Presudom Višeg suda u Čačku Kž1 167/21 od 23.09.2021. godine odbijene su kao neosnovane žalbe Osnovnog javnog tužioca u Čačku i branioca okrivljenog AA, pa je potvrđena presuda Osnovnog suda u Čačku K.br.45/21 od 12.07.2021. godine.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA – advokat Dejan Čukić, zbog povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) i člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev, te da ukine prvostepenu i drugostepenu presudu i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak ili da ukine samo drugostepenu presudu i predmet vrati drugostepenom sudu na ponovno odlučivanje sa jasnim nalogom koji se odnosi na primenu zakona ili da preinači u celini prvostepenu i drugostepenu presudu tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe za krivično delo nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 2. u vezi stava 1. KZ i odrediti da troškovi postupka padaju na teret budžetskih sredstava Osnovnog suda u Čačku, kao i da shodno članu 488. stav 3. ZKP odloži izvršenje pobijane pravnosnažne presude do donošenja odluke po zahtevu i da shodno članu 488. stav 2. ZKP obavesti branioca okrivljenog o sednici veća.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u delu koji se odnosi na povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) i člana 439. tačka 2) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, branilac okrivljenog AA u podnetom zahtevu ističe da je prvostepenom presudom koja je potvrđena od strane drugostepenog suda prekoračena optužba, obzirom da je prvostepeni sud izmenom u izreci presude činjeničnog opisa radnje izvršenja krivičnog dela koji je naveden u dispozitivu optužnog akta Osnovnog javnog tužioca u Čačku KTO.br.35/11 od 22.02.2021. godine povredio objektivni identitet optužnog akta i presude. Ovo sa razloga jer je sud, po stavu branioca, suštinski izmenio optužni akt u pogledu načina nastanka lake telesne povrede kod oštećenog BB, koja predstavlja kvalifikatorni element krivičnog dela iz člana 344. stav 2. u vezi stava 1. KZ, obzirom da je okrivljenom optužnim aktom javnog tužioca, koji nije izmenjen do završetka glavnog pretresa, stavljeno na teret da je oštećenom BB laku telesnu povredu naneo udarcem zatvorenom šakom oštećenog u desni deo lica iznad oka, odnosno arkade, dok je u izreci presude sud naveo da je navedena povreda oštećenom naneta na taj način što ga je okrivljeni svojom glavom udario u predeo čela sa desne strane iznad desne obrve, a koji udarac okrivljenom nije stavljen na teret optužnim aktom.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Istovetni navodi o bitnoj povredi odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP istaknuti u žalbi branioca okrivljenog AA – advokata Dejana Čukića bili su predmet razmatranja Višeg suda u Čačku koji je u ovom krivičnom postupku postupao u drugom stepenu po žalbama izjavljenim protiv prvostepene presude Osnovnog suda u Čačku K.br.45/21 od 12.07.2021. godine. Viši sud u Čačku kao drugostepeni je ove navode ocenio neosnovanim i o tome na strani 2 stav osmi drugostepene presude Kž1 167/21 od 23.09.2021. godine izneo razloge, koje Vrhovni kasacioni sud prihvata kao pravilne, te u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP na ove razloge i upućuje.

Pored toga, po oceni ovoga suda, neosnovani su i navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u delu u kojem ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, isticanjem da je sud u konkretnom slučaju nepravilno okrivljenog oglasio krivim za kvalifikovani oblik krivičnog dela nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 2. u vezi stava 1. KZ, obzirom da se u opisanim radnjama okrivljenog, za koje je on pobijanom pravnosnažnom presudom oglašen krivim, ne stiču bitna zakonska obeležja kvalifikovanog oblika ovog krivičnog dela. Naime, kako po stavu branioca kvalifikovani oblik krivičnog dela nasilničko ponašanje iz stava 2. člana 344. KZ postoji samo u slučaju kada je nanošenje lake telesne povrede obuhvaćeno umišljajem okrivljenog, te kako iz činjeničnog opisa krivičnog dela utvrđenog u izreci prvostepene presude proizilazi da je okrivljeni u odnosu na laku telesnu povredu koju je zadobio oštećeni BB postupao iz nehata, svestan da udaranjem oštećenog svojom glavom može istom naneti laku telesnu povredu, ali je olako držao da do toga neće doći, to se dakle u radnjama okrivljenog ne stiču zakonska obeležja kvalifikovanog oblika krivičnog dela nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 2. u vezi stava 1. KZ.

Osnovni oblik krivičnog dela nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 1. Krivičnog zakonika čini lice koje grubim vređanjem ili zlostavljanjem drugog, vršenjem nasilja prema drugom, izazivanjem tuče ili drskim ili bezobzirnim ponašanjem značajnije ugrožava spokojstvo građana ili teže remeti javni red i mir. Stavom 2. istog člana je propisan kvalifikovani oblik ovog krivičnog dela - ako je delo iz stava 1. ovog člana izvršeno u grupi ili je pri izvršenju dela nekom licu nanesena laka telesna povreda ili je došlo do teškog ponižavanja građana.

Iz zakonskog opisa bića krivičnog dela nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 1. KZ proizilazi da su bitna obeležja ovog krivičnog dela - radnja izvršenja koja se može sastojati u preduzimanju neke od alternativno predviđenih delatnosti: grubom vređanju, zlostavljanju drugog, vršenju nasilja prema drugom, izazivanju tuče, drskom ili bezobzirnom ponašanju i posledica dela koja se može sastojati ili u značajnijem ugrožavanju spokojstva građana ili u težem remećenju javnog reda i mira. Kvalifikovani oblik ovog krivičnog dela (stav 2.), između ostalog, postoji kada je pri izvršenju osnovnog oblika dela iz stava 1. člana 344. KZ nekom licu nanesena laka telesna povreda. Nanošenje lake telesne povrede nekom licu kao kvalifikatorna okolnost postoji kada je ova povreda naneta nekom licu prilikom vršenja nasilničkog ponašanja, pri čemu nije od značaja da li je nanesena licu prema kome je nasilje bilo upravljeno ili prema nekom drugom licu (lice koje je pokušavalo da spreči vršenje nasilja, slučajni prolaznik). Kod ovog težeg oblika radnje izvršenja krivičnog dela nasilničko ponašanje, okrivljeni prema nanošenju lake telesne povrede kao kvalifikatornom elementu treba da postupa sa nehatom.

Imajući u vidu napred navedeno, te da iz činjeničnog opisa krivičnog dela utvrđenog u izreci prvostepene presude, za koje je okrivljeni pravnosnažno oglašen krivim, proizilazi da je okrivljeni AA u odnosu na radnju izvršenja koja se sastoji u vršenju nasilja prema oštećenima BB i VV i drskom i bezobzirnom ponašanju i posledici dela koja se sastoji u značajnijem ugrožavanju spokojstva građana postupao sa direktnim umišljajem, dok je u odnosu na laku telesnu povredu koja je prilikom vršenja nasilničkog ponašanja naneta oštećenom BB postupao iz nehata - svestan da oštećenom BB može naneti laku telesnu povredu, ali je olako držao da do toga neće doći, to je stoga sud u konkretnom slučaju pravilno pravno kvalifikovao krivičnopravne radnje okrivljenog kao krivično delo nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 2. u vezi stava 1. KZ, obzirom da se u opisanim radnjama okrivljenog stiču bitna zakonska obeležja kvalifikovanog oblika ovog krivičnog dela.

Vrhovni kasacioni sud je postupajući po podnetim zahtevima za zaštitu zakonitosti i prateći stoga sudsku praksu izmenio ranije izneti stav u pogledu oblika krivice kada je u pitanju krivično delo iz člana 344. stav 1. KZ, kvalifikovano nanošenjem nekom licu lake telesne povrede. Naime, kvalifikovano krivično delo nasilničko ponašanje podrazumeva da postupanje u grupi, kao i teško ponižavanje građana mora biti obuhvaćeno umišljajem učinioca, dok je za nanošenje lake telesne povrede (nekom licu) dovoljan nehat, jer bi u suprotnom postojalo posebno krivično delo iz člana 122. KZ i stoga sticaj krivičnih dela.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA u ostalom delu je odbačen kao nedozvoljen.

Naime, branilac okrivljenog u ostalom delu zahteva, kao razlog njegovog podnošenja, navodi povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom, citiranjem zakonskog teksta iste. Međutim, branilac okrivljenog nepostojanje po njemu u radnjama okrivljenog obeležja predmetnog krivičnog dela i to posledice u vidu značajnijeg ugrožavanja spokojstva građana i umišljaja kao subjektivnog zakonskog obeležja krivičnog dela, obrazlaže pre svega time što osporava i polemiše sa činjeničnim utvrđenjima u pravnosnažnim odlukama i ukazuje na pogrešnu ocenu dokaza od strane nižestepenih sudova, iznoseći sopstveni činjenični zaključak da sud tokom postupka nije utvrdio na koji način je kritičnom prilikom došlo do značajnijeg ugrožavanja spokojstva građana niti to proizilazi iz izvedenih dokaza pošto po braniocu nije dokazano da je kod ljudi koji su prisustvovali događaju postojao strah ili osećaj lične nesigurnosti, pri čemu iz iskaza oštećenih i svedoka ne proizilazi ni da je umišljaj okrivljenog bio uperen ka tome da vrši nasilje prema drugima ili da drskim i bezobzirnim ponašanjem značajnije ugrozi spokojstvo građana, već iz izvedenih dokaza proizilazi da je namera okrivljenog bila da spreči nasilje, odnosno fizički sukob dve suprostavljene grupe mladića. Pored toga, ostalim navodima branioca okrivljenog vezano za povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP se, po nalaženju ovoga suda, faktički ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, obzirom da branilac ističe da prvostepeni sud u pobijanoj presudi ne navodi kojim to poimenično određenim građanima je bilo ugroženo spokojstvo.

Kako, dakle, iz iznetih navoda proizilazi da branilac okrivljenog u ostalom delu zahteva za zaštitu zakonitosti, kao razlog pobijanja pravnosnažnih presuda, samo formalno označava povredu zakona zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom (član 439. tačka 1. ZKP), dok suštinski ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i pogrešnu ocenu dokaza od strane nižestepenih sudova, te na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, a što ne predstavlja zakonske razloge zbog kojih je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nisu učinjene povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) i člana 439. tačka 2) ZKP na koje se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA – advokata Dejana Čukića, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP zahtev u odnosu na navedene povrede zakona odbio kao neosnovan, dok je u ostalom delu na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP i člana 485. stav 4. ZKP zahtev odbacio kao nedozvoljen i odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                           Predsednik veća-sudija

Snežana Lazin, s.r.                                                                                                               Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić