Okrivljeni je obavezan da na ime troškova krivičnog postupka plati sudu iznos od 4.847,96 dinara i paušal u iznosu od 5.000,00 dinara, u roku od 15 dana o dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Branilac okrivljenog S.P., advokat O.P. podnela je zahtev za zaštitu zakonitosti protiv navedenih odluka, zbog povrede prava na odbranu, prava na branioca i prava na žalbu kao i zbog toga što je pravnosnažna presuda zasnovana na nedozvoljenim dokazima sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud zahtev usvoji i ukine presudu Apelacionog suda u Beogradu Kž1 3553/2013 od 15.10.2013. godine i predmet vratiti tom sudu na ponovno odlučivanje i to u potpuno izmenjenom veću.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu, nakon čega je održao sednicu veća u smislu člana 490. ZKP-a, o kojoj nije obavestio javnog tužioca i branioca okrivljenog u smislu člana 488. stav 2. ZKP-a, smatrajući da njihovo prisustvo ne bi bilo od značaja za donošenje odluke. Na sednici veća je razmotrio spise predmeta, sa odlukama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog je osnovan.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog koji je formalno podnet i protiv navedenih rešenja Višeg suda u Šapcu dozvoljen i u ovom delu, s`obzirom da se u zahtevu suštinski ukazuje i na povrede odredaba postupka koji je prethodio donošenju pravnosnažne presude Apelacionog suda u Beogradu koja se takođe pobija zahtevom.

Imajući u vidu da su pobijana rešenja Višeg suda u Šapcu doneta u postupku koji je prethodio donošenju drugostepene presude pre 01.10.2013. godine, dakle, pre početka primene novog ZKP-a („Službeni glasnik RS“, broj 72 od 28.09.2011. godine), Vrhovni kasacioni sud je u smislu člana 604. stav 1. ZKP- a ispitao istaknutu povredu zakona iz člana 71. stav 1. ZKP-a („Službeni glasnik RS“, broj 72 od 03.09.2009. godine) - sada važećeg člana 74. tačka 2. ZKP- a, nalazeći da su izneti navodi branioca okrivljenog osnovani.

Naime, iz spisa predmeta proizlazi da je Viši javni tužilac u Šapcu dana 16.08.2012. godine podneo optužnicu Kt broj 114/12 protiv okrivljenog S.P., zbog krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. Krivičnog zakonika, pri kojoj optužbi je ostao do završetka glavnog pretresa.

Viši sud u Šapcu je presudom K 11/13 od 14.03.2013. godine okrivljenog S.P. oglasio krivim za krivično delo neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a stav 1. Krivičnog zakonika i za isto mu izrekao uslovnu osudu kojom je utvrdio kaznu zatvora u trajanju od četiri meseca i istovremeno odredio da se ova kazna neće izvršiti ukoliko u roku od dve godine, računajući od dana pravnosnažnosti presude, ne izvrši novo krivično delo. Protiv ove presude žalbe su izjavili Viši javni tužilac u Šapcu i branilac okrivljenog.

Viši sud u Šapcu doneo je rešenje K 11/2013 od 28.03.2013. godine kojim je u toku žalbenog postupka razrešio branioca po službenoj dužnosti, advokata S.Ž. sa obrazloženjem da je okrivljeni prvostepenom presudom oglašen krivim za krivično delo neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a stav 1. KZ-a, za koje, s`obzirom na propisanu kaznu zatvora, odbrana nije obavezna.

Po donošenju ovog rešenja, Viši sud u Šapcu doneo je rešenje K 11/2013 od 03.06.2013. godine kojim je odbacio žalbu advokata S.Ž. izjavljenu protiv prvostepene presude, kao nedozvoljenu, nalazeći da isti nije bio ovlašćen da izjavi žalbu protiv prvostepene presude s`obzirom da je razrešen dužnosti branioca po službenoj dužnosti, a uz žalbu nije dostavio punomoćje u ostavljenom roku od 8 dana.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da se osnovano zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ističe da je pobijanim rešenjima Višeg suda u Šapcu K 11/13 od 28.03.2013. godine i K 11/13 od 03.06.2013. godine povređeno pravo na obaveznu odbranu okrivljenog propisano članom 71. stav 1. ZKP-a, a sada važećim članom 74. tačka 2. ZKP-a, koja povreda predstavlja razlog za podnošenje zahteva od strane okrivljenog u smislu člana 485. stav 4. ZKP-a.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, prvostepeni sud je razrešenjem branioca po službenoj dužnosti nakon donošenja prvostepene presude rukovodeći se pravnom kvalifikacijom krivičnog dela koja je data u izreci prvostepene presude, u toku žalbenog postupka povredio pravo na obaveznu odbranu okrivljenog u smislu člana 71. stav 1. ZKP-a (sada važećeg člana 74. tačka 2. ZKP-a).

Naime, za ocenu postojanja uslova za obaveznu odbranu propisanih članom 71. stav 1. ZKP-a (sada važećim članom 74. tačka 2. ZKP-a), po nalaženju ovog suda, od značaja je to što je okrivljenom optužnicom Višeg javnog tužioca u Šapcu Kt broj 114/12 od 16.08.2012. godine stavljeno na teret krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ-a, pri kojoj pravnoj kvalifikaciji je javni tužioc ostao tokom celokupnog prvostepenog postupka i potom izjavio žalbu protiv prvostepene presude osporavajući pravnu ocenu dela datu u toj presudi. Kod takvog stanja stvari i imajući u vidu da je za krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ-a propisana kazna zatvora od tri do 12 godina, to je okrivljeni morao imati branioca u smislu člana 71. stav 1. ZKP- a (sada važećeg člana 74. tačka 2. ZKP-a) sve do pravnosnažnog okončanja krivičnog postupka pri čemu je za pitanje obavezne odbrane bez značaja okolnost što je okrivljeni prvostepenom presudom oglašen krivim za krivično delo iz člana 246a stav 1. KZ-a, za koje, s`obzirom na propisanu kaznu, odbrana nije obavezna.

Sledstveno tome, postavljeni branilac okrivljenog po zakonu je bio ovlašćen da izjavi žalbu protiv prvostepene presude, pa je prvostepeni sud i time što je odbacio kao nedozvoljenu žalbu advokata S.Ž., koji je ranije bio postavljen okrivljenom kao branilac po službenoj dužnosti učinio istu povredu zakona, iz člana 71. stav 1. ZKP-a (sada važećeg člana 74. tačka 2. ZKP-a).

Iz iznetih razloga, navedena rešenja Višeg suda u Šapcu su morala biti ukinuta, zbog napred iznete povrede postupka koji je prethodio donošenju odluke apelacionog suda, budući da okrivljeni u jednoj fazi žalbenog postupka nije imao branioca po službenoj dužnosti, iako je odbrana bila obavezna.

S`obzirom na to da Apelacioni sud u Beogradu koji je odlučivao o žalbi Višeg javnog tužioca u Šapcu izjavljenoj protiv prvostepene presude, nije bio ovlašćen po odredbama ZKP-a da otkloni povredu koja je učinjena u postupku koji je prethodio njenom donošenju, Vrhovni kasacioni sud je, pošto je usvojio zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog kao osnovan i nalazeći da je radi otklanjanja učinjene povrede zakona potrebno ukinuti navedena rešenja Višeg suda u Špacu, ukinuo i presudu Apelacionog suda u Beogradu Kž1 3553/2013 od 15.10.2013. godine, u smislu člana 492. stav 2. ZKP iako njome nije povređen zakon, i spise predmeta vratio drugostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Kako je, iz iznetih razloga ukinuta drugostepena presuda i predmet vraćen tom sudu na ponovno odlučivanje o žalbama Višeg javnog tužioca u Šapcu i branioca okrivljenog S.P., advokata S.Ž., to je odlučivanje o istaknutoj bitnoj povredi odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP-a bilo bespredmetno.

Iz iznetih razloga, na osnovu člana 30. stav 1. Zakona o uređenju sudova i člana 492. stav 2. ZKP-a, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                      Predsednik veća-sudija,

Vesna Veselinović,s.r.                                                                                  Janko Lazarević,s.r.