujući o podnetoj žalbi, drugostepeni sud je postupao u skladu sa odredbom člana 451. stav 1. ZKP, odnosno ograničio je ispitivanje prvostepene presude po žalbi i to u okviru osnova, dela i pravca pobijanja koji su istaknuti u žalbi. Međutim, prema odredbi člana 451. stav 2. ZKP, predviđeno je odstupanje od pravila da se drugostepeni sud kreće u granicama osnova, dela i pravca pobijanja istaknutih u žalbi, a odnosi se na ispitivanje po službenoj dužnosti odluke o krivičnoj sankciji.
U konkretnom slučaju, drugostepeni sud je shodno članu 451. stav 2. tačka 1. ZKP ispitao prvostepenu presudu u delu koji se odnosi na izrečenu krivičnu sankciju. Pri ispitivanju krivične sankcije po službenoj dužnosti u smislu člana 451. stav 2. ZKP, drugostepeni sud treba da ima u vidu da se kazne i mere upozorenja mogu izreći samo učiniocu koji je kriv za učinjeno krivično delo, prema načelnoj odredbi člana 2. Krivičnog zakonika. Drugim rečima, ako je pre pravnosnažnog okončanja krivičnog postupka nastala okolnost koja trajno isključuje krivično gonjenje, a to je apsolutna zastarelost, i to nakon izjavljene žalbe i po proteku roka za izjavljivanje žalbe, tada učinilac dela ne može biti pravnosnažno oglašen krivim, pa mu sud ne može izreći ni krivičnu sankciju, što znači da je u konkretnom slučaju drugostepeni sud bio ovlašćen da ispita pitanje zastarelosti krivičnog gonjenja po službenoj dužnosti, te da preinači na osnovu člana 459. stav 1. ZKP prvostepenu presudu i na osnovu člana 422. stav 1. tačka 3) ZKP, da odbije optužbu protiv okrivljenih.
Drugostepeni sud to nije učinio, već je prvostepenu presudu potvrdio i na taj način je učinio povredu krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP u vezi člana 103. tačka 6. u vezi člana 104. stav 6. KZ na štetu okrivljenih M.M. i A.G., a na šta se osnovano ukazuje u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih.
Stoga je Vrhovni kasacioni sud, otklanjajući učinjenu povredu zakona preinačio presudu Osnovnog suda u Kragujevcu 5K 439/14 od 04.07.2014. godine i Višeg suda u Kragujevcu Kž1.711/14 od 13.10.2014. godine, i na osnovu člana 422. stav 1. tačka 3) ZKP, prema okrivljenima M.M. i A.G. odbio optužbu za krivično delo učestvovanje u tuči iz člana 123. Krivičnog zakonika, jer je nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja.
Na osnovu člana 265. stav 1. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio da troškovi krivičnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava suda.
Sa iznetih razloga, a na osnovu člana 492. stav 1. tačka 2) Zakonika o krivičnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ove presude.
Zapisničar-savetnik Predsednik veća-sudija
Mila Ristić,s.r. Nevenka Važić,s.r.
