- čime bi izvršili produženo krivično delo teška krađa u saizvršilaštvu iz člana 204. stav 1. tačka 1. u vezi člana 33. i 61. Krivičnog zakonika.

Na osnovu člana 265. stav 1. ZKP troškovi krivičnog postupka u odnosu na okrivljene AA i BB padaju na teret budžetskih sredstava.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Leskovcu 3K br. 790/15 od 17.02.2016. godine okrivljeni BB i AA oglašeni su krivim zbog produženog krivičnog dela teška krađa u saizvršilaštvu iz člana 204. stav 1. tačka 1. u vezi člana 33. i 61. Krivičnog zakonika i osuđeni svaki ponaosob na kazne zatvora u trajanju od po jedne godine koje su dužni da izdrže po pravnosnažnosti presude. Istom presudom okrivljeni su obavezani da plate troškove krivičnog postupka i paušala, u iznosima bliže navedenim u izreci pravnosnažne presude, a u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude.

Presudom Apelacionog suda u Nišu 20Kž1 br. 547/16 od 13.06.2016. godine odbijene su kao neosnovane žalbe okrivljenog AA i njegovog branioca, a prvostepena presuda, potvrđena.

Protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Leskovcu 3K br. 790/15 od 17.02.2016. godine i Apelacionog suda u Nišu 20Kž1 br. 547/16 od 13.06.2016. godine, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA, adv. Slobodan Kocić, bez isticanja posebnih zakonskih razloga, dok iz obrazloženja zahteva proizilazi da isti - zahtev podnosi zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, s`predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev, ukine obe nižestepene presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje te da Vrhovni kasacioni sud okrivljenog i njegovog branioca saglasno odredbi člana 488. stav 2. ZKP obavesti o sednici veća Vrhovnog kasacionog suda.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, adv. Slobodana Kocića, Republičkom javnom tužiocu i smatrajući da prisustvo javnog tužioca i branioca okrivljenog ne bi bilo od značaja za donošenje odluke, održao sednicu veća u smislu člana 488. stav 1. ZKP, na kojoj je razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih je zahtev podnet, pa je našao:

Osnovano se u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, adv. Slobodana Kocića, ukazuje da su i prvostepeni i drugostepeni sud u odnosu na ovog okrivljenog učinili bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, a po pitanju pravnosnažnosti presuđene stvari.

Iz spisa predmeta - presude Osnovnog suda u Leskovcu 5K br. 499/10 od 18.04.2011. godine se utvrđuje da su okrivljeni AA i BB u stavu 1 izreke oglašeni krivim zbog produženog krivičnog dela teška krađa u saizvršilaštvu iz člana 204. stav 1. tačka 1. u vezi člana 33. i 61. KZ a za radnje izvršene u vremenskom periodu od 26.04. do 26.05.2008. godine zajedno sa maloletnim VV i maloletnim GG, obijanjem zatvorenih prostorija od više oštećenih lica oduzeli tuđe pokretne stvari a u nameri da sebi pribave protivpravnu imovinsku korist a za koje radnje su oglašeni krivim i osuđeni i to okrivljeni AA na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od sedam meseci a okrivljeni BB na kaznu zatvora u trajanju od pet meseci.

Iz činjeničnog opisa dela produženog krivičnog dela teška krađa u saizvršilaštvu iz člana 204. stav 1. tačka 1. u vezi člana 33. i 61. KZ za koje je okrivljeni AA zajedno sa okrivljenim BB oglašen krivim napred navedenom presudom Osnovnog suda u Leskovcu 5K br. 499/10 od 18.04.2011. godine i činjeničnog opisa produženog krivičnog dela teška krađa u saizvršilaštvu iz člana 204. stav 1. tačka 1. u vezi člana 33. i 61. KZ za koje je okrivljeni AA zajedno sa okrivljenim BB oglašen krivim presudom Osnovnog suda u Leskovcu 3K br. 790/15 od 17.02.2016. godine jasno se utvrđuje da se radi o istovetnim radnjama koje su okrivljeni u istom vremenskom periodu preduzeli zajedno sa maloletnim VV i maloletnim GG.

Odredbom člana 4. stav 1. ZKP propisano je da niko ne može biti gonjen za krivično delo za koje je odlukom suda pravnosnažno oslobođen ili osuđen ili za koje je optužba pravnosnažno odbijena ili je postupak pravnosnažno obustavljen.

Pravna sigurnost u kaznenom pravu garantovana je Ustavom Republike Srbije koji u članu 34. stav 4. između ostalog određuje da niko ne može biti gonjen ili kažnjen za krivično delo za koje je pravnosnažnom presudom oslobođen ili osuđen ili je postupak pravnosnažno obustavljen, a istim zabranama podleže i vođenje postupka za neko drugo kažnjivo delo.

Odredba člana 4. Protokola 7. uz Evropsku konvenciju u zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda propisuje da se nikome ne može ponovo suditi niti se može ponovo kazniti u krivičnom postupku u nadležnosti iste države za delo zbog koga je već bio pravnosnažno oslobođen ili osuđen u skladu sa Zakonikom o krivičnom postupku te države.

Iz navedenih odredaba jasno proizilazi da je zabranjeno vođenje postupka za kažnjivo delo, ukoliko ono proizilazi iz istih činjenica, koje su predmet dela koje je već pravnosnažno presuđeno.

Odredbom člana 61. stav 6. Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“, br. 85/2005 od 06.10.2005. godine) a koji zakon je važio u vreme izvršenja predmetnog krivičnog dela i propisano je da krivično delo koje nije obuhvaćeno produženim krivičnim delom u pravnosnažnoj sudskoj presudi, već bude otkriveno naknadno, predstavlja posebno krivično delo, odnosno ulazi u sastav posebnog produženog krivičnog dela. U konkretnoj situaciji, Vrhovni kasacioni sud zaključuje da se ne radi o naknadno otkrivenom krivičnom delu jer je u krivičnom predmetu K br. 499/10 protiv okrivljenih AA i BB krivična prijava za krivično delo iz člana 204. stav 1. KZ podneta 30.06.2008. godine dok je u krivičnom predmetu K br. 790/15 krivična prijava protiv istih okrivljenih podneta 25.06.2008. godine, pa su se dva krivična postupka po dve optužnice za istovrsno krivično delo paralelno vodila pred istim sudom - Opštinskim sudom u Leskovcu.

Neprihvatljiv je, prema tome, stav prvostepenog i drugostepenog suda da radnje produženog krivičnog dela iz člana 204. stav 1. KZ za koje su okrivljeni oglašeni krivim predstavljaju radnje novog krivičnog dela, jer su otkrivene naknadno, pa se na njih ne može primeniti zakonska konstrukcija produženog krivičnog dela, već odredba člana 61. stav 6. KZ koju su i primenili.

Suprotno tome, osnovano se u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA ukazuje da se u konkretnom slučaju radi o presuđenoj stvari, jer su okrivljeni pravnosnažnom presudom K br. 499/10 od 18.04.2011. godine oglašeni krivim za radnje produženog krivičnog dela iz člana 204. stav 1. KZ. Imajući u vidu činjenicu da su radnje krivičnog dela opisanog u presudi K br. 790/15 od 17.02.2016. godine učinjene u istom vremenskom periodu, na isti način i u istoj situaciji kao i one koje su predmet produženog krivičnog dela za koje su okrivljeni već ranije osuđeni i da su prema svojim karakteristikama mogle biti uključene u te radnje, a ne radi se o naknadno otkrivenom krivičnom delu, to su i prvostepeni i drugostepeni sud, donoseći pobijane presude učinili povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP.

S`toga Vrhovni kasacioni sud zaključuje da se u konkretnom slučaju radi o pravnosnažno presuđenoj stvari, zbog čega je otklanjajući učinjenu bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, preinačio presude Osnovnog suda u Leskovcu 3K br. 790/15 od 17.02.2016. godine i presudu Apelacionog suda u Nišu 20Kž1 br. 547/16 od 13.06.2016. godine i na osnovu člana 492. stav 1. tačka 2) ZKP u vezi člana 422. stav 1. tačka 2) ZKP, prema okrivljenom AA odbio optužbu za produženo krivično delo teška krađa u saizvršilaštvu iz člana 204. stav 1. tačka 1. u vezi člana 33. i 61. KZ.

Kako je odredbom člana 489. stav 2. ZKP, propisano da će Vrhovni kasacioni sud ako nađe da razlozi zbog kojih je doneo odluku u korist okrivljenog postoje i za kojeg od saoptuženih u pogledu kojeg nije podignut zahtev za zaštitu zakonitosti, postupiti po službenoj dužnosti kao da takav zahtev postoji (beneficium cohaesionis) to je Vrhovni kasacioni sud postupajući po službenoj dužnosti u smislu napred navedene odredbe člana 489. stav 2. ZKP preinačio pravnosnažne presude i u odnosu na okrivljenog BB nalazeći da razlozi zbog kojih je doneo odluku u korist okrivljenog AA postoje i u odnosu na saoptuženog BB, u pogledu kojeg nije podignut zahtev za zaštitu zakonitosti, te i u odnosu na ovog okrivljenog primenom člana 422. stav 1. tačka 2) ZKP odlučio kao u izreci ove presude.

Vrhovni kasacioni sud je odluku o troškovima krivičnog postupka u odnosu na okrivljene AA i BB doneo na osnovu odredbe člana 265. ZKP.

Iz iznetih razloga Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 492. stav 1. tačka 2) u vezi člana 422. stav 1. tačka 2) ZKP odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                    Predsednik veća-sudija,

Zorica Stojković,s.r.                                                                                     Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić