-čime bi izvršila krivično delo ometanje ovlašćenog službenog lica u obavljanju poslova bezbednosti ili održavanja javnog reda i mira iz člana 23. stav 1. Zakona o javnom redu i miru.

Troškovi krivičnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Negotinu K br.42/2012 od 05.04.2013. godine, okrivljena S.D. oglašena je krivom zbog izvršenja krivičnog dela ometanje ovlašćenog službenog lica u obavljanju poslova bezbednosti ili održavanja javnog reda i mira iz člana 23. stav 1. ZJRM, za koje delo joj je na osnovu odredaba članova 64, 65. i 66. KZ izrečena uslovna osuda, tako što je okrivljenoj utvrđena kazna zatvora u trajanju od šest meseci i istovremeno određeno da se ova kazna neće izvršiti ukoliko u roku od dve godine, računajući od dana pravnosnažnosti presude, ne izvrši novo krivično delo.

Istom presudom, okrivljena je obavezana da sudu na ime paušala plati iznose od 4.000,00 dinara, te da na ime troškova krivičnog postupka oštećenima A.Ž. i S.S. isplati ukupan iznos od 68.625,00 dinara, sve u roku od 15 dana po pravnosnažnosti presude, pod pretnjom izvršenja.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 br.4314/2013 od 19.09.2013. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljene S.D. – advokata V.M., a presuda Osnovnog suda u Negotinu K br.42/2012 od 05.04.2013. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahteve za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljene S.D. – advokat V.M., na osnovu člana 485. stav 1. tačka 1. u vezi sa članom 485. stav 2. ZKP, zbog povrede zakona, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud u smislu odredbe člana 488. stav 2. ZKP o sednici veća obavesti branioca okrivljene, te da utvrdi da je na štetu okrivljene povređen zakon i preinači pobijane presude tako što će prema okrivljenoj S.D. na osnovu člana 422. tačka 2. ZKP odbiti optužbu da je izvršila krivično delo ometanje ovlašćenog službenog lica u obavljanju poslova bezbednosti ili održavanja javnog reda i mira iz člana 23. stav 1 ZJRM i odluči da troškovi krivičnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava suda.

Nakon što je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene u smislu odredbe člana 488. stav 1. ZKP dostavljen javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća u smislu odredbe člana 488. stav 2. ZKP, o kojoj nije obaveštavao javnog tužioca i branioca okrivljene, obzirom da veće nije našlo da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenje odluke.

Na sednici veća, Vrhovni kasacioni sud je nakon razmatranja spisa predmeta i pravnosnažnih presuda protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, po oceni navoda u zahtevu, našao:

Zahtev je osnovan.

Odredbom člana 604. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (''Službeni glasnik RS'', br. 72/11 ... 45/13), koji se primenjuje od 01.10.2013. godine, propisano je da će se zakonitost radnji preduzetih pre početka primene ovog zakonika, ocenjivati po odredbama ranije važećeg Zakonika o krivičnom postupku (''Službeni glasnik RS'', br. 58/04 ... 76/2010).

Iz spisa predmeta utvrđuje se da je presudom Pr 774/11 Prekršajnog suda u Negotinu od 27.09.2011. godine, okrivljena S.D. oglašena krivom zbog prekršaja iz člana 21. stav 1. Zakona o ličnoj karti i osuđena na plaćanje novčane kazne u iznosu od 3.000,00 dinara, te da je stavom II iste presude oslobođena krivice da je učinila prekršaj iz člana 12. stav 1. Zakona o javnom redu i miru.

Okrivljena S.D. je presudom Osnovnog suda u Negotinu K br.42/2012 od 05.04.2013. godine oglašena krivom da je izvršila krivično delo ometanje ovlašćenog službenog lica u obavljanju poslova bezbednosti ili održavanja javnog reda i mira iz člana 23. stav 1. Zakona o javnom redu i miru, za koje delo joj je izrečena uslovna osuda.

Prema stanju u spisima, događaj opisan u stavu II izreke presude o prekršaju, kao i u prvostepenoj presudi Osnovnog suda u Negotinu K br.42/2012 od 05.04.2013. godine, dogodio se istog dana – 11.03.2011. godine, u isto vreme - oko 08,30 časova, u istom mestu – N., u ulici ..., u dvorištu kuće broj ..., pri čemu se događaj odnosi na istu radnju okrivljene koja je policijskim službenicima A.Ž. i S.S., nakon što su joj zatražili ličnu kartu, uputila reči opisane u izreci kako prvostepene presude, tako i u stavu II izreke presude o prekršaju.

Dakle, činjenični opis prekršaja se odnosi na istu okrivljenu, na isti životni događaj koji se desio u isto vreme, na istom mestu i istovetnim radnjama okrivljene.

Imajući u vidu da je u konkretnom slučaju istovetan činjenični opis prekršaja iz člana 12. stav 1. ZJRM, u odnosu na koji je doneta pravnosnažna odluka Prekršajnog suda u Negotinu Pr 774/11 od 27.09.2011. godine da se okrivljena oslobađa krivice, te krivičnog dela iz člana 23. stav 1. ZJRM, za koje je okrivljena presudom Osnovnog suda u Negotinu K br.42/2012 od 05.04.2013. godine oglašena krivom, a koja je potvrđena presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 br.4314/2013 od 19.09.2013. godine, to je u konkretnom slučaju pobijanim presudama učinjena povreda krivičnog zakona, i to člana 6. stav 1. ZKP koji se primenjivao u vreme donošenja pobijanih presuda (''Službeni glasnik RS'', br. 58/2004... 76/10) odnosno člana 4. stav 1. sada važećeg ZKP (''Službeni glasnik RS'', br. 72/11 ... 45/13), a što se osnovano ističe u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene.

Odredbom člana 6. stav 1. ZKP, koji se primenjivao u vreme donošenja pobijanih presuda i odredbom člana 4. stav 1. sada važećeg ZKP propisano je da niko ne može da bude gonjen i kažnjen za krivično delo za koje je pravnosnažnom presudom oslobođen ili osuđen ili je za to delo postupak protiv njega pravnosnažno obustavljen ili optužba pravnosnažno odbijena.

Pravna sigurnost u kaznenom pravu, garantovana je i Ustavom Republike Srbije, koji u članu 34. stav 4. propisuje da niko ne može biti gonjen ni kažnjen za krivično delo za koje je pravnosnažnom presudom oslobođen ili osuđen, ili za koje je optužba pravnosnažno odbijena ili je postupak pravnosnažno obustavljen, niti sudska odluka može biti izmenjena na štetu okrivljenog u postupku po vanrednom pravnom leku, a istim zabranama podleže i vođenje postupka za drugo kažnjivo delo.

I odredbom člana 4. Protokola 7. uz Evropsku Konvenciju o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda propisano je da se nikome ne može ponovo suditi, niti se može ponovo kazniti u krivičnom postupku u nadležnosti iste države, za delo zbog kog je već bio pravnosnažno oslobođen ili osuđen.

Imajući u vidu citirane zakonske i konvencijske odredbe, te činjenicu da radnje okrivljene S.D. opisane u stavu II izreke presude iz prekršajnog postupka i radnje zbog kojih je pobijanim presudama oglašena krivom predstavljaju činjenično jedan isti događaj, to je Vrhovni kasacioni sud našao da se u konkretnom slučaju očigledno radi o pravnosnažno presuđenoj stvari. Stoga je usvojio zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene i preinačio pobijane presude tako što je prema okrivljenoj S.D. na osnovu odredbe člana 422. tačka 2. ZKP odbio optužbu da je izvršila krivično delo iz člana 23. stav 1. ZJRM.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredaba člana 492. stav 1. tačka 2. ZKP (''Službeni glasnik RS'', br. 72/11 ... 45/13), doneta je odluka kao u izreci.

Zapisničar-savetnik                                                                                               Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                                          Nevenka Važić, s.r.