Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, pa je u sednici veća, koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je nakon ocena navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da u konkretnom slučaju nisu ostvareni ni objektivni ni subjektivni elementi krivičnog dela iz člana 323.stav 3. vezi stava 1. KZ. Navedeno obrazlaže time da se u izreci prvostepene presude navodi samo oblik vinosti u odnosu na osnovni oblik krivičnog dela opisanog u stavu 1. ali ne i oblik vinosti u odnosu na kvalifikovani oblik krivičnog dela opisanog u stavu 3. člana 323. KZ. Branilac smatra da u odnosu na osnovni oblik krivičnog dela mora postojati umišljaj, dok u odnosu na kvalifikatornu okolnost iz stava 3. navedenog člana krivičnog zakonika mora postojati nehat učinioca, shodno odredbi člana 27.KZ.

Branilac zatim ukazuje da činjenica da oštećeni AA ima svojstvo službenog lica ne znači samim tim da isti obavlja i poslove javne ili državne bezbednosti. Po stavu branioca, u konkretnom slučaju poslovi obavljanja informativnog razgovora sa licem u svojstvu građana a po nalogu nadležnog tužilaštva nisu poslovi javne bezbednosti kako to propisuje kvalifikovani oblik krivičnog dela napad na službeno lice u vršenju službene dužnosti iz člana 323. stav 3. KZ a nižestepeni sudovi ne navode na osnovu kojih odredbi Zakona o policiji ili bilo kojim drugim aktom je navedena radnja-obavljanje informativnog razgovora sa građaninom predstavlja poslove javne ili državne bezbednosti. Samim tim, u konkretnom slučaju se može raditi samo o krivičnom delu iz člana 323. stav 1. KZ. Na ovaj način, branilac u zahtevu suštinski ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP odnosno da je sud primenio zakon koji se ne može primeniti.

U vezi sa navedenim, Vrhovni kasacioni sud nalazi sledeće:

Pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Novom Sadu K.br.580/21 od 01.07.2022. godine utvrđeno je da je okrivljeni „...dana 29.12.2020.godine, oko 10,40 časova, u Novom Sadu, u prostorijama PU Novi Sad-OKP, Grupe za suzbijanje krvnih, saobraćajnih i seksualnih delikata...svestan svog dela i hteo njegovo izvršenje, te svestan zabranjenosti svog dela, pretio da će napasti službeno lice u vršenju službene dužnosti tako što je oštećenom policijskom službeniku PU Novi Sad- OKP AA, tokom vršenja poslova javne bezbednosti i preduzimanja službene radnje u vidu prikupljanja potrebnih obaveštenja od građanina BB a po nalogu nedležnog tužilaštva, uputio pretnje da će napasti njegov život i telo...“

U vezi navoda iz zahteva koji se odnose na umišljaj okrivljenog, Vrhovni kasacioni sud ukazuje da je odredbom člana 27. KZ propisano da kad je iz krivičnog dela proizašla teža posledica zbog koje zakon za to delo propisuje težu kaznu, ta se kazna može izreći ako je učinilac u odnosu na tu posledicu postupao iz nehata a i sa umišljajem ako time nisu ostvarena obeležja nekog drugog krivičnog dela.

U članu 323. stav 3. KZ je propisano „ako je delo iz stava 1. i 2. ovog člana učinjeno prema službenom licu u vršenju poslova javne ili državne bezbednosti, učinilac će se kazniti zatvorom od tri do deset godina“.

U konkretnom slučaju je prvostepeni sud utvrdio da su radnje opisane u izreci presude učinjene prema službenom licu u vršenju poslova javne bezbednosti, pri čemu svojstvo pasivnog subjekta predstavlja kvalifikatornu okolnost a ne posledicu krivičnog dela i Vrhovni kasacioni sud nalazi da je utvrđivanjem prvostepenog suda da je okrivljeni „...hteo...izvršenje krivičnog dela“, jasno određen odnos okrivljenog i prema osnovnom i prema kvalifikovanom obliku predmetnog krivičnog dela, jer se ne radi o složenom krivičnom delu sa težom posledicom, kada treba posebno utvrđivati umišljaj u odnosu na težu posledicu, već se obzirom da se radi o kvalifikatornoj okolnosti, primenjuju opšta pravila o umišljaju.

Saglasno iznetom, Vrhovni kasacioni sud nalazi da izreka presude sadrži sva subjektivna i objektivna obeležja krivičnog dela napad na službeno lice u vršenju službene dužnosti iz člana 323. stav 3. u vezi stava 1. KZ, kako to pravilno zaključuju i prvostepeni i drugostepeni sud, jer je okrivljeni delo izvršio prema službenom licu u vršenju poslova javne bezbednosti.

Ovo iz razloga što se poslovi javne bezbednosti odnose na bezbednost građana, odnosno na sve okolnosti od značaja za poštovanje i zaštitu prava i imovine ljudi i njihovog fizičkog integriteta u situaciji suživota građana, usled čega je posao koji je obavljao oštećeni policijski službenik po nalogu zamenika javnog tužioca jedan od poslova u vršenju poslova javne bezbednosti. Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, prikupljanje potrebnih obaveštenja po nalogu nadležnog tužilaštva, a što za cilj ima utvrđivanje okolnosti u vezi vršenja krivičnih dela, predstavlja posao javne bezbednosti, pa su suprotna ukazivanja u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, ocenjena neosnovanim.

Zbog svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, doneta je odluka kao u izreci presude i zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog je odbijen kao neosnovan.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                           Predsednik veća-sudija

Nemanja Simićević,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                   Dubravka Damjanović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić