O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Šapcu K 234/21 od 25.10.2021. godine okrivljena AA oglašena je krivom zbog krivičnog dela nedozvoljeno skladištenje robe iz člana 176a. stav 1. i 2. Zakona o poreskom postupku i administraciji za koje joj je izrečena uslovna osuda tako što joj je utvrđena kazna zatvora u trajanju od 8 (osam) meseci i istovremeno određeno da se ista neće izvršiti, ukoliko okrivljena u roku proveravanja od 1 (jedne) godine od pravnosnažnosti presude, ne učini novo krivično delo. Na osnovu člana 87. KZ u vezi člana 176a. stav 3. Zakona o poreskom postupku i administraciji okrivljenoj je izrečena mera bezbednosti oduzimanja predmeta i to 320 litara goriva „Evro dizel“. Okrivljena je obavezana da plati troškove paušala u iznosu od 3.000,00 dinara u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude.

Presudom Višeg suda u Šapcu Kž1 16/22 od 14.06.2022. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljene AA, advokata Brane Stojčića, a presuda Osnovnog suda u Šapcu K 234/21 od 25.10.2021. godine potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljene AA, advokat Brana Stojčić, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, dok iz obrazloženja zahteva proizilazi povreda iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti i ukine presudu drugostepenog suda i predmet vrati tom sudu na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene dostavio Republičkom javnom tužiocu, u skladu sa odredbom člana 488. stav 1. KZ i u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet te je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je osnovan.

Prema nalaženju Vrhovnog kasacionog suda osnovano se zahtevom za zaštitu branioca okrivljene AA ukazuje da je pobijanim presudama učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, jer je sud pogrešno primenio zakon na štetu okrivljene, tačnije u činjeničnom opisu radnji okrivljene nema zakonskih obeležja krivičnog dela čime je sud učinio povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Okrivljena AA je oglašena krivom zbog krivičnog dela nedozvoljeno skladištenje robe iz člana 176a. stav 1. i 2. Zakona o poreskom postupku i administraciji jer je, prema izreci prvostepene presude, u periodu od neutvrđenog dana 2020. godine do 09.07.2020. godine, postupajući suprotno članu 26. Pravilnika o tehničkim i drugim zahtevima za tečna goriva naftnog porekla, u prostorijama o kojima nije obavestila Poresku upravu – pomoćnom objektu domaćinstva u kom živi i putničkom vozilu koje se nalazilo u dvorištu, skladištila dobra za koja ne poseduje dokumentaciju o poreklu – naftne derivate i to ukupno 320 litara goriva „Evro dizel“, koji nisu bili obeleženi kontrolnim markerima.

Krivično delo nedozvoljeno skladištenje robe iz člana 176a Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji je poresko krivično delo inkriminisano Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji (ZPPPA), kojim se uređuje postupak utvrđivanja, naplate i kontrole javnih prihoda, prava i obaveze poreskih obveznika, registracija poreskih obveznika i poreska krivična dela i prekršaji.

Prema tome, protivpravnost kod navedenog krivičnog dela se odnosi na postupanje protivno odredbama ZPPPA, koje u izreci presude nije opisano.

U izreci prvostepene presude, protivpravnost u postupanju okrivljene se ogleda u postupanju suprotnom odredbi člana 26. Pravilnika o tehničkim i drugim zahtevima za tečna goriva naftnog porekla.

Pravilnikom o tehničkim i drugim zahtevima za tečna goriva naftnog porekla („Službeni glasnik RS“ broj 111/15, 60/17, 117/17, 120/17, 50/18, 101/18, 93/19, 91/20), koji je bio na snazi u vreme izvršenja krivičnog dela, prema članu 1. propisani su tehnički i drugi zahtevi koje moraju da ispunjavaju tečna goriva naftnog porekla koja se koriste kao goriva za motore sa unutrašnjim sagorevanjem i kao energetska goriva koja se stavljaju u promet na tržište Republike Srbije, kao i način ocenjivanja usaglašenosti tečnih goriva, dok je odredbom člana 26. propisano da prilikom stavljanja u promet na tržište Republike Srbije, tečna goriva moraju da prate određena akta, navedena u tačkama 1 do 6 u stavu 1 navedenog člana.

Dakle, navedeni Pravilnik propisuje, između ostalog, tehničke i druge zahteve koje moraju da ispunjavaju tečna goriva naftnog porekla koja se stavljaju u promet na tržištu Republike Srbije, a što u konkretnoj situaciji nije okrivljenoj stavljeno na teret, odnosno-da je skladištila robu radi stavljanja u promet na tržište Republike Srbije niti da je stavljala u promet gorivo naftnog porekla. Kako, prema tome, predmet izvršenja krivičnog dela i predmet regulisanja Pravilnika o tehničkim i drugim zahtevima za tečna goriva naftnog porekla, nisu isti, to se, postupanje suprotno tom pravilniku ne može smatrati načinom izvršenja krivičnog dela iz člana 176a Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji.

Stoga je, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, u pogledu krivičnog dela koje je predmet optužbe-nedozvoljeno skladištenje robe iz člana 176a stav 1. i 2. Zakona o poreskom postupku i administraciji, donoseći osuđujuću presudu prvostepeni sud, učinio povredu krivičnog zakona, a istu povredu učinio je i drugostepeni sud, obzirom da je prvostepenu presudu potvrdio, i pored toga što je na ovu povredu krivičnog zakona branilac okrivljene ukazivao u žalbi.

Shodno navedenom, Vrhovni kasacioni sud je usvojio zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA, advokata Brane Stojčića, kao osnovan, i povredu krivičnog zakona otklonio preinačenjem pobijanih pravnosnažnih presuda tako što je okrivljenu AA, na osnovu člana 423. tačka 1) ZKP, oslobodio od optužbe da je izvršila krivično delo nedozvoljeno skladištenje robe iz člana 176a. stav 1. i 2. Zakona o poreskom postupku i administraciji.

Kako je okrivljena oslobođena od optužbe da je izvršila krivično delo, Vrhovni kasacioni sud je u skladu sa odredbom čl.265 st.1 ZKP, odlučio da troškovi krivičnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava suda.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 492. stav 1. tačka 2) ZKP odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                      Predsednik veća-sudija

Sanja Živanović, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                       Biljana Sinanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić