Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti dostavio Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), na kojoj je razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti pa je po oceni navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti nije osnovan.

Ukazujući na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog u podnetom zahtevu ističe da delo za koje je okrivljeni oglašen krivim nije krivično delo budući da se u konkretnom slučaju radi o pokušaju krivičnog dela sitno delo krađe, utaje i prevare iz člana 210. stav 1. KZ koji nije kažnjiv, navodeći da državina oštećene na predmetima dela nije prekinuta ni jednog trenutka.

Istaknuti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti, po oceni Vrhovnog kasacionog suda ne mogu se prihvatiti kao osnovani, a iz sledećih razloga:

Krivično delo krađa iz člana 203. stav 1. KZ vrši onaj ko tuđu pokretnu stvar oduzme drugom u nameri da njenim prisvajanjem sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist. Odredbom člana 210. KZ propisano je sitno delo krađe, utaje i prevare i određeno da će se onaj ko izvrši sitnu krađu kazniti novčanom kaznom ili zatvorom do šest meseci te da se, u skladu sa odredbom člana 210. stav 2. KZ, krađa smatra sitnom ako vrednost oduzete stvari ne prelazi iznos od pet hiljada dinara a učinilac je išao za tim da pribavi malu imovinsku korist.

Odredbom člana 30. KZ određeno je da ko sa umišljajem započne izvršenje krivičnog dela, ali ga ne dovrši, kazniće se pokušaj krivičnog dela za koje se po zakonu može izreći kazna zatvora od pet godina ili teža kazna a za pokušaj drugog krivičnog dela samo kad zakon izričito propisuje kažnjavanje i za pokušaj.

Iz izreke prvostepene presude i opisa radnje izvršenja krivičnog dela za koje je okrivljeni AA oglašen krivim i osuđen proizilazi da je ovaj okrivljeni kritičnom prilikom, „u stanju uračunljivosti i sa umišljajem, oduzeo tuđe pokretne stvari u nameri da sebi pribavi malu imovinsku korist na taj način što je iz državne šume kojom gazduje ŠG „Toplica“ oduzeo 6 izvaljenih bukovih stabala, u količini od 3,51 m3, i iste utovario na svoju traktorku prikolicu, a čija vrednost oduzetog drveta iznosi 3.587,22 dinara ...“ i time, i po stavu Vrhovnog kasacionog suda, izvršio krivično delo sitno delo krađe, utaje i prevare iz člana 210. stav 1. KZ u svom svršenom obliku a ne pokušaju.

Naime, krivično delo krađe (koje stoji u osnovi krivičnog dela za koje je okrivljeni oglašen krivim i osuđen), po dugogodišnjem i nespornom stavu sudske prakse, svršeno je oduzimanjem tuđe pokretne stvari kada je stvar iz državine dotadašnjeg držaoca prešla u državinu izvršioca krivičnog dela, odnosno, kada je došlo do prekida vlasti nad stvari dotadašnjeg pritežaoca i zasnivanja sopstvene vlasti, pri čemu nije neophodno da je oduzeta stvar i odneta sa mesta na kome se dotada nalazila. Da li je delo svršeno ili je ostalo u pokušaju je faktičko pitanje koje sud procenjuje u svakom konkretnom slučaju, pa imajući u vidu da iz izreke i činjeničnog stanja utvrđenog u pravnosnažnoj presudi proizilazi da je okrivljeni stvari (drvo) oduzeo na način da je izvaljena stabla izvukao iz šume do puta gde ih je testerom prekratio i utovario u svoju traktorsku prikolicu, nema sumnje da je time ostvario potpunu sopstvenu vlast nad stvari te se i delo pokazuje kao svršeno.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena povreda zakona ,iz člana 439. tačka 1) ZKP, u vezi sa članom 210. stav 1. i u vezi sa članom 30. KZ Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP zahtev odbio kao neosnovan i odlučio kao u izreci presude.

Sa svega izloženog, doneta je odluka kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                    Predsednik veća-sudija,

Vesna Zarić,s.r.                                                                                                Nevenka Važić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić