Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti je blagovremeno podnela branilac okrivljenog P.Ž., advokat M.A., u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) i st. 2. i 3. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine pobijane presude i predmet vrati na ponovno suđenje prvostepenom sudu, ili da iste preinači i okrivljenog oslobodi od optužbe.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pa je u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zathev za zaštitu zakonitosti, i nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da su pobijane presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, odnosno da je u konkretnom slučaju optužba prekoračena. U vezi sa istaknutom povredom branilac okrivljenog navodi da se u izreci pobijane prvostepene presude, u odnosu na optužni akt, navodi potpuno drugačije činjenično stanje koje je izmenjeno isključivo na štetu okrivljenog P.Ž., jer je u konkretnom slučaju optužnim aktom okrivljenom P.Ž. stavljeno na teret da je izvršio predmetno krivično delo tako što je kritičnom prilikom bio zajedno sa sada pravnosnažno osuđenim M.S. koji je oštećenog udario po glavi i telu, a pobijanim presudama je utvrđeno da je okrivljeni P.Ž. udario oštećenog po glavi i telu.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti se ne mogu prihvatiti kao osnovani iz sledećih razloga:

Vrhovni kasacioni sud najpre nalazi da iz spisa predmeta proizilazi da je u predmetnom postupku optužnim aktom okrivljenima M.S. i P.Ž. stavljeno na teret da su kritičnom prilikom „napali učesnike sportske priredbe....nakon čega okrivljeni S. zajedno sa okrivljenim Ž. i još dva NN lica, odlazi do tribina na kojima se nalazi oštećeni D.M., pa istog više puta udaraju po glavi i telu rukama i nogama, od kojih udaraca je oštećeni D.M. zadobio lake telesne povrede...“, dok je izrekom pobijane prvostepene presude okrivljeni P.Ž. oglašen krivim što je kritičnom prilikom „fizički napao učesnika sportske priredbe na taj način što je došao do tribine na kojoj se nalazio oštećeni D.M., te istog više puta udario po glavi i telu zajedno sa osuđenim S.M. i još dva NN lica, od kojih udaraca je oštećeni M.D. zadobio lake telesne povrede“.

Polazeći od navedenog, po oceni ovog suda, iz optužnog akta jasno proizilazi da su okrivljeni M.S. i P.Ž. zajedno sa još dva NN lica više puta udarili oštećenog po glavi i telu, rukama i nogama, od kojih udaraca je oštećeni zadobio lake telesne povrede, a izrekom pobijane prvostepene presude okrivljeni P.Ž. je upravo i oglašen krivim da je više puta oštećenog udario po glavi i telu zajedno sa osuđenim M.S. i još dva NN lica. S tim u vezi, a imajući pritom u vidu da je optužnim aktom obojici okrivljenih stavljeno na teret izvršenje po jednog krivičnog dela nasilničko ponašanje na sportskoj priredbi iz člana 20. stav 1. Zakona o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama, te da je u toku postupka okrivljeni M.S. pravnosnažno oglašen krivim zbog izvršenog navedenog krivičnog dela, kao i činjenično stanje utvrđeno na glavnom pretresu, prvostepeni sud je u izreci pobijane presude uneo izmene u odnosu na dispozitiv optužnog akta, kojima, po nalaženju ovog suda, nije dirao u objektivni identitet optužnog akta i ostao je u granicama onih činjenica i okolnosti na kojima se optužba zasniva.

Iz iznetih razloga, po nalaženju ovog suda, neosnovano se u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog P.Ž. ističe da su pobijane presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP.

Pored toga, branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je svedok oštećeni D.M. tokom postupka naveo da ne može da se seti šta se dogodilo kritičnom prilikom, da ne želi da tereti okrivljene, da se seća da je na predmetnoj utakmici M.S. napao sudiju i krenuo ka njemu, da misli da ga je udario, a što se tiče P.Ž. seća se samo da je njega video kako stoji po strani. Imajući u vidu navedeno, branilac smatra da nižestepeni sudovi nisu mogli da donesu zaključak iznet u izreci pobijane prvostepene presude.

Iznetim navodima, po oceni ovog suda, branilac okrivljenog osporava ocenu izvedenih dokaza i utvrđeno činjenično stanje u pobijanim presudama, što nije zakonski razlog propisan članom 485. stav 4. ZKP zbog kojeg okrivljeni preko branioca može podneti ovaj vanredni pravni lek, zbog čega je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ove presude u odnosu na odbijajući deo na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP u delu u kojem je zahtev odbacio kao nedozvoljen.

Zapisničar - savetnik                                                                                      Predsednik veća-sudija

Ivana Trkulja Veselinović,s.r.                                                                  Janko Lazarević,s.r.