Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, pa je u sednici veća, koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je nakon ocena navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev je neosnovan u odnosu na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Branilac okrivljenog je zahtevu ukazao na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, odnosno da delo koje se okrivljenom stavlja na teret nije krivično delo, a navedeno obrazložio time da namera okrivljenog iznošenjem podataka o oštećenoj na „Fejsbuk“ stranici nije bila da se privatnoj tužilji nanese šteta, kao ni narušenje časti i ugleda već je okrivljeni u skladu sa odredbom člana 172. stav 4. KZ vršio svoju službenu dužnost predsednika „Udruženja za ...“ (čiji osnivač i zamenik predsednika udruženja je bila i tužilja) i odbranio pravo udruženja i zaštitio opravdane interese ne samo udruženja nego i porodica koje zastupa udruženje. Ovo iz razloga što je tužilja vodila medijski „rat“ protiv udruženja i okrivljenog te svojim postupcima nanosila štetu udruženju pa je upravni odbor ovlastio okrivljenog da upozna javnost sa ovakvom podrivačkom delatnošću tužilje. Okrivljeni nije tvrdio da je privatna tužilja nemoralna u lascivnom smislu, već da je nepouzdan saradnik, u smislu da je sklapala prijateljstva sa ljudima koji su otvoreni neprijatelji udruženja, te je branilac istakao da tužilja nije negirala navode okrivljenog.

Isti navodi zahteva bili su istaknuti u žalbi branioca okrivljenog AA, te su bili predmet razmatranja Višeg suda u Kragujevcu koji je u ovom krivičnom postupku postupao u drugom stepenu po žalbama izjavljenim protiv prvostepene presude Osnovnog suda u Kragujevcu K.br.930/19 od 05.08.2021. godine. Viši sud u Kragujevcu, kao drugostepeni je ove navode ocenio neosnovanim i o tome na strani tri i četiri svoje odluke Kž1 br.52/22 od 21.07.2022. godine izneo jasne i dovoljne razloge, a koje Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata kao pravilne, te u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP, na te je razloge i upućuje.

U ostalom delu, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog je nedozvoljen i nema zakonom propisani sadržaj.

Odredbom člana 484. ZKP propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP). Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP) okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5. ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP, dakle ograničeno je pravo okrivljenog i njegovog branioca na podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti u pogledu razloga zbog kojih mogu podneti ovaj vanredni pravni lek i to taksativnim nabrajanjem povreda zakona koje su učinjene u prvostepenom postupku i u postupku pred apelacionim, odnosno drugostepenim sudom i to zbog povreda odredaba člana 74, člana 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), člana 439. tačka 1) do 3) i člana 441. stav 3. i 4. ZKP.

U ostalom delu zahteva, branilac okrivljenog navodi da je tužba privatne tužilje podneta na latiničnom pismu, čime ukazuje na povredu odredbe člana 11. stav 1. ZKP, kojom je propisano da su u krivičnom postupku u službenoj upotrebi srpski jezik i ćirilično pismo. Branilac smatra i da je prvostepeni sud bio dužan da krivični postupak sprovede bez odugovlačenja i da onemogući svaku zloupotrebu usmerenu na odugovlačenje postupka, a da je sud nasuprot tome, odugovlačio postupak i izradu pismenog otpravka presude, čime se ukazuje na povredu odredbe člana 14. ZKP. Prekršena je i odredba člana 15.ZKP, kojom je propisano da je teret dokazivanja optužbe na tužiocu obzirom da privatna tužilja nije podnela nijedan dokaz kojim bi potkrepila svoje tužbene navode, dok je sud sve navodne dokaze bazirao na dokazu koji je po nalogu suda, dostavio okrivljeni, a radi se o snimku emitovanom na „Fejsbuku“.

Branilac zatim ističe da je izreka presude protivrečna sama sebi ali i dokazima koji se navodno nalaze u spisima predmeta, a posebno dokazima koji se navode u obrazloženju presude, čime ukazuje na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP. Na kraju, ukazuje da prvostepeni sud nije utvrdio potpuno činjenično stanje, a ono što je utvrdio je pogrešno ili nepotpuno i to iz razloga jer sud nije utvrdio na koji način su objave mogle naškoditi časti i ugledu privatne tužilje i u kojem stepenu, kao ni to da li je objavu okrivljenog neko video ili čuo, jer ni u samoj presudi to nije navedeno a ni u spisima predmeta nema dokaza za tako nešto. Pored toga, nejasan je zaključak suda da je „Fejsbuk“ portal, jer ako je to tačno, bio je u obavezi da utvrdi ko je glavni i odgovorni urednik, a što je mogao da učini putem Agencije za privredne registre. Na ovaj način, branilac ukazuje na povredu odredbe člana 440.ZKP.

Imajući u vidu da iz iznetih navoda proizilazi da se nižestepene presude pobijaju zbog povrede odredbe čl. 11.,14.,15., 438. stav 2.tačka 2) i 440. ZKP, a koje povrede odredaba ZKP ne predstavljaju zakonske razloge zbog kojih je, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA-advokata Nataše Radević u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Odredbom člana 484. Zakonika o krivičnom postupku propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP). Pri tome, obaveza navođenja razloga za podnošenje zahteva zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP), podrazumeva ne samo formalno označavanje o kojoj povredi zakona se radi, već i ukazivanje na to u čemu se ona sastoji.

Branilac u zahtevu ističe da je odluka o krivičnim sankcijama i ostalim odlukama nezakonita. Međutim, branilac u obrazloženju zahteva ne konkretizuje u čemu se povreda zakona sastoji. Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, u ovom delu podneti zahtev nema propisan sadržaj, u smislu citirane odredbe člana 484. ZKP, zbog čega je Vrhovni kasacioni sud ocenio da zahtev za zaštitu zakonitosti branioca po službenoj dužnosti okrivljenog AA-advokata, Nataše Radević u ovom delu nema propisan sadržaj.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredaba člana 491. stav 1. i 2. ZKP u delu u kojem je zahtev odbijen kao neosnovan, na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana člana 485. stav 4. ZKP, u delu u kom je odbačen kao nedozvoljen i na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 3) u vezi člana 484.ZKP, u delu u kom je odbačen jer nema propisani sadržaj, doneta je odluka kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                        Predsednik veća-sudija

Nemanja Simićević. s.r.                                                                                  Dubravka Damjanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić