U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zorana Tatalovića, predsednika veća, Radmile Dragičević Dičić, Maje Kovačević Tomić, Sonje Pavlović i Miroljuba Tomića, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog kasacionog suda Draganom Vuksanović, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog produženog krivičnog dela teška krađa iz člana 204. stav 1. u vezi člana 33. i 61. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, adv. Branka Čičovačkog, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Somboru K 57/14 od 27.03.2018. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 829/18 od 12.09.2018. godine, u sednici veća održanoj 20.11.2018. godine, jednoglasno je doneo

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Somboru K 57/14 od 27.03.2018. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 829/18 od 12.09.2018. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Somboru K 57/14 od 27.03.2018. godine, okr. AA oglašen je krivim zbog produženog krivičnog dela teška krađa iz člana 204. stav 1. u vezi člana 33. i 61. KZ, za koje delo mu je izrečena uslovna osuda tako što mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od jedne godine i istovremeno određeno da se kazna neće izvršiti ukoliko okrivljeni u roku od tri godine od dana pravnosnažnosti presude ne učini novo krivično delo.

Istom presudom, oglašeni su krivim zbog produženog krivičnog dela iz člana 204. stav 1. u vezi člana 33. i 61. BB koji je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od dve godine i okr. VV koji je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od jedne godine, dok je okr. GG oglašen krivim za krivično delo teška krađa iz člana 204. stav 1. u vezi člana 35. KZ za koje delo mu je izrečena uslovna osuda i to kazna zatvora u trajanju od četiri meseca sa rokom proveravanja od dve godine.

Odlučujući o žalbama branilaca okrivljenih BB, VV, AA i GG, Apelacioni sud u Novom Sadu je presudom Kž1 829/18 od 12.09.2018. godine odbio žalbe kao neosnovane i potvrdio prvostepenu presudu.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okr. AA adv. Branko Čičovački, zbog povrede zakona, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti usvoji obe presude preinači i u odnosu na okr. AA donese oslobađajuću presudu ili da obe presude ukine i predmet vrati na ponovno suđenje.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti, u smislu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio Republičkom javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća o kojoj, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije obavestio javnog tužioca i branioca, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo sednici bilo od značaja za donošenje odluke.

Na sednici veća Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branilac okrivljenog u zahtevu navodi da radnja izvršenja krivičnog dela koja se okrivljenom stavlja na teret podrazumeva postupanje sa direktnim umišljajem kao i namerom koja predstavlja posebno subjektivno obeležje predmetnog krivičnog dela i uvek se mora utvrđivati, što prvstepeni i drugostepeni sud u svojim odlukama nisu uradili. Takođe branilac u zahtevu navodi da krivično delo iz člana 204. stav 1. tačka 1. KZ podrazumeva obijanje ili provaljivanje zatvorenih zgrada, stanova... i drugih zatvorenih prostora ili savlađivanje mehaničkih, elektronskih ili drugih većih prepreka, a sud je u prvostepenoj presudi propustio da utvrdi da li su okrivljeni preduzeli radnju savlađivanja većih prepreka i na koji način su to učinili.

Iznete navode zahteva kojima branilac ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim.

Izrekom prvostepene presude okr. AA oglašen je krivim da je u vremenskom periodu od 28. - 31.10.2011. godine, sposoban da shvati značaj svog dela i da upravlja svojim postupcima, prema unapred postignutom dogovoru sa okrivljenim BB i VV, u nameri da prisvajanjem tuđe pokretne stvari pribave sebi protivpravnu imovinsku korist, savlađivanjem većih prepreka da se dođe do stvari u više navrata oduzeli pokretne stvari vlasništvo oštećene AD „DD“ ... na taj način što je okr. BB podesnim alatom demontirao rasporednike kočenja marke ... sa teretnih kola 5, 7, 8 i 10, a potom ih zajedno sa okr. VV odneo do mesta gde je prethodno okr. AA parkirao teretno vozilo nakon čega su prisvojili 29 rasporednika kočenja u neutvrđenoj vrednosti preko 15.000,00 dinara, pri čemu su bili svesni da je njihovo delo zabranjeno.

Iz ovako date izreke proizilaze sva subjektivna i objektivna obeležja krivičnog dela teške krađe iz člana 204. stav 1. u vezi člana 33. i 61. KZ, za koje je okr. AA oglašen krivim, pa neosnovano branilac u podnetom zahtevu ukazuje na povredu zakona po pitanju da li je delo za koje je okrivljeni oglašen krivim krivično delo. Osim toga, na navedenu povredu zakona odbrana okrivljenog ukazivala je u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i o tome u obrazloženju presude na strani tri, u poslednja dva stava i na strani četiri u prvih pet stavova dao razloge koji Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata i u smislu člana 491. stav 2. ZKP na te razloge upućuje.

Takođe, Vrhovni kasacioni sud upućuje i na razloge drugostepenog suda u vezi sa bitnom povredom odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 8) ZKP, koju je odbrana takođe iznosila u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude.

Branilac okrivljenog u zahtevu navodi da je pobijanim presudama učinjena i bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) i stav 2. tačka 2) i 3) ZKP jer su razlozi presude nejasni, u znatnoj meri protivrečni, kao i da je izreka presude protivrečna razlozima presude. Osim toga branilac u zahtevu navodi da za činjenicu vezanu za broj otuđenih predmeta nisu navedeni dokazi, zatim interpretira iskaze svedoka saslušanih tokom pretresa... čime osporava činjenično stanje utvrđeno prvostepenom i potvrđeno drugostepenom presudom. Međutim, bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) i stav 2. tačka 2) i 3) ZKP, kao i pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, ne predstavljaju zakonom dozvoljene razloge za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA ocenio neosnovanim, i na osnovu odredbe člana 491. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                          Predsednik veća-sudija

Dragana Vuksanović, s.r.                                                                                                                    Zoran Tatalović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić