Presudom Višeg suda u Pančevu Kž1. 146/23 od 04.10.2023. godine odbijena je, kao neosnovana, žalba branioca okrivljenog AA, advokata Uroša Andrejića i presuda Osnovnog suda u Pančevu 3K. 60/2022 od 27.03.2023. godine, ispravljena rešenjem od 11.07.2023. godine je potvrđena.

Protiv napred navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog, advokat Uroš Andrejić, zbog povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1), člana 439. tačka 3) i člana 74. Zakonika o krivičnom postupku, sa predlogom da Vrhovni sud podneti zahtev za zaštitu zakonitosti usvoji, pobijane presude ukine i spise predmeta vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak i odlučivanje ili ukine samo drugostepenu presudu i predmet vrati drugostepenom sudu na ponovno odlučivanje, kao i da se u smislu čllana 488. stav 3. ZKP odloži izvršenje pravnosnažne presude.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP), i na sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je po oceni navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Uroša Andrejića je u odnosu na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i člana 74. ZKP neosnovan, dok je u preostalom delu nedozvoljen.

U podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog navodi da je pobijanim presudama učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, jer se pobijane presude zasnivaju na dokazima na kojima se ne mogu zasnivati. Kao nezakonit dokaz branilac označava iskaz svedoka oštećenog BB koji je dao na glavnom pretresu dana 24.08.2022. godine, jer je tom prilikom ispitan u odsustvu okrivljenog i branioca okrivljenog, a koji predstavlja ujedno jedini dokaz na kome se zasniva osuđujuća presuda.

Ovakve navode branioca okrivljenog Vrhovni sud je ocenio neosnovanim.

Naime, iz spisa predmeta proizilazi da se okrivljenom stavlja na teret da je izvršio krivično delo iz člana 23. stav 1. Zakona o javnom redu i miru za koje je propisana kazna zatvora od 6 meseci do 2 godine.

Odredbom člana 495. ZKP propisano je da će se u postupku za krivična dela za koja je kao glavna kazna propisana novčana kazna ili kazna zatvora do osam godina, primenjivati odredbe čl. 496. do 520. ovog zakonika, a ukoliko u ovim odredbama nije nešto posebno propisano, shodno će se primenjivati ostale odredbe ovog zakonika.

Članom 507. ZKP u stavu 2. propisano je da ako optuženi kome se sudi za krivično delo za koje je kao glavna kazna propisana novčana kazna ili kazna zatvora do tri godine ne dođe na glavni pretres, iako je uredno pozvan, sudija može odlučiti, nakon uzimanja izjave od tužioca, da se glavni pretres održi u odsustvu optuženog pod uslovom da njegovo prisustvo nije nužno i da je pre toga bio saslušan.

Iz spisa predmeta proizilazi da je 24.08.2022. godine pred Osnovnim sudom u Pančevu održan glavni pretres na koji nisu pristupili okrivljeni AA i njegov branilac, advokat Uroš Andrejić, koji su uredno obavešteni na glavnom pretresu održanom 25.03.2022. godine o terminu glavnog pretresa.

Imajući u vidu napred navedene zakonske odredbe, Vrhovni sud nalazi da je pravilnom primenom člana 507. stav 2. ZKP sud održao pretres u odsustvu okrivljenog i njegovog branioca, te ispitivanje svedoka oštećenog BB na predmetnom glavnom pretresu ne predstavlja nezakonit dokaz u smislu člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, zbog čega su suprotni navodi branioca okrivljenog izneti u zahtevu za zaštitu zakonitosti ocenjeni kao neosnovani.

Osim toga, u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac je naveo da je pobijanim presudama učinjena i povreda zakona iz člana 74. ZKP, jer okrivljeni je morao imati branioca u situaciji kada se glavni pretres održava u njegovom odsustvu.

Izneti navodi se po oceni Vrhovnog suda ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Naime, odredbom člana 74. ZKP propisane su procesne situacije u kojima okrivljeni mora imati branioca ako se glavni pretres održava u njegovoj odsutnosti i do kada ta obaveza postoji. Dakle, povreda člana 74. ZKP podrazumeva da okrivljeni uopšte nema branioca u procesnoj situaciji kada je odbrana obavezna ili se radi o suđenju u odsustvu, u kom slučaju bi bilo neophodno prisustvo branioca.

S obzirom da iz spisa predmeta proizilazi da je tokom čitavog krivičnog postupka okrivljeni imao branioca, iako mu je stavljeno na teret krivično delo za koje nije propisana obavezna odbrana, to su suprotni navodi branioca okrivljenog da je pobijanim presudama učinjena povreda zakona iz člana 74. ZKP ocenjeni kao neosnovani.

U preostalom delu podnetog zahteva za zaštitu zakonitosti branilac ukazuje da je pobijanim presudama učinjena povreda zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, koja predstavlja zakonom propisan razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka. Međutim, prilikom obrazlaganja istaknute povrede branilac ukazuje da iako je sud na strani okrivljenog cenio nekoliko olakšavajućih okolnosti istima nije dao značaj u dovoljnoj meri, dok je otežavajuću okolnost da je okrivljeni već osuđivan, cenio u meri većoj od potrebne, pogrešno navodeći u obrazloženju drugostepene presude da se ranija osuda odnosi na krivično delo sa elementima nasilja kao i delo za koje je okrivljeni osuđen u ovom krivičnom postupku na koji način branilac suštinski ukazuje da je pobijanim presudama učinjena povreda zakona iz člana 441. stav 1. ZKP.

Kako članom 485. stav 4. ZKP koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni odnosno njegov branilac shodno pravima koja ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka, zbog povrede zakona iz člana 441. stav 1. ZKP, to je Vrhovni sud zahtev branioca okrivljenog u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                           Predsednik veća – sudija

Marija Ribarić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                            Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić