Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 572/22 od 20.07.2022. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe Višeg javnog tužioca u Novom Sadu, okrivljenog Milana Đilasa lično i branilaca okrivljenih Branislava Đilasa i Milana Đilasa i presuda Višeg suda u Novom Sadu K 24/21 od 18.04.2022. godine je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahteve za zaštitu zakonitosti podneli su:

- branilac okrivljenog Milana Đilasa, advokat Petre Takač, zbog bitne povrede odredaba krivičnog zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1), 2) i 3) Zakonika o krivičnom postupku, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, pobijane presude preinači tako da okrivljenog oslobodi od optužbe ili mu izrekne blažu krivičnu sankciju ili da drugostepenu presudu ukine i spise predmeta vrati drugostepenom sudu na ponovno odlučivanje;

- branilac okrivljenog Branislava Đilasa, advokata Aleksandar Tabakov, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tač. 1), 2) i 3) Zakonika o krivičnom postupku, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud podneti zahtev za zaštitu zakonitosti usvoji i drugostepenu presudu preinači tako da okrivljenog oslobodi od optužbe za delo za koje je oglašen krivim ili mu izrekne blažu krivičnu sankciju ili da drugostepenu presudu ukine i spise predmeta vrati drugostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Milana Đilasa, advokata Petre Takača Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP) i na sednici veća koju je održao bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branilaca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa odlukama protiv kojih su zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Milana Đilasa je u odnosu na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) neosnovan, a u preostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti nedozvoljen, dok je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Branislava Đilasa, advokata Aleksandra Tabakova neblagovremen.

Branilac okrivljenog Milana Đilasa, advokat Petre Takač je u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti naveo da je pobijanim presudama učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP odnosno da se prvostepena presuda zasniva na dokazima na kojima se ne može zasnivati pri čemu je kao nezakonite dokaze označio zapisnik o prepoznavanju okrivljenog Milana Đilasa, potvrdu o privremeno oduzetim predmetima od okrivljenog Milana Đilasa broj KU 4018/20 od 24.07.2020. godine i zapisnik o pretresanju stana okrivljenog Branislava Đilasa.

Nezakonitost zapisnika o prepoznavanju okrivljenog Milana Đilasa se po navodima branioca ogleda u činjenici da iz spisa predmeta proizilazi da okrivljeni prilikom prepoznavanja nije bio adekvatno obučen, jer je bio bez odeće sa lisicama na rukama i kao takav se razlikovao od ostalih lica na prepoznavanju, te po navodima branioca prepoznavanje nije izvršeno u skladu sa odredbama Zakonika o krivičnom postupku.

Odredbom člana 100. ZKP propisano je da ako je potrebno da se utvrdi da li svedok prepoznaje određeno lice ili predmet, odnosno njihove osobine koje je opisao, prepoznavanje će se obaviti u skladu sa članom 90. ovog zakonika. Član 90. stav 1. ZKP propisuje da ako je potrebno da se utvrdi da li okrivljeni prepoznaje određena lica ili predmet, odnosno njegove osobine koje je opisao, pokazaće mu se to lice ili predmet zajedno sa drugim njemu nepoznatim licima ili predmetima čije su osnovne osobine slične onima kakve je opisao.

Shodno navedenim odredbama, prilikom prepoznavanja svedoku se pokazuje okrivljeni sa još nekoliko lica, čije su osnovne osobine slične onima kakve je opisao (visina,težina, izgled okrivljenog,..). Samim tim, u situaciji kada su ostala lica obučena i bez lisica, pokazivanje okrivljenog Milana Đilasa bez majice i sa lisicama na rukama, po oceni ovog suda predstavlja nezakonito preduzetu radnju prepoznavanja te je zapisnik o prepoznavanju lica nezakonit dokaz na kome se odluka ne može zasnivati.

Međutim, članom 438. stav 2. tačka 1) ZKP, propisano je da bitna povreda odredaba krivičnog postupka postoji ako se presuda zasniva na dokazu na kome se po odredbama Zakonika o krivičnom postupku ne može zasnivati, osim ako je, s obzirom na druge dokaze, očigledno da bi i bez tog dokaza bila donesena ista presuda. Dakle, da bi povreda zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP postojala, presuda mora da se zasniva isključivo na tom dokazu. Imajući u vidu da se prvostepena presuda zasniva na odbrani okrivljenog AA, i to iskazu koji je dao pre zaključenja sporazuma o priznanju krivičnog dela, zapisniku o pretresanju stana okrivljenog Branislava Đilasa, iskazu dva svedoka koja su prisustvovali pretresanju stana, da je utvrđeno mesto na kome je pronađena droga – ormar njihove spavaće sobe, kao i prisustvo DNK materijala okrivljenih Milana Đilasa i Branislava Đilasa na oduzetim predmetima izvršenja krivičnog dela, te imajući u vidu i potvrde o oduzetim predmetima od Milana Đilasa i Branislava Đilasa, to pobijanim presudama, po nalaženju ovog suda, iako se radi o nedozvoljenom dokazu nije učinjena bitna povreda iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Osim toga, branilac okrivljenog Milana Đilasa je u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti kao nezakonit dokaz označio i potvrdu o privremeno oduzetim predmetima od okrivljenog Milana Đilasa poslovni broj KU 4018/20 od 24.07.2020. godine, u kojoj je, po navodima branioca, shodno članu 150. stav 1. ZKP trebalo da se navede gde su tačno pronađeni predmeti koji se oduzimaju, a ne da se samo taksativno navede koji su predmeti oduzeti od okrivljenog Milana Đilasa, sa konstatacijom da su pronađeni u sobi na krevetu, ali bez preciziranja u kom krevetu i kojoj sobi, dnevnoj ili spavaćoj, što sve po navodima branioca potvrdu o privremeno oduzetim predmetima čini nezakonitom.

Izneti navodi se po oceni Vrhovnog kasacionog suda ne mogu prihvatiti kao osnovani. Naime, iz spisa predmeta proizilazi da su u potvrdi o privremeno oduzetim predmetima KU 4018/20 od 24.07.2020. godine, OKI br. 51/20 precizno navedeni oduzeti predmeti od okrivljenog Milana Đilasa, i to kako u pogledu vrste oduzetih predmeta tako i u pogledu prostornog nalaženja oduzetih predmeta. Ako se ima u vidu da predmetna potvrda predstavlja sastavni deo zapisnika o pretresanju stana i drugih prostorija PU Novi Sad, PS Bačka Palanka od 24.07.2020. godine zajedno sa foto-dokumentacijom, da je u samom zapisniku o pretresanju konstatovano da su prilikom pretresa pronađeni i privremeno oduzeti predmeti „kao u potvrdi o privremeno oduzetim predmetima koja je sastavni deo ovog zapisnika“, pri čemu je u potvrdi o privremeno oduzetim predmetima KU broj 4018/20 od 24.07.2020. godine navedeno da je od okrivljenog Milana Đilasa privremeno oduzeto „šest tableta trodona od 100 mg u original pakovanju Hemofarm Vršac, pronađeno u sobi na krevetu“, a uz to iz sačinjene foto-dokumentacije jasno se vidi gde je tačno pronađena predmetna kesa sa drogom, tablete, mobilni telefon, vagica i kesa za zamrzivač, to je očigledno da je precizno određeno gde su pronađene predmetne stvari oduzete od okrivljenog Milana Đilasa po potvrdi o privremeno oduzetim predmetima, te su suprotni navodi iz zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Milana Đilasa ocenjeni kao neosnovani.

U preostalom delu podnetog zahteva, branilac okrivljenog Milana Đilasa ukazuje da je pobijanim presudama učinjena povreda zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i na taj način što se iste zasnivaju na zapisniku o pretresanju stana koji je nezakonito sačinjen, budući da po braniočevim navodima, iako u zapisniku stoji da je sačinjen u prisustvu dva svedoka BB i VV, iz samog zapisnika proizilazi da isti nisu ulazili u sve prostorije koje su bile predmet pretresanja, niti su bili prisutni u sobi u kojoj je navodno pronađena opojna droga. Ovakvim navodima branilac iako ukazuje numerički na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, suštinski osporava tok pretresanja i utvrđeno činjenično stanje, a pre svega procesne činjenice, te ukazuje na povredu zakona iz člana 440. ZKP.

Osim toga, u zahtevu branilac navodi da je pobijanim presudama učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, time što je sud prihvatio iskaz okrivljenog AA u celosti kao i DNK veštačenje, iako su u jednom delu ova dva dokaza protivrečna te je obrazloženje prvostepene presude protivrečno samo sebi, pri čemu nema ni jasnih razloga u pogledu nemogućnosti ispitivanja presude u delu odluke da je okrivljeni Milan Đilas izvršio prodaju opojne droge okrivljenom AA, a uz to sud iako je usvojio dokazni predlog da se u svojstvu svedoka sasluša GG, istog nije saslušao ni u jednoj fazi postupka uz obrazloženje da nije pronađen na adresi te mu se nije mogao uručiti poziv, na koji način je po navodima branioca učinio povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 3) ZKP.

Branilac dalje u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da Apelacioni sud prilikom odlučivanja po izjavljenim žalbama nije ispitao u potpunosti žalbene navode koje je branilac izneo u svojoj žalbi, na koji način ukazuje da je učinjena povreda zakona iz člana 460. ZKP.

Kako članom 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni odnosno njegov branilac shodno pravima koja ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka, zbog povrede zakona iz člana 440. ZKP, člana 460. ZKP i člana 438. stav 2. tačka 2) i 3) ZKP, to je u ovim delovima zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Milana Đilasa ocenjen kao nedozvoljen.

Odredbom člana 485. stav 4. ZKP propisano je da zbog povreda ovog zakonika (član 74, član 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), član 439. tačka 1) do 3) i član 441. stav 3. i 4. ZKP) učinjenih u prvostepenom postupku i postupku pred apelacionim (drugostepenim) sudom okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti u roku od 30 dana od dana kada mu je dostavljena pravnosnažna odluka, pod uslovom da je protiv te odluke koristio redovni pravni lek.

Imajući u vidu napred citiranu zakonsku odredbu člana 485. stav 4. ZKP, te činjenicu da je okrivljenom Branislavu Đilasu prema dostavnici koja se nalazi u spisima predmeta presuda Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 572/22 od 20.07.2022. godine uredno dostavljena 12.08.2022. godine, a da je zahtev za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog, advokat Aleksandar Tabakov podneo 21.09.2022. godine, dakle nakon proteka roka od 30 koji je propisan odredbom člana 485. stav 4. ZKP, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Branislava Đilasa, advokata Aleksandra Tabakova ocenio kao neblagovremen, jer je podnet nakon zakonom propisanog roka.

Sa iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je u smislu člana 491. stav 1. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                              Predsednik veća – sudija

Marija Ribarić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić