Protiv navedenih pravnosnažnih presuda branilac okrivljenog AA, adv. Marko Milovanović podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev, preinači pobijane presude i okrivljenog oslobodi od optužbe ili pak iste ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, i u sednici veća, koju je održao bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa odlukama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, adv. Marka Milovanovića, u odnosu na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1) i tačka 9) ZKP i člana 439. tačka 1) ZKP, je neosnovan, dok je u ostalom delu zahtev nedozvoljen.

Branilac okrivljenog AA, adv. Marko Milovanović, u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je prvostepeni sud povredio načelo identiteta optužbe i presude, iz čega proizilazi da se zahtevom ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, da se okrivljeni privatnom krivičnom tužbom tereti za delo koje je izvršilo drugo lice (VV) koji je za to delo već osuđen presudom Prekršajnog suda u Gornjem Milanovcu ZPr 1053/16 od 02.03.2018. godine iz čega proizilazi da se zahtevom ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, kao i da je okrivljeni oglašen krivim za delo koje nije krivično delo, odnosno da je povređen krivični zakon iz člana 439. tačka 1) ZKP, a Vrhovni kasacioni sud ovakve navode zahteva ocenjuje neosnovanim.

Naime, navode sadržane u zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog AA adv. Marko Milovanović, već je isticao u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i o tome na stranama dva i tri obrazloženja, dao veoma jasne razloge, koje Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP.

Ostalim navodima zahteva za zaštitu zakonitosti osporava se nalaz i mišljenje veštaka koji je prema navodima zahteva dat tendenciozno i pristrasno u korist privatnog tužioca, iz čega proizilazi da se zahtevom osporava utvrđeno činjenično stanje i daje sopstvena ocena izvedenih dokaza, iz kojih razloga shodno odredbi člana 485. stav 4. ZKP nije dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenog i njegovog branioca.

Navodima branioca da je donošenjem pobijanih presuda učinjena i bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, kao i povreda iz člana 395. ZKP, ukazuje se na povrede koje ne predstavljaju u smislu člana 485. stav 4. ZKP dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenog i njegovog branioca.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim pravnosnažnim presudama nisu učinjene povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1) i tačka 9) i člana 439. tačka 1) ZKP, na koje se ukazuje u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP u tom delu odbio kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, dok u ostalom delu na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP odbacio kao nedozvoljen i odlučio kao u izreci rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                 Predsednik veća-sudija

Mila Ristić, s.r.                                                                                                                                                         Vesko Krstajić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić