Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 233/23 od 03.07.2023. godine delimično je usvojena žalba Osnovnog javnog tužioca u Jagodini pa je preinačena presuda Osnovnog suda u Jagodini K 25/22 od 15.11.2022. godine u pogledu krivičnog dela iz tačke 2 i odluke o kazni, tako što je Apelacioni sud u Kragujevcu okrivljenog AA oglasio krivim za krivično delo napad na službeno lice u vršenju službene dužnosti iz člana 323. stav 3. u vezi stava 1. KZ, za koje mu je utvrdio kaznu zatvora u trajanju od 1 (jedne) godine i 1 (jednog) meseca, pa je zadržavajući kao pravilno utvrđenu kaznu zatvora u trajanju od 2 (dva) meseca zbog krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 2. u vezi stava 1. KZ za koje je oglašen krivim prvostepenom presudom, okrivljenom izrekao jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 1 (jedne) godine i 2 (dva) meseca, u koju mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 22.07.2021. godine do 15.11.2021. godine, dok je u ostalom delu žalbu javnog tužioca odbio i prvostepenu presudu u nepreinačenom delu potvrdio.

Protiv pravnosnažne presude drugostepenog suda zahtev za zaštitu zakonitosti, podneo je branilac okrivljenog AA, advokat Vladimir Milanović, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP bez označavanja konkretne povrede zakona iz člana 485. stav 4. ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, preinači presudu drugostepenog suda „u korist okrivljenog“ ili istu ukine i predmet vrati drugostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Vrhovni sud je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca dostavio Vrhovnom javnom tužiocu, u skladu sa članom 488. stav 1. KZ i u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet te je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Iz obrazloženja podnetog zahteva za zaštitu zakonitosti proizlazi da branilac okrivljenog, iako numerički ne označava, zahtev podnosi zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP navodeći da se u radnjama okrivljenog AA ne stiču obeležja krivičnog dela napad na službeno lice u vršenju službene dužnosti iz člana 323. stav 3. u vezi stava 1. KZ već obeležja krivičnog dela napad na službeno lice u vršenju službene dužnosti iz člana 323. stav 2. u vezi stava 1. KZ, za koje je prvostepenom presudom oglašen krivim.

Prema navodima zahteva, policijski službenik BB kritičnom prilikom nije vršio poslove javne bezbednosti, već je obavio uviđaj i obezbeđivao lice mesta, što su posebni policijski poslovi iz člana 30. stav 3. tačka 2) Zakona o policiji, različiti od poslova obezbeđivanja javnog reda i mira, pa je drugostepeni sud, prema mišljenju branioca, radnje koje je okrivljeni preduzeo, pogrešno pravno kvalifikovao kao teži oblik krivičnog dela napad na službeno lice u vršenju službene dužnosti iz člana 323. stav 3. u vezi stava 1. KZ jer se u konkretnom slučaju može raditi samo o blažem obliku iz stava 2. istog člana, a što je prvostepeni sud pravilno utvrdio svojom presudom.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, se po oceni Vrhovnog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Krivično delo napad na službeno lice u vršenju službene dužnosti iz člana 323. stav 1. KZ čini onaj ko napadne ili preti da će napasti službeno lice u vršenju službene dužnosti. Za postojanje kvalifikovanog oblika ovog krivičnog dela iz stava 2. potrebno da je izvršenjem dela iz stava 1. ovog člana službenom licu nanesena laka telesna povreda ili je prećeno upotrebom oružja, dok je za postojanje kvalifikovanog oblika iz stava 3. istog člana, pored ostalog, neophodno da je delo iz stava 1. i 2. učinjeno prema službenom licu u vršenju poslova javne ili državne bezbednosti.

Odredbom člana 30. stav 1. Zakona o policiji propisano je da su policijski poslovi deo unutrašnjih poslova koje obavlja Policija, primenom policijskih ovlašćenja, mera i radnji. U stavu 2. istog člana, propisano je da se policijski poslovi obavljaju u cilju ostvarivanja bezbednosne zaštite života, prava i slobode građana, zaštite imovine, kao i podrške vladavini prava. Istim članom u stavu 3. pod tačkama od 1) do 12), nabrojani su policijski poslovi, prilikom kojih, saglasno stavu 4. istog člana, policijski službenici primenjuju i ovlašćenja, mere i radnje propisane Zakonikom o krivičnom postupku, Zakonom o prekršajima i drugim zakonima.

Prema stanju u spisima predmeta, okrivljeni AA je u vreme i na mestu opisanim u izreci drugostepene presude, u stanju uračunljivosti, svestan svoga dela i njegove zabranjenosti, čije izvršenje je hteo, napao i pretio da će napasti službena lica u vršenju poslova javne bezbednosti i to oštećene policijske službenike PU Jagodina - BB i VV, na taj način što se oštećenom VV, koji je sa GG u cilju održavanja javnog reda i mira postupao po patrolnom nalogu broj .., izdatom nakon prijave DD, nakon što mu je VV radi provere identiteta zatražio na uvid ličnu kartu, obratio rečima „ku.ac ću da ti dam ličnu kartu, došli ste da me maltretirate, pi.ko ćelava je.aću ti mater, zapamtićeš me, dobićeš metak“, nakon čega se udaljio iz dvorišta i ušao u svoju porodičnu kuću iz koje je potom izašao sa sekirom u rukama, sa kojom je, zauzimajući položaj za napad sekirom, ubrzanim koracima krenuo ka oštećenom BB, koji je po prethodnoj prijavi DD, vršio uviđaj njegovog stambenog objekta, da bi došavši u njegovu blizinu, podigao dršku sekire u visini ramena u nameri da mu sečivom zada udarac u predelu tela, usled čega se BB pomerio tri koraka unazad, izvadio službeni pištolj usmeravajući usta cevi ka zemlji i izdao naređenje „stoj, policija“ nakon čega je okrivljeni, napravivši dva koraka u njegovom smeru, izgovorio „ajde pucaj, pi.ka ti materina“ nakon čega se udaljio sa lica mesta u pravcu svog dvorišta, gde je, nakon pristizanja još jedne patrole PU Jagodina, uhapšen.

Opisane radnje, koji je okrivljeni AA preduzeo prema službenim licima- policijskom službeniku VV, tokom obavljanja poslova održavanja javnog reda i mira, i prema policijskom službeniku BB, tokom obezbeđivanja dokaza, sadrže sva zakonska obeležja krivičnog dela napad na službeno lice u vršenju službene dužnosti iz člana 323. stav 3. u vezi stava 1. KZ, pa su suprotni navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog kojima se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) KZ, ocenjeni kao neosnovani.

Ovo stoga što su policajci VV i BB obavljali policijske poslove kada su napadnuti od strane okrivljenog, pri čemu dužnost VV očigledno spada u poslove održavanja javnog reda i mira što ni branilac u zahtevu za zaštitu zakonitosti ne osporava. U konkretnoj situaciji, kada je okrivljeni oglašen krivim za jedno krivično delo izvršeno prema dva oštećena lica-policajca, dovoljno je da je jedan od tih policajaca vršio poslove javne bezbednosti, da bi bilo ispunjeno obeležje koje čini kvalifikovani oblik krivičnog dela. Drugi policajac, prema kome je takođe napad okrivljenog bio usmeren, vršio je poslove uviđaja na licu mesta, koji takođe, prema Zakonu o policiji spadaju u policijske poslove koji se obavljaju u cilju ostvarivanja bezbednosne zaštite života, prava i slobode građana, zaštite imovine, kao i podrške vladavini prava. Prema tome, neosnovani su navodi branioca kojima se ukazuje na pogrešnu primenu krivičnog zakona jer radnje okrivljenog, opisane u izreci pravnosnažne presude, ispunjavaju sva obeležja krivičnog dela za koje je oglašen krivim.

U ostalim navodima zahteva branilac okrivljenog polemiše o okolnostima, koje po njemu imaju karakter naročito olakšavajućih okolnosti koje drugostepeni sud nije pravilno vrednovao prilikom odmeravanja kazne, i tako ukazuje na povredu zakona iz člana 441. stav 1. ZKP, u čije razmatranje se Vrhovni sud nije upuštao jer ne predstavlja zakonski razlog zbog kog okrivljeni preko branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, u smislu člana 485. stav 4. ZKP.

Iz svih iznetih razloga, nalazeći da pobijanom presudom nije učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Vladimira Milanovića, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Predsednik veća-sudija

Sanja Živanović, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                              Biljana Sinanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić