Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pa je na sednici veća koju je održao bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

U zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac ističe da plaćanje troškova deteta, koji su nesumnjivo nužni i dogovoreni između roditelja (troškovi vrtića i engleskog jezika, troškovi dužeg boravka kod okrivljenog u odnosu na sudsku odluku i troškove letovanja za maloletno dete), predstavlja ispunjenje obaveze izdržavanja deteta u skladu sa suštinom te obaveze i dogovorom okrivljenog sa zakonskom zastupnicom maloletnog oštećenog.

Iznete navode zahteva, kojima branilac ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane.

Okolnosti iznete u predmetnom zahtevu odbrana okrivljenog isticala je i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i, s tim u vezi, u obrazloženju presude na strani 185/65, u stavu trećem i na strani 186/65, u stavu prvom spisa predmeta, dao dovoljne i jasne razloge, prihvatajući pri tome razloge prvostepenog suda koji su dati na stranama 31. stav 2 - 34. stav 1. obrazloženja prvostepene presude, koje razloge Vrhovni kasacioni sud prihvata i u smislu člana 491. stav 2. ZKP, na te razloge i upućuje.

Branilac okrivljenog AA u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je pobijanom pravnosnažnom presudom zakonska zastupnica maloletnog oštećenog, na osnovu člana 258. stav 4. ZKP, upućena da imovinskopravni zahtev može da ostvaruje u parničnom postupku, što u smislu navedene zakonske odredbe podrazumeva da podaci krivičnog postupka ne pružaju pouzdan osnov ni za potpuno ni za delimično presuđenje, tako da, prema stavu odbrane, nije bilo osnova ni da se u pobijanoj presudi kao uslov da se ne izvrši kazna zatvora u trajanju od šest meseci, za okrivljenog odredi obaveza da u roku od jedne godine od dana pravnosnažnosti presude plati iznos od 578.783,21 dinara na ime dospelih obaveza izdržavanja za svoje maloletno dete.

Iznete navode zahteva, kojima branilac, iako formalno ne označava, suštinski ukazuje da je odlukom o imovinskopravnom zahtevu povređen zakon, odnosno ukazuje na povedu zakona iz člana 441. stav 3. ZKP, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 441. stav 3. ZKP, propisano je da se odluka o „dosuđenom imovinskopravnom zahtevu“ ili odluka o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, može pobijati ako je sud ovom odlukom povredio zakonske odredbe.

Izrekom pobijane prvostepene presude Prvog osnovnog suda u Beogradu, koja je potvrđena drugostepenom presudom, okrivljeni je oglašen krivim zbog krivičnog dela nedavanje izdržavanja iz člana 195. stav 1. KZ, za koje mu je izrečena uslovna osuda. Istom presudom, zakonski zastupnik maloletnog oštećenog BB, majka VV, je na osnovu člana 258. stav 4. ZKP, upućena da imovinskopravni zahtev može ostvarivati u parničnom postupku.

Polazeći od navedenog i citirane zakonske odredbe, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, kako je prema izreci pravnosnažne presude zakonski zastupnik - majka maloletnog oštećenog upućena da imovinskopravni zahtev može da ostvaruje u parničnom postupku u smislu člana 258. stav 4. ZKP, odnosno da sud nije dosudio imovinskopravni zahtev, to u konkretnom slučaju pobijanom pravnosnažnom presudom nije ni mogla biti učinjena povreda zakona iz člana 441. stav 3. ZKP. Pri tome, pomenuti iznos od 578.783,21 dinara, odnosi se na ispunjenje određene obaveze koja je u uslovnoj osudi shodno članu 65. stav 2. KZ određena okrivljenom, uz obavezan uslov da isti za vreme proveravanja ne izvrši novo krivično delo, a ne na dosuđeni imovinskopravni zahtev.

Iz iznetih razloga, neosnovano branilac ukazuje da je pobijanom pravnosnažnom presudom, učinjena povreda zakona iz člana 441. stav 3. ZKP.

Branilac u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi i to da je okrivljeni uredno davao izdržavanje za svoje maloletno dete u periodu od novembra 2013. godine do juna 2014. godine, o čemu postoje dokazi u spisima predmeta, a da obaveza izdržavanja za okrivljenog nije postojala u vremenskom periodu od 20 meseci obuhvaćenog sudskom odlukom, kada je maloletni oštećeni sa majkom živeo u zajednici sa okrivljenim i kada je između okrivljenog i zakonske zastupnice maloletnog oštećenog postignut dogovor da okrivljeni na ime izdržavanja deteta uplaćuje troškove vrtića, engleskog jezika kao i troškove letovanja deteta, tako da je, polazeći od navedenih činjenica prema stavu odbrane, sporna visina ukupnog iznosa obaveza okrivljenog na ime izdržavanja maloletnog deteta, posebno što u tom pogledu u spisima predmeta postoje tri različita nalaza i mišljenja veštaka.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da branilac iznetim navodima zahteva ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje odnosno na povredu zakona iz člana 440. ZKP, osporavajući ocenu dokaza od strane suda i iznoseći svoje činjenične zaključke, drugačije od onih utvrđenih u pobijanim pravnosnažnim presudama.

Pored iznetog, branilac ukazuje i na nerazumljivost izreke prvostepene presude, što predstavlja povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP.

Kako članom 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni i njegov branilac shodno pravima koja ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka, zbog povreda zakona iz člana 440. i člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP, Vrhovni kasacioni sud je zahtev branioca okrivljenog AA, u ovom delu, ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. i člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Predsednik veća-sudija

Vesna Veselinović,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                       Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić