Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA - advokat Stojan Takić, zbog povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 4) i 11) i člana 438. stav 2. tačka 2) i 3) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji kao osnovan podneti zahtev, te da u skladu sa odredbom člana 492. stav 1. tačka 2) ZKP preinači u celini presude Višeg suda u Nišu K.br.103/2017 od 08.12.2017. godine i Apelacionog suda u Nišu 3Kž1.br.341/18 od 20.08.2018. godine tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe za krivično delo pronevera iz člana 364. stav 3. u vezi stava 1. KZ ili da u skladu sa odredbom člana 492. stav 1. tačka 1) ZKP ukine u celosti navedene presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje, te da u skladu sa odredbom člana 488. stav 3. ZKP odredi da se izvršenje pobijane pravnosnažne presude odloži, s obzirom na sadržaj zahteva.

Vrhovni kasacioni sud je u sednici veća, ispitujući zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u smislu odredbi člana 487. Zakonika o krivičnom postupku, ocenio da je zahtev nedozvoljen, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 484. ZKP propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP). Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP) okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5. ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP, dakle ograničeno je pravo okrivljenog i njegovog branioca na podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti u pogledu razloga zbog kojih mogu podneti ovaj vanredni pravni lek i to taksativnim nabrajanjem povreda zakona koje su učinjene u prvostepenom postupku i u postupku pred drugostepenim sudom i to zbog povreda odredaba člana 74, člana 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), člana 439. tačka 1) do 3) i člana 441. stav 3. i 4. ZKP.

Odredbom člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP propisano je da će Vrhovni kasacioni sud u sednici veća rešenjem odbaciti zahtev za zaštitu zakonitosti, ako je nedozvoljen (član 482. stav 2, član 483. i član 485. stav 4. ZKP).

U konkretnom slučaju, branilac okrivljenog kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti navodi bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP, isticanjem da je izreka prvostepene presude nerazumljiva. Pored toga, branilac okrivljenog ukazuje i na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, isticanjem da su razlozi pobijanih presuda protivrečni izreci, te da su dati razlozi o odlučnim činjenicama potpuno nejasni i u znatnoj meri protivrečni, a da drugostepeni sud nije cenio žalbene navode odbrane, kao i da postoji znatna protivrečnost između onoga što se navodi u razlozima presude o sadržini zapisnika o iskazima datim u postupku i samih tih zapisnika, zbog čega se ne može ispitati pravilnost i zakonitost presude. Osim toga, kao razlog podnošenja zahteva se ističe i bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 3) ZKP. Takođe, u obrazloženju zahteva se navodi i da kako tokom postupka nije na nesumnjiv način utvrđeno da je okrivljeni učinio krivično delo pronevera iz člana 364. stav 3. u vezi stava 1. KZ za koje je optužen i pravnosnažno oglašen krivim, to ga je trebalo osloboditi od optužbe, te se ukazuje da sud prilikom odlučivanja nije uzeo u obzir usaglašeni nalaz i mišljenje veštaka ekonomsko-finansijske struke u pogledu iznosa nastalog manjka u celokupnom poslovanju okrivljenog i oštećenog, kao i iskaz svedoka VV, a osporava se i ocena iskaza oštećenog, a koji svi navodi branioca okrivljenog po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda predstavljaju osporavanje činjeničnog stanja utvrđenog u pravnosnažnim odlukama i ocene dokaza date od strane nižestepenih sudova.

Imajući u vidu da iz iznetih navoda proizilazi da branilac okrivljenog zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) i člana 438. stav 2. tačka 2) i 3) ZKP, te zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne ocene dokaza, a što ne predstavlja zakonske razloge zbog kojih je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ocenio nedozvoljenim.

Takođe, branilac okrivljenog pravnosnažne presude pobija i zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, pri čemu samo formalno označava povredu zakona zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom, s tim što u obrazloženju zahteva uopšte ne navodi u čemu se ova povreda zakona tačno sastoji, pa je stoga i ovaj razlog nedozvoljen.

Sa iznetih razloga Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu odredaba člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP i člana 485. stav 4. ZKP, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Stojana Takića odbacio kao nedozvoljen.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                            Predsednik veća-sudija

Snežana Lazin, s.r.                                                                                                                                                Vesko Krstajić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić