Istom presudom, na osnovu člana 258. ZKP, oštećena VV upućena je na parnicu radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva za naknadu štete, a na osnovu člana 262. ZKP određeno je da će se o troškovima krivičnog postupka naknadno odlučiti.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 broj 459/19 od 19.06.2019. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe Višeg javnog tužioca u Beogradu, branioca okrivljenog AA, advokata Vojislava Babića i branioca okrivljenog BB, advokata Nemanje Jolovića, a presuda Višeg suda u Beogradu K broj 229/17 od 07.02.2019. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahteve za zaštitu zakonitosti podneli su:

- branilac okrivljenog AA, advokat Vojislav Babić, zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i povrede krivičnog zakona na štetu okrivljenog, ne navodeći konkretno o kojim povredama zakona se radi, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev i utvrdi da je pobijanim presudama povređen krivični zakon;

- branilac okrivljenog BB, advokat Nemanja Jolović, zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) i 11) i stav 2. tačka 1), 2) i 3) ZKP u vezi čl. 16, 84, 237, 358, 419. stav 2, 437. tačka 2) ZKP, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 3) ZKP u vezi člana 178. stav 3. i stava 1. KZ i člana 35. i 36. KZ kao i člana 437. tačka 4) ZKP, te zbog povrede odredaba člana 441. stav 1. i 4. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev i preinači pobijane presude tako što će okrivljenog BB osloboditi od optužbe i odrediti da troškovi krivičnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava suda ili da pobijane presude ukine i predmet vrati Apelacionom sudu u Beogradu na ponovno odlučivanje po žalbi branioca okrivljenog.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio po primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, i u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branilaca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta, sa pravnosnažnim presudama protiv kojih su zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti, pa je nakon ocene navoda izloženih u zahtevima, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog BB, advokata Nemanje Jolovića je neosnovan u delu u kojem se odnosi na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen, odnosno nema zakonom propisani sadržaj, a zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Vojislava Babića je nedozvoljen.

Neosnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog BB ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i s`tim u vezi ističe da se pravnosnažna presuda zasniva na dokazu na kome se po odredbama ZKP ne može zasnivati - na zapisnicima o saslušanju okrivljenog od 07.03.2008. godine i od 21.07.2008. godine. Prema navodima zahteva, prilikom saslušanja 07.03.2008. godine i 21.07.2008. godine, okrivljeni BB nije imao branioca, jer je protiv njega vođen postupak zbog krivičnog dela protivpravno lišenje slobode iz člana 132. stav 3. u vezi stava 1. KZ u vezi člana 33. KZ, pa kako je za krivično delo silovanje naknadno optužen, imajući u vidu da je za ovo krivično delo odbrana obavezna, to je prema stavu branioca sud korišćenjem ovih zapisnika učinio bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Izloženi navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog BB su po oceni ovoga suda neosnovani. Ovo stoga što je branilac okrivljenog identične navode, u vezi sa istom bitnom povredom odredaba krivičnog postupka, isticao i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, pa kako je drugostepeni sud ove žalbene navode ocenio neosnovanim i u svojoj odluci na strani 4 stav 2 i 3 izneo jasne i dovoljne razloge zbog čega nalazi da se prvostepena presuda ne zasniva na nezakonitim dokazima (imajući u vidu da nije ni zasnovana na zapisnicima o saslušanju okrivljenog od 07.03.2008. godine i 21.07.2008. godine, već na iskazima okrivljenih BB i AA datim dana 25.09.2007. godine u prisustvu branioca), koje razloge Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata kao pravilne, to na ove razloge u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP i upućuje.

Isti zahtev je, po oceni ovoga suda, u preostalom delu nedozvoljen, odnosno nema zakonom propisan sadržaj, iz sledećih razloga:

Branilac okrivljenog BB u preostalom delu zahteva za zaštitu zakonitosti ističe da je pobijanom presudom učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 3) ZKP i povreda člana 441. stav 4. ZKP, zbog kojih povreda je podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti dozvoljeno okrivljenima preko branilaca u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP. Međutim, u obrazloženju zahteva branilac ne navodi razloge zbog kojih smatra da je pobijanim presudama došlo do navedenih povreda zakona, već paušalno ističe da je pravnosnažnom presudom optužba prekoračena jer je „sud u odnosu na optužnicu izvršio izmene činjeničnog stanja“, da u konkretnom slučaju nije bilo osnova da sud okrivljenog oglasi krivim i osudi za predmetno krivično delo, te da u konkretnom slučaju nije bilo uslova za izricanje bilo koje krivične sankcije prema okrivljenom.

Kako Vrhovni kasacioni sud ispituje pravnosnažnu odluku ili postupak koji je prethodio njenom donošenju u okviru razloga (član 485. stav 1), dela i pravca pobijanja koji su istaknuti u zahtevu za zaštitu zakonitosti u smislu člana 489. stav 1. ZKP, to je ovaj sud ocenio da zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog BB u ovom delu nema zakonom propisan sadržaj u smislu odredbe člana 484. ZKP, koja propisuje da se u zahtevu mora navesti razlog za podnošenje (član 485. stav 1).

Nadalje, istim zahtevom ukazuje se i na bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) i stav 2. tačka 2) i 3) ZKP u vezi čl. 16, 84, 237, 358, 419. stav 2. i čl. 437. tačka 2) ZKP, te na povrede odredaba člana 178. stav 3. u vezi stava 1. KZ i člana 35. i 36. KZ, te člana 437. tačka 4) i člana 441. stav 1. ZKP, kao i na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, isticanjem da okrivljeni nije preduzeo bilo koju radnju kako bi oštećenu naterao na čin izjednačen sa obljubom, da prema njoj nije primenio ni silu, niti pretnju, što je potvrdila svedok GG, iznoseći pri tome sopstveni zaključak da su nižestepeni sudovi propustili da pravilno ocene izvedene dokaze koji su od značaja za pravilno utvrđeno činjenično stanje.

Kako članom 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac, (shodno pravima koja ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP), mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog napred navedenih povreda zakona, niti zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja u pravnosnažnoj presudi, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog BB u ovom delu odbacio kao nedozvoljen.

I zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Vojislava Babića, odbačen je kao nedozvoljen.

Naime, branilac okrivljenog AA, kao razlog podnošenja zahteva, ističe bitne povrede odredaba krivičnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i povredu krivičnog zakona na štetu okrivljenog, međutim ne konkretizuje u čemu se navedene povrede sastoje, već u obrazloženju zahteva polemiše sa činjeničnim stanjem utvrđenim pravnosnažnom presudom, isticanjem da je iz iskaza oštećene utvrđeno da je okrivljeni AA nije silovao, što je potvrdila i svedok GG, da stan u kome se odigrao kritični događaj nije bio zaključan, te da ni jednog momenta nije postojala sila, pretnja ili prinuda od strane okrivljenog prema oštećenoj. Kako zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja nije dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom preko branioca u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Vojislava Babića, odbacio kao nedozvoljen.

Sa iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud doneo je odluku kao u izreci presude, i to u odnosu na odbijajući deo na osnovu člana 491. stav 1. i 2. ZKP, te na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) i 3) u vezi člana 485. stav 4. i člana 484. ZKP u delu u kojem su zahtevi odbačeni kao nedozvoljeni, odnosno jer nemaju zakonom propisani sadržaj.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                 Za predsednika veća-sudija,

Snežana Medenica,s.r.                                                                                              Vesko Krstajić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić