Presudom Višeg suda u Novom Pazaru Kž1 146/21 od 20.09.2021. godine odbijene su kao neosnovane žalba branioca okrivljenih AA, BB, VV, GG i DD, advokata Anite Nuhović i žalba branioca okrivljenog II, advokata Milunke Arsić, pa je potvrđena presuda Osnovnog suda u Sjenici K.br.91/20 od 10.02.2021. godine.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podnela je branilac okrivljenih AA, BB, VV, GG i DD, advokat Anita Nuhović, zbog povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 7) i 9), člana 438. stav 2. tačka 1) i člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud „usvoji zahtev, ukine osporene presude i donese oslobađajuću presudu za okrivljene, te da okrivljenima naknadi troškove za sastavljanje zahteva za zaštitu zakonitosti od strane advokata – branioca u iznosu od 135.000,00 dinara“. Isti branilac podnela je i blagovremenu dopunu zahteva za zaštitu zakonitosti zbog povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP u vezi člana 112. stav 22. i člana 344. KZ, sa istim predlogom kao u zahtevu.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u delu koji se odnosi na povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 7) i 9), člana 438. stav 2. tačka 1) i člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, branilac okrivljenih u podnetom zahtevu ističe da je sud prekoračio optužbu time što je dodavanjem u izreku pobijane pravnosnažne presude reči „a okrivljeni idući za njim odvalili drvena vrata prema kotlari, sustigavši oštećenog ZZ, koji je kritičnom prilikom zadobio telesnu povredu u vidu ogrebotine na levoj nozi, dužine 1 cm koja je bila lake prirode„ i izostavljanjem radnji okrivljenih BB, DD i AA vezano za radnje udaranja ovog oštećenog i gađanja istog satarom, faktički sve okrivljene oglasio krivim za novu zajedničku kriminalnu aktivnost za koju oni nisu optuženi i to da su svi okrivljeni zajednički naneli laku telesnu povredu oštećenom ZZ, dok je u optužnom predlogu javnog tužioca navedeno da su oštećenog ZZ kada su ga stigli prema kotlari, udarili i to okrivljeni BB nogom u predelu grudnog koša, okrivljeni DD šamarom po licu, a okrivljeni AA gađao sa satarom i pogodio u predelu leve noge i naneo mu telesnu povredu u vidu ogrebotine na levoj nozi dužine 1 cm koja je bila lake prirode, pri čemu okrivljenima VV i GG optužnim predlogom nije bilo stavljeno na teret da su telesno povredili ovog oštećenog. Pored toga, po stavu branioca okrivljenih, do prekoračenja optužbe došlo je i zbog toga što je u optužnom predlogu javnog tužioca navedeno da su okrivljeni u ranije poremećenim odnosima bili samo sa okrivljenim II, dok je sud u izreci presude dodao raniju poremećenost odnosa okrivljenih i sa oštećenim ZZ.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Prema odredbi člana 420. stav 1. ZKP presuda se može odnositi samo na lice koje je optuženo (subjektivni identitet presude i optužbe) i samo na delo koje je predmet optužbe sadržane u podnesenoj ili na glavnom pretresu izmenjenoj ili proširenoj optužnici (objektivni identitet presude i optužbe).

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, navedenim izmenama u pobijanoj pravnosnažnoj presudi činjeničnog opisa krivičnog dela iz optužnog predloga Osnovnog javnog tužioca u Novom Pazaru, Odeljenje u Sjenici KTO.br.14/16(KT.br.239/15) od 25.02.2016. godine, sud nije prekoračio optužbu, odnosno nije povredio ni subjektivni, a ni objektivni identitet optužbe i presude na štetu okrivljenih AA, BB, VV, GG i DD iz razloga jer se pravnosnažna presuda odnosi na ista lica i na krivično delo za koje su optuženi – krivično delo nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 2. u vezi stava 1. KZ. Naime, optužnim aktom javnog tužioca je okrivljenima, između ostalog, bilo stavljeno na teret da su idući za oštećenim ZZ odvalili drvena vrata prema kotlari i sustigli ovog oštećenog, a prvostepeni sud je u izreci presude izmenama u pogledu izostavljanja radnji koje su stavljene na teret okrivljenima BB, DD i AA vezano za udaranje oštećenog ZZ i gađanje istog satarom i izmenama u pogledu ranije poremećenih odnosa okrivljenih, samo uskladio činjenični opis krivičnog dela sa činjeničnim stanjem utvrđenim na glavnom pretresu, krećući se pri tome u okviru optužnog akta javnog tužioca, pri čemu su bitna obeležja bića krivičnog dela ista i u optužnom aktu javnog tužioca i u izreci presude, a okrivljeni nisu oglašeni krivim za više kriminalnih aktivnosti i veću kriminalnu volju (veću „kriminalnu količinu“) od one za koju su optuženi, niti su navedene izmene izvršene na štetu okrivljenih, pri čemu iz izreke pravnosnažne presude ne proizilazi da je sud oglasio krivim sve okrivljene da su zajednički naneli laku telesnu povredu oštećenom ZZ, kako to neosnovano u zahtevu ističe branilac okrivljenih, obzirom da je u izreci presude samo navedeno da je oštećeni ZZ kritičnom prilikom zadobio telesnu povredu. Dakle, kako je činjenični opis u izreci pravnosnažne presude ostao u granicama činjeničnog osnova iz optužbe, odnosno u granicama onih činjenica i okolnosti na kojima se optužba zasniva, a iz kojih proizilaze zakonska obeležja krivičnog dela nasilničko ponašanje u saizvršilaštvu iz člana 344. stav 2. u vezi stava 1. u vezi člana 33. KZ, to su u konkretnom slučaju neosnovani navodi branioca okrivljenih kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP.

Pored toga, po oceni ovoga suda, kao neosnovani su ocenjeni i navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih u delu u kojem ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, isticanjem da se osuđujuća presuda zasniva na nezakonitim dokazima i to na iskazima svedoka JJ, ŽŽ, KK i LL, koji su dati pred OJT u Novom Pazaru, Odeljenje u Sjenici, a pri kojim iskazima su navedeni svedoci ostali i pri njihovom ispitivanju od strane suda na glavnom pretresu, a sud se nakon ukidanja prve prvostepene presude po stavu branioca nezakonito na osnovu člana 406. stav 1. tačka 2) ZKP upoznao sa sadržinom iskaza navedenih svedoka sa glavnog pretresa. Kao razlog nezakonitosti navedenih dokaza, branilac okrivljenih navodi da kako pri ispitivanju navedenih svedoka kod javnog tužioca nisu prisustvovali okrivljeni, jer ih postupajući javni tužilac nije pozvao, a što je bio dužan da učini na osnovu člana 300. stav 1. ZKP, te kako sud prilikom ispitivanja navedenih svedoka na glavnom pretresu nije otklonio ovu nezakonitost, jer nije upoznao okrivljene sa sadržinom ranije datih iskaza svedoka koji su pri ispitivanju na glavnom pretresu samo ostali pri njihovim iskazima datim pred javnim tužiocem, to stoga sud, po stavu branioca nije mogao da se na osnovu člana 406. stav 1. tačka 2) ZKP upozna sa sadržinom iskaza navedenih svedoka sa glavnog pretresa, jer ista po braniocu u konkretnom slučaju ni ne postoji.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih su neosnovani iz razloga jer činjenica da je ispitivanje svedoka JJ, ŽŽ, KK i LL u istrazi obavljeno bez prisustva okrivljenih i njihovih branilaca, po oceni ovoga suda, ne predstavlja razlog za izdvajanje iz spisa predmeta zapisnika o njihovom ispitivanju. Ovo sa razloga jer je u pitanju nedostatak koji se može otkloniti na glavnom pretresu neposrednim ispitivanjem svedoka, a što je u konkretnom slučaju u ovom krivičnom postupku i učinjeno neposrednim ispitivanjem na glavnom pretresu od 25.10.2019. godine svedoka JJ, ŽŽ i LL, a na glavnom pretresu od 31.10.2019. godine i svedoka KK, gde su se navedeni svedoci, u prisustvu okrivljenih i njihovih branilaca, izjasnili da u svemu ostaju pri svojim iskazima datim pred javnim tužiocem, pri čemu su se i dodatno izjašnjavali o kritičnom događaju i odgovarali na pitanja okrivljenih i njihovih branilaca, a sud se na glavnom pretresu održanom dana 29.12.2020. godine na saglasan predlog stranaka, na osnovu odredbe člana 406. stav 1. tačka 2) ZKP, upoznao sa sadržinom zapisnika o glavnim pretresima od 25.10.2019. godine i 31.10.2019. godine, a što proizilazi iz spisa predmeta. Imajući u vidu navedeno, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je prvostepeni sud u dokaznom postupku izveo dokaze na kojima se po odredbama Zakonika o krivičnom postupku presuda može zasnivati, te da stoga u ovom delu nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Osim toga, po oceni ovoga suda, kao neosnovani su ocenjeni i navodi zahteva branioca okrivljenih u delu u kojem kao nezakonito pribavljen dokaz na kojem je zasnovana pobijana osuđujuća presuda označava iskaz svedoka LJLJ, policijskog službenika PS ..., isticanjem da sud nije imao zakonsku mogućnost da po službenoj dužnosti, bez predloga stranaka, ispita svedoka LJLJ vezano za video snimak sa pekare „...“, iz razloga jer je to suprotno odredbama člana 15. ZKP, budući da je izvođenje dokaza po službenoj dužnosti izuzetak, a ne pravilo i to samo u slučaju ako sud nije u mogućnosti da otkloni nejasnoće.

Isti navodi istaknuti u žalbi branioca okrivljenih – advokata Anite Nuhović bili su predmet razmatranja Višeg suda u Novom Pazaru koji je u ovom krivičnom postupku postupao u drugom stepenu po žalbama izjavljenim protiv prvostepene presude Osnovnog suda u Sjenici K.br.91/20 od 10.02.2021. godine. Viši sud u Novom Pazaru kao drugostepeni je ove navode ocenio neosnovanim i o tome na strani 5 drugostepene presude Kž1 146/21 od 20.09.2021. godine izneo razloge, koje Vrhovni kasacioni sud prihvata kao pravilne, te u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP na ove razloge i upućuje.

Takođe, po oceni ovoga suda, neosnovani su i navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih u delu u kojem ukazuje na povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP u vezi člana 25, člana 33, člana 112. stav 22. i člana 344. KZ, isticanjem da kako činjenični opis radnji okrivljenih dat u optužnom predlogu javnog tužioca i izreci osuđujuće presude ne sadrži sve elemente krivičnog dela nasilnično ponašanje u saizvršilaštvu iz člana 344. stav 2. u vezi stava 1. u vezi člana 33. KZ, to stoga delo za koje su okrivljeni optuženi i pravnosnažno oglašeni krivim nije krivično delo, te je sud oglasivši okrivljene krivim za predmetno krivično delo u konkretnom slučaju povredio odredbe članova 25, 33, 112. stav 22. i 344. KZ. Naime, po stavu branioca okrivljenih, iz činjeničnog opisa krivičnog dela, datog u optužnom aktu javnog tužioca i izreci osuđujuće presude, proizilazi da su vršenje nasilja i agresivan stav od strane okrivljenih usmereni prema tačno određenom licu i to oštećenom ZZ sa ciljem da istog telesno povrede, a ne i prema neodređenom broju neidentifikovanih lica, a što je neophodno za postojanje predmetnog krivičnog dela, te da je i umišljaj okrivljenih za vršenje nasilja usmeren na tačno određeno lice, a ne sa ciljem da se remeti javni red i mir ili da se ugrozi spokojstvo građana, pri čemu nisu navedeni elementi saizvršilaštva u smislu člana 33. KZ, jer činjenični opis krivičnog dela ne sadrži individualizovane radnje svakog od okrivljenih pojedinačno kojima su oni doprineli da se izvrši predmetno krivično delo sa svešću o njihovom zajedničkom delovanju. Pored toga, branilac okrivljenih navodi i da, iako je u konkretnom slučaju u pitanju kvalifikovani oblik krivičnog dela nasilničko ponašanje iz člana 344. KZ, u izreci presude nije potpuno opisana kvalifikatorna okolnost i to da je krivično delo izvršeno u sastavu grupe, jer nisu navedeni svi bitni elementi grupe u smislu člana 112. stav 22. KZ pošto nisu navedeni elementi da su se okrivljeni kao pripadnici grupe interesno povezali radi trajnog ili povremenog vršenja krivičnih dela i kojih.

Odredbom člana 33. Krivičnog zakonika je propisano da ako više lica učestvovanjem u radnji izvršenja sa umišljajem ili iz nehata zajednički izvrše krivično delo ili ostvarujući zajedničku odluku drugom radnjom sa umišljajem bitno doprinesu izvršenju krivičnog dela, svako od njih kazniće se kaznom propisanom za to delo.

Osnovni oblik krivičnog dela nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 1. Krivičnog zakonika čini lice koje grubim vređanjem ili zlostavljanjem drugog, vršenjem nasilja prema drugom, izazivanjem tuče ili drskim ili bezobzirnim ponašanjem značajnije ugrožava spokojstvo građana ili teže remeti javni red i mir. Stavom 2. istog člana je propisan kvalifikovani oblik ovog krivičnog dela - ako je delo iz stava 1. ovog člana izvršeno u grupi ili je pri izvršenju dela nekom licu nanesena laka telesna povreda ili je došlo do teškog ponižavanja građana.

Iz zakonskog opisa bića krivičnog dela nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 1. KZ proizilazi da su bitna obeležja ovog krivičnog dela - radnja izvršenja koja se može sastojati u preduzimanju neke od alternativno predviđenih delatnosti: grubom vređanju, zlostavljanju drugog, vršenju nasilja prema drugom, izazivanju tuče, drskom ili bezobzirnom ponašanju i posledica dela koja se može sastojati ili u značajnijem ugrožavanju spokojstva građana ili u težem remećenju javnog reda i mira. Kvalifikovani oblik ovog krivičnog dela (stav 2.), između ostalog, postoji kada je pri izvršenju osnovnog oblika dela iz stava 1. člana 344. KZ nekom licu nanesena laka telesna povreda. Nanošenje lake telesne povrede nekom licu kao kvalifikatorna okolnost postoji kada je ova povreda naneta nekom licu prilikom vršenja nasilničkog ponašanja.

Imajući u vidu napred navedeno, to, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, iz činjeničnog opisa krivičnog dela utvrđenog u izreci pravnosnažne presude jasno i nedvosmisleno proizilazi da su u krivičnopravnim radnjama okrivljenih AA, BB, VV, GG i DD sadržana sva bitna zakonska obeležja krivičnog dela nasilničko ponašanje u saizvršilaštvu iz člana 344. stav 2. u vezi stava 1. u vezi člana 33. KZ za koje su oni pravnosnažno oglašeni krivim, te da je sud u konkretnom slučaju pravilno primenio odredbe članova 25. i 344. KZ. Naime, okrivljeni su u vreme, mestu i na način bliže opisan u izreci presude, u stanju uračunljivosti i sa umišljajem, preduzeli radnju izvršenja krivičnog dela koja se u konkretnom slučaju sastoji u drskom i bezobzirnom ponašanju, vršenju nasilja prema drugom i izazivanju tuče sa pokojnim MM i okrivljenim II i proizveli su posledicu dela u vidu značajnijeg ugrožavanja spokojstva prisutnih građana i težeg remećenja javnog reda i mira, a u konkretnom slučaju ostvarena je i kvalifikatorna okolnost, a to je da je prilikom vršenja nasilničkog ponašanja naneta laka telesna povreda nekom licu i to u konkretnom slučaju oštećenom ZZ i pokojnom MM, a i okrivljeni VV i AA su kritičnom prilikom zadobili lake telesne povrede. Pored toga, suprotno navodima branioca okrivljenih, kako iz radnji okrivljenih opisanih u izreci pravnosnažne presude nedvosmisleno proizilazi da su okrivljeni AA, BB, VV, GG i DD učestvovanjem u radnji izvršenja sa umišljajem zajednički izvršili predmetno krivično delo, to je sud u konkretnom slučaju pravilno našao da su okrivljeni postupali kao saizvršioci i shodno tome je pravilno primenio odredbu člana 33. KZ.

Osim toga, kako, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, iz izreke presude proizilazi da kvalifikatorna okolnost kvalifikovanog oblika krivičnog dela nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 2. u vezi stava 1. KZ, za koje su okrivljeni pravnosnažno oglašeni krivim, u konkretnom slučaju nije da je delo iz stava 1. ovog člana izvršeno u grupi, već da je pri izvršenju krivičnog dela nekom licu nanesena laka telesna povreda, to stoga sud nije ni bio dužan da u izreci presude navede bitne elemente grupe u smislu člana 112. stav 22. KZ i u tom smislu nije povredio odredbu člana 112. stav 22. KZ, a kako se to neosnovano ističe u zahtevu branioca okrivljenih.

Imajući u vidu dakle da okrivljeni nisu oglašeni krivim da su krivično delo nasilničko ponašanje iz člana 344. KZ izvršili u grupi u smislu člana 112. stav 22. KZ, to su sledstveno tome kao neosnovani ocenjeni i navodi zahteva branioca okrivljenih u delu u kojem ukazuje da je sud učinio bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 7) ZKP, isticanjem da ne postoji optužba ovlašćenog tužioca u odnosu na grupu sastavljenu od okrivljenih za izvršenje krivičnog dela nasilničko ponašanje iz člana 344. KZ. Stoji činjenica da se u izreci presude navodi „delujući u grupi“, ali iz same izreke presude jasno i nedvosmileno proizilazi da u konkretnom slučaju nije u pitanju pojam grupe u smislu člana 112. stav 22. KZ, već da se zapravo radi o saizvršilaštvu okrivljenih.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih u ostalom delu je odbačen kao nedozvoljen.

Navodima branioca okrivljenih u zahtevu za zaštitu zakonitosti i njegovoj blagovremenoj dopuni kojima se ukazuje da su okrivljeni izrekom prvostepene presude oglašeni krivim da su krivično delo nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 2. u vezi stava 1. KZ izvršili istovremeno u sastavu grupe i kao saizvršioci, a koje saizvršilaštvo okrivljenih je dodato u odnosu na optužni predlog javnog tužioca, a pri čemu postojanje svojstva pripadnika grupe isključuje postojanje svojstva saizvršioca i obrnuto, se po nalaženju ovoga suda ukazuje na nerazumljivost izreke prvostepene presude, a što bi predstavljalo bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP. Pored toga, navodi branioca okrivljenih kojima se ukazuje na nejasne razloge koje je drugostepeni sud dao u svojoj odluci vezano za odbijanje žalbenih navoda odbrane, bi po nalaženju ovoga suda predstavljali bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP.

Imajući u vidu da iz iznetih navoda proizilazi da branilac okrivljenih u ostalom delu zahteva za zaštitu zakonitosti nižestepene presude pobija zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) i člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, a koje povrede odredaba ZKP ne predstavljaju zakonske razloge zbog kojih je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenima i njihovom braniocu zbog povrede zakona, to je Vrhovni kasacioni sud u ovom delu zahtev branioca okrivljenih ocenio nedozvoljenim.

Navodima branioca okrivljenih u kojima se kao nezakonit dokaz označava video snimak sa pekare „...“ isticanjem da je isti nužno veštačiti kako bi se utvrdila njegova autentičnost, jer je po mišljenju branioca navedeni video snimak zlonamerno presniman i selektivno skraćen od strane tada postupajućeg javnog tužioca i policijskih službenika PS Sjenica da bi se izbeglo utvrđivanje bitnih činjenica u korist okrivljenih, se, po nalaženju ovoga suda, ne osporava zakonitost ovog dokaza, jer se ne navodi ni jedan konkretan razlog njegove nezakonitosti, odnosno ne navodi se suprotno kojoj zakonskoj odredbi je isti nezakonito pribavljen, već se zapravo osporava autentičnost navedenog video snimka sa pekare „...“ i ocena suda o prihvatljivosti ovog dokaza, kao i iskaza svedoka LL, a u vezi sa tim i pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja od strane suda, davanjem sopstvene ocene izvedenog dokaza koja je suprotna oceni koju su nižestepeni sudovi dali u svojim odlukama, pa je stoga Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih i u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Ostalim navodima u zahtevu za zaštitu zakonitosti i njegovoj blagovremenoj dopuni kojima osporava postojanje umišljaja na strani okrivljenih da oštećenom ZZ zajednički nanesu laku telesnu povredu, te činjenicu da je ovaj oštećeni spornu povredu zadobio kritičnom prilikom i da isti ima status oštećenog u ovom krivičnom predmetu, kao i utvrđenje suda u izreci presude i njenom obrazloženju da su okrivljeni izvršili krivično delo nasilničko ponašanje iz člana 344. KZ i da je kritičnom prilikom između svih okrivljenih došlo do tuče, a ne samo pojedinih okrivljenih kako je to navedeno u optužnom aktu javnog tužioca, po nalaženju ovoga suda, branilac okrivljenih zapravo osporava i polemiše sa utvrđenim činjeničnim stanjem i ocenom dokaza od strane suda, davanjem sopstvene ocene izvedenih dokaza i iznošenjem sopstvenih činjeničnih zaključaka koji su potpuno drugačiji od onih datih u pobijanim pravnosnažnim presudama, a što nije dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti od strane okrivljenih, odnosno njihovog branioca, pa je stoga Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih i u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nisu učinjene povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 7) i 9), člana 438. stav 2. tačka 1) i člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, na koje se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih AA, BB, VV, GG i DD, advokata Anite Nuhović, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP zahtev u odnosu na navedene povrede zakona odbio kao neosnovan, dok je u ostalom delu na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP i člana 485. stav 4. ZKP zahtev odbacio kao nedozvoljen i odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                       Predsednik veća-sudija

Snežana Lazin, s.r.                                                                                           Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić