Istom presudom okrivljeni je obavezan da pravnom sledbeniku oštećene nadoknadi štetu u iznosu od 111.769,65 dinara i da naknadi troškove krivičnog postupka.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 540/21 od 14.09.2021. godine usvajanjem žalbi okrivljenog i njegovog branioca preinačena je presuda Višeg suda u Novom Sadu, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije K PO4 95/20 od 12.04.2021. godine, ispravljena rešenjem od 27.04.2021. godine, kojom je okrivljeni oglašen krivim za krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 1. KZ, u delu odluke o krivičnoj sankciji, tako što se uslovna osuda izrečena pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Somboru K 462/17 od 22.03.2018. godine za krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 1. KZ, opoziva na osnovu člana 68. KZ, dok se u preostalom delu žalbe odbijaju kao neosnovane, a prvostepena presuda potvrđuje.

Protiv pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA - advokata Vučko Mirčić, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 10) ZKP i povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev, ukine pobijane presude i predmet vrati na ponovno odlučivanje ili ih preinači u pogledu odluke o krivičnoj sankciji, tako što će okrivljenom uzeti kao utvrđene kazne zatvora iz dve presude, odrediti jedinstvenu kaznu zatvora i okrivljenom izreći uslovnu osudu za oba dela sa novim rokom provere.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 10) ZKP, branilac okrivljenog AA u podnetom zahtevu ističe da je sud pobijanom pravnosnažnom presudom povredio zabranu preinačenja na štetu okrivljenog propisanu odredbom člana 453. ZKP, jer je postupajući isključivo po žalbama branioca i okrivljenog, izmenio presudu na štetu okrivljenog. Kao izmenu na štetu okrivljenog branilac navodi da je u žalbi traženo da se uslovna osuda iz pravnosnažne presude Osnovnog suda u Somboru K 462/17 od 22.03.2018. godine, koja je u prvostepenoj presudi opozvana primenom odredbe člana 67. KZ, ne opozove, a drugostepeni sud je protivno navodima žalbe usvojio nešto što nije traženo i to na štetu okrivljenog, pa je primenom odredbe člana 68. KZ opozvao uslovnu osudu izrečenu presudom Osnovnog suda u Somboru K 462/17 od 22.03.2018. godine, na koji način je prema navodima zahteva direktno povređen princip zabrane preinačenja na štetu okrivljenog iz člana 453. ZKP.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 453. ZKP, koja predviđa zabranu preinačenja na štetu okrivljenog, propisano je da ako je izjavljena žalba samo u korist okrivljenog, presuda se ne sme izmeniti na njegovu štetu u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela i krivične sankcije.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, nižestepeni sudovi nisu prekršili zabranu preinačenja na gore (reformatio in peius) propisanu odredbom člana 453. ZKP, obzirom da nisu na štetu okrivljenog izmenili navedene pravnosnažne presude u pogledu krivične sankcije, kako se to neosnovano ističe u zahtevu branioca okrivljenog. Naime, presudom Višeg suda u Novom Sadu, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije K PO4 95/20 od 12.04.2021. godine okrivljenom je za krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 1. KZ, utvrđena kazna zatvora u trajanju od šest meseci, pa je na osnovu člana 67. KZ okrivljenom opozvana uslovna osuda, koja mu je izrečena pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Somboru K 462/17 od 22.03.2018. godine, za krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 1. KZ, kojom mu je utvrđena kazna zatvora od jedne godine i određeno da se ona neće izvršiti, ukoliko okrivljeni u roku od tri godine, od pravnosnažnosti presude ne izvrši novo krivično delo, zbog čega mu je za to delo uzeta kao utvrđena kazna zatvora u trajanju od jedne godine, pa je okrivljeni za oba krivična dela osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od jedne godine i četiri meseca. Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 540/21 od 14.09.2021. godine preinačena je presuda Višeg suda u Novom Sadu, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije K PO4 95/20 od 12.04.2021. godine, u delu odluke o krivičnoj sankciji, tako što se uslovna osuda izrečena pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Somboru K 462/17 od 22.03.2018. godine za krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 1. KZ, opoziva na osnovu člana 68. KZ. Kako iz navedenog proizilazi da okrivljenom u postupku po žalbi nije izrečena strožija krivična sankcija od one koja mu je izrečena prvostepenom presudom, to po stavu ovoga suda nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 10) ZKP, a kako se to neosnovano ističe u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog.

Pored navedenog, u podnetom zahtevu branilac okrivljenog ističe i povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, navodeći da je Apelacioni sud u Novom Sadu povredio odredbe krivičnog zakona prilikom odlučivanja o krivičnoj sankciji.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 68. Krivičnog zakonika u stavu prvom propisano je da će sud opozvati uslovnu osudu, ako posle njenog izricanja utvrdi da je osuđeni izvršio krivično delo pre nego što je uslovno osuđen i ako ceni da ne bi bilo osnova za izricanje uslovne osude da se znalo za to delo. U tom slučaju primeniće odredbu člana 67. stav 3. ovog zakonika, dok je stavom drugim istog člana propisano da ako sud ne opozove uslovnu osudu, primeniće odredbu člana 67. stav 4. ovog zakonika.

Naime, u konkretnom slučaju pravilno je primenjena odredba člana 68. KZ imajući u vidu da je okrivljeni nakon izricanja uslovne osude po presudi Osnovnog suda u Somboru K 462/17 koja je opozvana presudom Višeg suda u Novom Sadu, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije K PO4 95/20 od 12.04.2021. godine izvršio krivično delo pre nego što je uslovno osuđen imajući u vidu da iz spisa predmeta proizilazi da je uslovna osuda u predmetu Osnovnog suda u Somboru K 462/17 izrečena 22.03.2018. godine za krivično delo koje je izvršeno u toku 2016. godine, dok je krivično delo za koje je okrivljeni osuđen presudom Višeg suda u Novom Sadu, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije K PO4 95/20 od 12.04.2021. godine izvršeno u toku 2016. i 2017. godine i to u periodu od 21.04.2016. godine do 27.07.2017. godine, dakle krivično delo je izvršeno pre nego što je uslovno osuđen presudom Osnovnog suda u Somboru K 462/17 izrečenom 22.03.2018. godine, pa je suprotne navode zahteva Vrhovni kasacioni sud ocenio kao neosnovane.

Pored navedenog, u zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog ukazuje da u situaciji da se istovremeno sudilo i za krivično delo iz presude Višeg suda u Novom Sadu i za krivično delo iz presude Osnovni sud u Somboru, ne bi se radilo o dva krivična dela već o jednom krivičnom delu zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 1. KZ u produženom trajanju u vezi člana 61. KZ, pa bi „drugo krivično delo“ iz presude Višeg suda u Novom Sadu predstavljalo samo jednu radnju u okviru tog produženog krivičnog dela, čime se zapravo ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP u vezi člana 61. KZ.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 61. stav 6. Krivičnog zakonika, propisano je da krivično delo koje nije obuhvaćeno produženim krivičnim delom u pravnosnažnoj sudskoj presudi, predstavlja posebno krivično delo, odnosno ulazi u sastav posebnog produženog krivičnog dela.

Naime, u konkretnom slučaju iako je okrivljeni u oba krivična postupka oglašen krivim za krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 1. KZ, tako što je iskoristio svoj službeni položaj direktora ... ustanove „BB“ ... i naneo štetu VU „BB“, Vrhovni kasacioni sud nalazi da se u konkretnom slučaju ne može raditi o jednom produženom krivičnom delu iz člana 359. stav 1. KZ, jer krivično delo za koje je okrivljeni osuđen presudom Višeg suda u Novom Sadu, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije K PO4 95/20 predstavlja posebno krivično delo.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 10) ZKP niti povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) i 3) ZKP na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Vučka Mirčića, to je Vrhovni kasacioni sud na osnovu člana 491. stav 1. ZKP navedeni zahtev branioca okrivljenog odbio kao neosnovan.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                    Predsednik veća-sudija

Vesna Zarić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                      Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić