Protiv navedenog drugostepenog rešenja zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Nikola Pecovski, zbog povrede zakona iz člana 441. stav 4. u vezi člana 261. stav 2. u vezi člana 9. Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata i člana 264. stav 2. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijano rešenje ukine i predmet vrati sudu na ponovno suđenje ili da isto preinači i usvoji zahtev branioca u celosti kao i da se isplate troškovi na ime sastava zahteva za zaštitu zakonitosti.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu, pa je na sednici veća koju je održao bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, ne bi bilo od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim rešenjem protiv koga je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Osnovano branilac okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe povredu zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, ukazujući da je sud odlukom o troškovima krivičnog postupka povredio zakon time što je odbio kao neosnovan zahtev okrivljenog, da mu se naknade troškovi krivičnog postupka na ime nagrade stručnog savetnika.

Naime, rešenjem Višeg javnog tužioca u Somboru, odbijen je kao neosnovan zahtev branioca okrivljenog za naknadu troškova i nagrade za rad advokata za odbranu okrivljenog u odnosu na krivično delo teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 2. u vezi člana 289. stav 1. KZ u iznosu od 271.400,00 dinara.

Odlučujući o žalbi branioca okrivljenog, Viši sud u Somboru doneo je pobijano drugostepeno rešenje kojim je delimičnim uvaženjem žalbe branioca okrivljenog prvostepeno rešenje preinačeno, tako što su okrivljenom dosuđeni troškovi krivičnog postupka na ime nagrade za rad branioca u iznosu od 112.500,00 dinara, dok je zahtev od dosuđenog do traženog iznosa od 316.400,00 dinara odbijen kao neosnovan, sa obrazloženjem da okrivljenom ne pripadaju troškovi na ime nagrade za angažovanje stručnog savetnika jer se ne radi o nužnim i neophodnim izdacima s obzirom na to da nije predviđena obaveza postupanja takvog savetnika na strani odbrane u toku postupka i da se radi o samoinicijativnom angažovanju stručnog lica od strane odbrane u cilju pružanja stručne pomoći, čije troškove za rad istog je dužno da plati lice koje je i angažovalo takvog savetnika.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da je Viši sud u Somboru, postupajući na navedeni način učinio povredu zakona iz člana 441. stav 4. u vezi člana 264. stav 2. ZKP.

Iz spisa predmeta proizlazi da je Viši javni tužilac u Somboru, dana 22.01.2019. godine, doneo naredbu o sprovođenju istrage prema osumnjičenom AA, zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio krivično delo teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 2. u vezi člana 289. stav 1. KZ i krivično delo falsifikovanje isprave iz člana 355. stav 2. u vezi stava 1. KZ.

Naredbom Višeg javnog tužioca u Somboru Kti 12/19 od 23.09.2020. godine, obustavljena je istraga koja se vodila prema okrivljenom AA, zbog krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 2. u vezi člana 289. stav 1. KZ, jer nije bilo dovoljno dokaza za optuženje, a Apelacioni javni tužilac u Novom Sadu je rešenjem Kt Po 144/20 od 12.10.2020. godine, odbio kao neosnovan prigovor punomoćnika oštećene, podnet protiv citirane naredbe Višeg javnog tužioca u Somboru.

Presudom Višeg suda u Somboru Spk 32/20 od 16.11.2020. godine, okrivljeni AA, oglašen je krivim zbog krivičnog dela falsifikovanje isprave iz člana 355. stav 2. u vezi stava 1. KZ, pa mu je izrečena uslovna osuda, tako što je utvrđena kazna zatvora u trajanju od četiri meseca i istovremeno određeno da se ova kazna neće izvršiti ukoliko okrivljeni u roku proveravanja od jedne godine ne izvrši novo krivično delo.

Odredbom člana 264. stav 2. ZKP, propisano je da lice koje je okrivljeno za više krivičnih dela nije nužno da naknadi troškove u pogledu dela za koja je oslobođen od optužbe, ukoliko se ti troškovi mogu izdvojiti iz ukupnih troškova.

Odredbom člana 265. stav 1. ZKP, propisano je, pored ostalog, da kada se okrivljeni oslobodi od optužbe, izreći će se u rešenju, odnosno u presudi da troškovi krivičnog postupka iz člana 261. stav 2. tačka 1) do 6) ZKP, nužni izdaci okrivljenog i nužni izdaci i nagrada branioca i punomoćnika, kao i nagrada veštaka i stručnog savetnika, padaju na teret budžetskih sredstava suda.

Imajući u vidu citirane zakonske odredbe, te da je prema okrivljenom navedenom naredbom Višeg javnog tužioca u Somboru, obustavljena istraga zbog krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 2. u vezi člana 289. stav 1. KZ, a da je citiranom presudom Višeg suda u Somboru, okrivljeni oglašen krivim zbog krivičnog dela falsifikovanje isprave iz člana 355. stav 2. u vezi stava 1. KZ, posebno ceneći činjenicu da se u konkretnom slučaju troškovi okrivljenog u pogledu krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 2. u vezi člana 289. stav 1. KZ, za koje je obustavljena istraga i to troškovi na ime nagrade stručnog savetnika čije angažovanje je bilo vezano samo za to krivično delo, mogu izdvojiti iz ukupnih troškova koji su nastali u toku postupka, Vrhovni kasacioni sud nalazi da okrivljenom pripadaju troškovi na ime nagrade stručnog savetnika za prisustvovanje ispitivanju sudskog veštaka profesora doktora BB, od strane Višeg javnog tužioca u Somboru dana 26.06.2020. godine, koji troškovi padaju na teret budžetskih sredstava suda.

Kako nagrada podrazumeva novčanu naknadu određenom licu za njegov rad, a da je okrivljeni angažovao stručnog savetnika koji je prisustvovao ispitivanju navedenog veštaka u toku istrage, vođene prema okrivljenom za krivično delo teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 2. u vezi člana 289. stav 1. KZ, u odnosu na koje je istraga obustavljena, to je nepravilan zaključak Višeg suda u Somboru da okrivljenom ne pripadaju troškovi na ime nagrade za angažovanje stručnog savetnika jer se ne radi o neophodnim i nužnim izdacima za odbranu okrivljenog.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je delimično usvojio zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog i preinačio pobijano drugostepeno rešenje u odbijajućem delu tako što je okrivljenom dosudio troškove krivičnog postupka na ime nagrade stručnog savetnika u iznosu od 10.000,00 dinara. Navedeni iznos obračunat je prema odredbi člana 19. stav 1. Pravilnika o naknadi troškova u sudskim postupcima, kojom je propisano da stručni savetnik ima pravo na nagradu od 50% nagrade veštaka, a imajući u vidu da je rešenjem Višeg javnog tužioca u Somboru Kt 12/19 od 14.07.2020. godine, Fakultetu tehničkih nauka Novi Sad na ime pristupa veštaka dr BB, u sud dana 26.06.2020. godine isplaćen iznos od 19.898,12 dinara.

Pored navedenog, branilac u zahtevu ističe i to da je pobijanim rešenjem povreda zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, učinjena i time što okrivljenom nisu priznati troškovi na ime nužnih izdataka branioca za obavljanje poslova izvan sedišta advokatske kancelarije i to za prevoz sopstvenim vozilom i za odsustvovanje iz advokatske kancelarije kao i time što je žalba branioca izjavljena protiv prvostepenog rešenja o troškovima krivičnog postupka tretirana kao „ostali podnesak“ tako da je sud ovu nagradu umanjio za 50%, što je u suprotnosti sa članom 5. Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata.

Suprotno navodima zahteva branioca, okrivljenog, Vrhovni kasacioni sud nalazi da okrivljenom ne pripadaju troškovi krivičnog postupka na ime nužnih izdataka branioca za obavljanje poslova izvan sedišta advokatske kancelarije – za prevoz sopstvenim vozilom i za odsustvovanje iz advokatske kancelarije. Naime, odredbom člana 264. stav 2. ZKP, predviđeno je izdvajanje troškova krivičnog postupka samo pod uslovom ako sud nađe da se ti troškovi mogu izdvojiti iz ukupnih troškova.

Imajući u vidu citiranu zakonsku odredbu Vrhovni kasacioni sud nalazi da se u konkretnom slučaju ne mogu izdvojiti iz ukupnih troškova navedeni troškovi krivičnog postupka nastali u pogledu krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 2. u vezi člana 289. stav 1. ZKP, u odnosu na koje je prema okrivljenom krivični postupak obustavljen iz razloga što je okrivljeni AA citiranom presudom Višeg suda u Somboru oglašen krivim zbog krivičnog dela falsifikovanje isprave iz člana 355. stav 2. u vezi stava 1. KZ, a za oba krivična dela, za koja je prema okrivljenom doneta naredba o sprovođenju istrage, vođen je jedinstveni krivični postupak i što se radi o troškovima na ime nužnih izdataka branioca nastalih i u odnosu na krivično delo za koje je okrivljeni oglašen krivim pravnosnažnom presudom, zbog čega se zahtevom branioca okrivljenog neosnovano ukazuje da je sud bio dužan da okrivljenom dosudi navedene troškove krivičnog postupka na teret budžetskih sredstava suda.

Neosnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ističe da je okrivljenom pobijanim drugostepenim rešenjem dosuđen umanjen iznos na ime nagrade advokata za sastav žalbe izjavljene protiv prvostepenog rešenja o troškovima krivičnog postupka nepravilnom primenom odredaba Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata.

Ovo stoga, jer nagrada advokata za sastavljanje žalbe na rešenje o troškovima krivičnog postupka nije predviđena Tarifnim brojem 5, stav 1. i 2. Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata, na koji se branilac poziva u zahtevu, zbog čega je pravilan stav drugostepenog suda, da se navedena žalba ima smatrati kao „ostali podnesci“ u krivičnom postupku, shodno stavu 2. Tar.br.4, Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata, za čije sastavljanje advokatu pripada 50% nagrade iz Tar. broja 1.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je našao da pobijano rešenje u ovom delu nije doneto uz učinjenu povredu zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, zbog čega je zahtev branioca okrivljenog u ovom delu ocenjen kao neosnovan.

Imajući u vidu izloženo, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 492. stav 1. tačka 2) i člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar - savetnik                                                                              Predsednik veća - sudija

Vesna Veselinović,s.r.                                                                            Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić