Presudom Višeg suda u Leskovcu Kž1 186/19 od 26.08.2019. godine, odbijene su kao neosnovane žalba Osnovnog javnog tužioca u Leskovcu i žalba branioca okrivljenog i prvostepena presuda je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Filip Nešić, zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine pobijane presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje pred izmenjenim većem ili da donese presudu kojom će okrivljenog osloboditi od optužbe jer delo za koje je osuđen nije krivično delo. Predložio je da u smislu člana 488. stav 2. ZKP bude obavešten o sednici veća.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pa je u sednici veća koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti i nakon ocene navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, je neosnovan.

Branilac okrivljenog AA, u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je donošenjem pravnosnažnih presuda povređen krivični zakon iz člana 439. tačka 1) ZKP. Navedena povreda je prema navodima zahteva učinjena time što radnje koje su okrivljenom stavljene na teret ne predstavljaju krivično delo polno uznemiravanje iz člana 182a stav 2. u vezi stava 1.KZ, jer ne sadrže sva obeležja tog krivičnog dela, obzirom da okrivljeni niti jednom svojom radnjom nije povredio polnu sferu maloletne oštećene ili seksualni moral niti je kod iste izazvao strah ili ponižavajuće ili uvredljivo okruženje.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda neosnovano branilac u podnetom zahtevu ističe povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Krivično delo iz člana 182a stav 1. KZ čini onaj ko polno uznemirava drugo lice, dok teži oblik ovog krivičnog dela (stav 2.) postoji ako je polno uznemiravanje učinjeno prema maloletnom licu. Prema odredbi člana 182a stav 3.KZ, polno uznemiravanje jeste svako verbalno, neverbalno ili fizičko ponašanje koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica u sferi polnog života, a koje izaziva strah ili stvara neprijateljsko, ponižavajuće ili uvredljivo okruženje.

Naime, radnja izvršenja predmetnog krivičnog dela je svako verbalno, neverbalno ili fizičko ponašanje, dakle bilo koje ponašanje učinioca koje mora biti takvo da ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica u sferi polnog života. Ovo znači da bilo koja radnja usmerena na povredu dostojanstva žrtve u sferi polnog života predstavlja radnju izvršenja ovog krivičnog dela, bilo da je došlo do povrede dostojanstva žrtve u sferi polnog života ili da do takve povrede nije došlo, ali da je radnja izvršenja preduzeta u cilju da do takve povrede i dođe. Da bi delo bilo svršeno nije dovoljno samo da se preduzme neko ponašanje koje ima za cilj ili predstavlja povredu seksualnog morala žrtve, već je potrebno da se zbog takvog ponašanja kod žrtve javi strah ili da zbog takvog ponašanja učinioca i socijalno okruženje žrtve postane neprijateljsko, ponižavajuće ili uvredljivo.

Iz izreke pobijane prvostepene presude proizilazi da je okrivljeni oglašen krivim da je izvršio krivično delo iz člana 182a stav 2. u vezi stava 1. KZ, jer je kritičnom prilikom „u prostorijama ... u ..., polno uznemirio maloletno lice oštećenu maloletnu VV, pri čemu je mogao da shvati značaj svog dela i mogao da upravlja svojim postupcima, na taj način što je kada je maloletna oštećena došla u dvorište ... u ..., zajedno sa svojim drugovima...i kada je krenula u prostor bioskopske sale...penjući se stepenicama...pozvala svedoka GG...da joj pomogne da upali svetlo, koji je nije čuo....za njom je pošao okrivljeni...i pošto joj je upalio svetlo, pitao da li joj još nešto treba, na šta mu je maloletna VV rekla da ne treba, onda je okrivljeni prišao do nje, zagrlio je, uhvatio za zadnjicu i poljubio u usta i rekao da to ostane njihova mala tajna, nakon čega je odmah napustio bioskopsku salu, dok je maloletna oštećena ostala skamenjena na mestu, a zatim istrčala napolje vrlo uznemirena i uplašena, plačući, iako je bio svestan svog dela, hteo njegovo izvršenje i bio svestan da je njegovo delo zabranjeno.”

Polazeći od navedenog, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, iz izreke pobijane prvostepene presude, proizilaze sva zakonska obeležja krivičnog dela 182a stav 2. u vezi stava 1. KZ, za koje je okrivljeni AA oglašen krivim, kako objektivna obeležja koja se odnose na radnje okrivljenog – polno uznemirio maloletno lice – maloletnu oštećenu VV, na način bliže opisan u izreci prvostepene presude, tako i subjektivna obeležja dela koja se tiču uračunljivosti i umišljaja (svesti i volje) okrivljenog za izvršenje dela, koji uključuje i svest o zabranjenosti dela.

Stoga Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim navode zahteva branioca okrivljenog da su pobijane pravnosnažne presude donete uz povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Vrhovni kasacioni sud se nije upuštao u ocenu navoda branioca okrivljenog kojima ističe da je tokom postupka prvostepeni sud bio nepropisno sastavljen, čime ukazuje na povredu člana 21. stav 1. tačka 1) i 22. stav 1. ZKP, kao i da je prilikom donošenja svoje odluke povredio odredbe člana 150. - 157. Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica, budući da povrede navedenih zakonskih odredbi, ne predstavljaju zakonske razloge zbog kojih je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom preko branioca.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                   Predsednik veća-sudija,

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                                              Zoran Tatalović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić