Protiv pravnosnažnog rešenja Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Kž2 280/24 od 24.06.2024. godine zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Nikola Jasika, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev i preinači pobijano rešenje u delu u kome se navodi da je krivični postupak prema okrivljenom obustavljen zbog nastupanja apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja i da utvrdi da se postupak prema okrivljenom obustavlja zbog nastupanja relativne zastarelosti krivičnog gonjenja.

Vrhovni sud je na osnovu člana 486. stav 1. i člana 487. stav 1. ZKP održao sednicu veća na kojoj je razmotrio spise predmeta, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, je nedozvoljen.

Odredbom člana 484. ZKP propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za podnošenje (član 485. stav 1.), što u slučaju podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP) podrazumeva opredeljenje određene povrede zakona zbog koje okrivljeni, preko branioca može podneti ovaj vanredni pravni lek (član 485. stav 4. ZKP) i obrazloženje u čemu se konkretno sastoji povreda zakona istaknuta u zahtevu.

Prema navodima zahteva, branilac okrivljenog AA, smatra da je Viši sud u Sremskoj Mitrovici povredio zakon, time što je preinačio prvostepeno rešenje, kojim je postupak prema okrivljenom obustavljen zbog nastupanja relativne zastarelosti krivičnog gonjenja i pobijanim rešenjem postupak prema okrivljenom obustavio, usled nastupanja apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja. U vezi sa tim, branilac iznosi stav da relativna zastarelost ima prednost u odnosu na apsolutnu, jer ima hronološko prvenstvo, obzirom da uslovi za nastupanje relativne zastarelosti ranije nastupaju, pa je odlukom drugostepenog suda, okrivljenom uskraćen pun kapacitet uživanja prava koje bi uživao u slučaju da je opstala odluka prvostepenog suda o nastupanju relativne zastarelosti krivičnog gonjenja.

Iznetim navodima kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti branilac ističe bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP. Ova povreda zakona, postoji ako je nastupila zastarelost krivičnog gonjenja ili je gonjenje isključeno usled amnestije ili pomilovanja ili je stvar već pravnosnažno presuđena ili postoje druge okolnosti koje trajno isključuju krivično gonjenje.

Međutim, imajući u vidu citiranu zakonsku odredbu, koja između ostalog, postoji ako je nastupila zastarelost krivičnog gonjenja o kome organ postupka nije odlučio, kao i okolnost da je pobijanim rešenjem drugostepenog suda, u odnosu na koje je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, prema okrivljenom AA upravo obustavljen krivični postupak zbog krivičnog dela iz člana 289. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, usled nastupanja apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja, to po oceni Vrhovnog suda, iz napred iznetih navoda branioca ne proizilazi u čemu se konkretno sastoji istaknuta povreda zakona, pa sledstveno tome, po nalaženju ovog suda, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog nema zakonom propisan sadržaj, u smislu odredbe člana 484. ZKP.

Vrhovni sud, prema izričitoj odredbi člana 489. stav 1. ZKP, ispituje pravnosnažnu odluku ili postupak koji je prethodio njenom donošenju u okviru razloga (član 485. stav 1. ZKP), dela i pravca pobijanja koji su istaknuti u zahtevu i nije ovlašćen da po službenoj dužnosti ocenjuje koju konkretno povredu zakona ili drugi razlog je branilac imao u vidu prilikom podnošenja zahteva.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je, na osnovu člana 487. stav 1. tačka 3) u vezi sa članom 484. ZKP, odlučio kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                                                     Predsednik veća-sudija

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                                                 Svetlana Tomić Jokić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković