Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog Vanje Lackovića, advokat Goran Karadarević, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, ukine prvostepenu i drugostepenu presudu i predmet vrati na ponovno odlučivanje radi pravilne primene zakona u smislu pravne kvalifikacije ili preinači presude i okrivljenog oslobodi ili blaže kazni.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu, u skladu sa odredbom člana 488. stav 1. ZKP, pa je u sednici veća koju je održao bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet te je nakon ocene navoda zahteva, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog je neosnovan.

Ukazujući na povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, branilac okrivljenog Vanje Lackovića, u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da iz dispozitiva prvostepene presude proizilazi da je okrivljeni oglašen krivim da je pokušao da liši života oštećenog, i da je sud radnju okrivljenog kvalifikovao kao krivično delo ubistvo u pokušaju, međutim, iz opisa kritičnog događaja ne proizilazi ovakva pravna kvalifikacija. Odnosno, branilac u zahtevu navodi da u dispozitivu presude stoji da bi povređivanjem mogao biti doveden u opasnost život oštećenog, ali da, u konkretnoj situaciji opasnost po život oštećenog nije uopšte nastupila, što je od značaja za pravnu kvalifikaciju krivičnog dela. Branilac dalje navodi da je izostala posledica krivičnog dela, odnosno lišenje života oštećenog, te da je trebalo opisati iz kog razloga je izostala posledica. U vezi sa tim, branilac u zahtevu navodi da kod okrivljenog nije postojala namera da oštećenog liši života, te da činjenica da je okrivljeni imao nameru da povredi oštećenog nije dovoljna za ovu pravnu kvalifikaciju.

Izloženi navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nisu osnovani.

Krivično delo ubistvo iz člana 113. Krivičnog zakonika, čini onaj ko drugog liši života.

Odredbom člana 30. Krivičnog zakonika, propisano je da ko sa umišljajem započne izvršenje krivičnog dela, ali ga ne dovrši, kazniće se za pokušaj krivičnog dela za koje se po zakonu može izreći kazna zatvora od pet godina ili teža kazna.

Prvostepenom presudom okrivljeni Vanja Lacković, oglašen je krivim da je dana ...2021.godine oko 20,00 časova u prostorijama Sportskog centra ... u ..., ul.... br. .., postupajući u stanju uračunljivosti, sa umišljajem, svestan da je njegovo delo zabranjeno, pokušao da liši života oštećenog AA, tako što je držeći u ruci sekiru dužine oko 30 centimetara, ušao u salu za džudo koja se nalazi u prostorijama navedenog Sportskog centra, u kojoj se održavao trening za maloletna lica uzrasta od 9 do 17 godina, došao u neposrednu blizinu ošt. AA koji je u svojstvu trenera vodio zagrevanje u predmetnoj sali, a zatim psujući oštećenom majku i preteći mu da će ga iseći i ubiti, u prisustvu 15 - 20 maloletnika, u dva navrata zamahnuo sekirom u pravcu glave oštećenog kao vitalnog dela tela sa namerom da istom zada udarce oštricom sekire, čijim povređivanjem bi mogao biti doveden u opasnost život oštećenog, u čemu nije uspeo ni iz jednog pokušaja, obzirom da je ošt. AA oba udarca izbegao povlačeći se 2 -3 koraka unazad i na taj način izbegao povređivanje, nakon čega je okrivljeni izašao iz sale i napustio lice mesta.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da, suprotno navodima zahteva branioca okrivljenog Vanje Lackovića, činjenični opis dat u izreci prvostepene presude sadrži sva zakonska obeležja krivičnog dela ubistvo u pokušaju iz člana 113. u vezi člana 30. KZ i to kako objektivna, koja se odnose na radnju izvršenja, tako i subjektivna obeležja koja se odnose na uračunljivost i umišljaj okrivljenog. Iz činjeničnog opisa radnje izvršenja datog u izreci prvostepene presude i izvedenih dokaza, proizilazi da je umišljaj okrivenog bio usmeren na lišenje života oštećenog na šta ukazuju - kako sredstvo izvršenja – sekira, tako i lokacija – dva zamaha u pravcu glave oštećenog, kao vitalnog dela tela, tako i neposredna blizina oštećenog i okrivljenog.

Prema nalazu i mišljenju veštaka SZB Beograd i izjašnjenju na glavnom pretresu, u strukturi ličnosti okrivljenog su ispoljene agresivne i narcističke crte ličnosti, a okrivljeni je sklon eksplozivnom, impulsivnom i agresivnom ponašanju, te je shodno svojoj strukturi ličnosti kritičnom prilikom okrivljeni reagovao afektivno, ali je afekat kratko trajao i nije uticao na uračunljivost koja je bila očuvana.

Sve navedene okolnosti upućuju na zaključak da je umišljaj okrivljenog bio usmeren na lišenje života oštećenog, a ne na nanošenje telesne povrede.

Iz iznetih razloga, po nalaženju ovog suda, u radnjama okrivljenog Vanje Lackovića, stiču se sva objektivna i subjektivna zakonska obeležja krivičnog dela ubistvo u pokušaju iz člana 113. u vezi člana 30. KZ, za koje je okrivljeni oglašen krivim i osuđen pobijanim presudama, zbog čega su ocenjeni kao neosnovani navodi zahteva branioca okrivljenog da su nižestepeni sudovi učinili povredu zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP.

Ostalim navodima zahteva, branilac ističe da u dispozitivu prvostepene presude nije opisano da li je oštrica sekire bila okrenuta prema glavi oštećenog ili je bila okrenuta tupim delom sekire i na koji način je oštećeni izbegao povređivanje, te da je u konkretnoj situaciji došlo do izostanka posledice, čime se ukazuje na nerazumljivost izreke presude, odnosno bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP.

Vrhovni kasacioni sud se nije upuštao u ocenu navedene povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP, jer ista ne predstavlja zakonski razlog u smislu člana 485. stav 4. ZKP, zbog kojih okrivljeni preko branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti.

Iz svih iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vanje Lackovića, advokata Gorana Karadarevića, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 491. stav.1 ZKP, odlučio kao u izreci presude i zahtev odbio kao neosnovan.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Predsednik veća-sudija

Maša Denić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                        Biljana Sinanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić