Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je zajednički branilac okrivljenih adv. Zoran Stojanović, zbog povrede zakona – član 485. stav 4. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud utvrdi da je zahtev za zaštitu zakonitosti osnovan i obe presude preinači u oslobađajuće presude.

Vrhovni kasacioni sud je u sednici veća razmotrio spise predmeta sa zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je nedozvoljen.

Odredbom člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, propisano je da se zahtev za zaštitu zakonitosti može podneti ako je pravnosnažnom odlukom ili odlukom u postupku koji je prethodio njenom donošenju povređen zakon, a stavom 4. navedenog člana predviđeni su uslovi pod kojima okrivljeni preko svog branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, a to je učinjeno taksativnim nabrajanjem povreda zakona koje mogu biti učinjene u postupku pred prvostepenim i žalbenim sudom – član 74, član 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), član 439. tačka 1) do 3) i član 441. stav 3. i 4. ZKP.

Branilac okrivljenih u zahtevu navodi da je prvostepena presuda doneta uz bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačke 11) i stav 2. tačka 2) ZKP, jer je izreka protivrečna razlozima a razlozi o odlučnim činjenicama su nejasni i u znatnoj meri protivrečni, da postoji protivrečnost između onova što se navodi u razlozima presude i sadržini zapisnika u iskazima datim u postupku kao i datom tumačenju i oceni prvostepenog suda o odlučnim činjenicama koje su bile predmet dokazivanja. Osim toga, branilac u zahtevu navodi da je u pomoćnom objektu za čuvanje svinja policija pronašla jednu automatsku pušku i da je informaciju o mestu nalaženja puške policiji dao okr. AA, da je sud pogrešno zaključio da su oba okrivljena držali predmetnu pušku, zatim polemiše sa ocenom iskaza svedoka VV i GG datom od strane prvostepenog suda i iznosi sopstvenu ocenu iskaza navedenih svedoka, zatim navodi da zaključak i subjektivno uverenje suda nisu saglasni sa realnim i logičnim činjenicama i prisutnim okolnostima konkretnog slučaja, da ne postoji ni jedan dokaz koji bi ukazivao na postojanje umišljaja okr. AA niti dokaz da je okrivljeni držao predmetno oružje, da je uopšte sporna radnja izvršenja predmetnog krivičnog dela što je rezultat pogrešne ocene izvedenih dokaza tokom postupka... čime u suštini osporava činjenično stanje utvrđeno prvostepenom i potvrđeno drugostepenom presudom.

Međutim, bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) i stav 2. tačka 2) ZKP kao i pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, u smislu citirane odredbe člana 485. stav 4. ZKP, ne predstavljaju zakonom dozvoljene razloge za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih AA i BB ocenio nedozvoljenim i, na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, odlučio kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                            Predsednik veća-sudija

Dragana Vuksanović, s.r.                                                                                                                                      Zoran Tatalović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić