Na osnovu člana 258. stav 4. ZKP, oštećeni BB je upućen na parnični postupak, radi ostvarivanja imovinsko-pravnog zahteva.

Presudom Višeg suda u Zrenjaninu Kž1 broj 231/21 od 01.11.2021. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog, a presuda Osnovnog suda u Zrenjaninu K broj 292/21 od 23.09.2021. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA – advokat Dragi Jablanov, na osnovu člana 482. i 483. stav 1. ZKP, ne navodeći zakonski osnov, s tim što iz obrazloženja proizilazi da ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP i na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud preinači pobijane presude tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe za predmetno krivično delo.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, i u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), nakon razmatranja spisa predmeta i pravnosnažnih presuda protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te po oceni navoda u zahtevu, našao:

Zahtev je neosnovan u delu u kojem se odnosi na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen.

Ukazujući na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, u zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac ističe da se u radnjama okrivljenog ne stiču bitna obeležja krivičnog dela iz člana 23. stav 1. ZJRM, obzirom da se radnja ovog krivičnog dela mora izvršiti u vezi sa javnim redom i na javnom mestu, a iz opisa mesta izvršenja krivičnog dela proizilazi da je ono učinjeno u službenim prostorijama PO ... . Nadalje, u zahtevu se navodi da je javni tužilac na glavnom pretresu izmenio optužni akt, tako što je iz činjeničnog opisa radnje izvršenja izostavio reči „napao“ i kao inkriminisanu radnju okrivljenog označio samo reči „je..m vam majku“, a što se prema stavu odbrane može okvalifikovati samo kao uvreda upućena službenom licu, pa radnje okrivljenog eventualno mogu predstavljati prekršaj iz člana 22. stav 1. ZJRM.

Vrhovni kasacioni sud je izložene navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ocenio kao neosnovane, iz sledećih razloga:

Krivično delo ometanje službenog lica u vršenju službene dužnosti iz člana 23. stav 1. Zakona o javnom redu i miru, čini onaj ko preti da će napasti, pokuša da napadne ili napadne ili na drugi način ometa ovlašćeno službeno lice u obavljanju poslova bezbednosti ili održavanju javnog reda i mira.

Prema činjeničnom opisu radnje izvršenja predmetnog krivičnog dela, datom u izreci prvostepene presude, okrivljeni AA je kritičnom prilikom, u prostorijama PO ..., u stanju kada mu je sposobnost da shvati značaj svog dela i da upravlja svojim postupcima bila bitno smanjena usled alkoholisanosti teškog stepena, u koje stanje je prethodno sam sebe doveo, ometao službeno lice u vršenju službene dužnosti – oštećenog policijskog službenika BB, tako što je prilikom obavljanja razgovora u vezi prijave nasilja u porodici ustao sa stolice, prišao oštećenom policijskom službeniku, uhvatio ga u predelu vrata desnom rukom, obgrlivši ga i stežući te govoreći „je..m vam majku“, pri čemu je bio svestan svog dela, hteo njegovo izvršenje i bio svestan da je njegovo delo zabranjeno.

Dakle, iz izreke pravnosnažne presude jasno proizilazi da je okrivljeni kritičnom prilikom opisanim radnjama na drugi način ometao službeno lice – policijskog službenika BB u obavljanju službene dužnosti, što je jedna od alternativno propisanih radnji izvršenja krivičnog dela iz člana 23. stav 1. ZJRM, kojom prilikom je bio svestan svog dela i da je njegovo delo zabranjeno, pri čemu je hteo njegovo izvršenje, pa kako su u izreci pravnosnažne presude jasno opisani svi, kako objektivni, tako i subjektivni, elementi krivičnog dela ometanje službenog lica u vršenju službene dužnosti iz člana 23. stav 1. Zakona o javnom redu i miru, zbog kog je okrivljeni i oglašen krivim, to su neosnovani navodi branioca, izloženi u zahtevu, da se radnje okrivljenog mogu eventualno kvalifikovati kao uvreda upućena službenom licu i da predstavlja prekršaj iz člana 22. stav 1. ZJRM.

Osim toga, kod krivičnog dela ometanje ovlašćenog službenog lica u vršenju službene dužnosti iz člana 23. stav 1. ZJRM, zaštitni objekat nije javni red i mir, već normalno i redovno funkcionisanje nadležnih organa za održavanje javnog reda i mira koji svoju funkciju vrše preko službenih lica koja obavljaju službene dužnosti u tim organima. Stoga je krivično delo moguće izvršiti i u prostorijama policijske stanice, a ne isključivo na javnom mestu, kako se to neosnovano ističe u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog.

Iz navedenih razloga, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, u delu u kojem se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, odbijen je kao neosnovan.

U ostalom delu, branilac ističe da opis radnje okrivljenog - da je kritičnom prilikom oštećenog „uhvatio u predelu vrata desnom rukom, obgrlivši ga itd.“, nema utemeljenje u iskazu oštećenog, niti u iskazu svedoka VV koji je prisustvovao kritičnom događaju, a kojim navodima branilac ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno na povredu zakona iz člana 440. ZKP.

Istim zahtevom ukazuje se i na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, isticanjem da Viši sud u Zrenjaninu, kao drugostepeni, u obrazloženju svoje presude nije izneo jasne i uverljive razloge u vezi sa ocenom da se u konkretnom slučaju radi o krivičnom delu iz člana 23. stav 1. ZJRM.

Kako članom 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni preko branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog prvnog leka zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP i zbog povrede zakona iz člana 440. ZKP, to je Vrhovni kasacioni sud podneti zahtev u ovom delu odbacio kao nedozvoljen.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP u delu u kojem je zahtev odbijen kao neosnovan, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP u delu u kojem je zahtev odbačen kao nedozvoljen, doneta je odluka kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                    Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić