Na osnovu člana 264. stav 1. ZKP, okrivljeni je obavezan da snosi troškove postupka, na način i u iznosu kako je to bliže određeno izrekom prvostepene presude.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 668/19 od 12.09.2019. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog i prvostepena presuda potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti, blagovremeno je podneo branilac okrivljenog Stanislava Sluke, advokat Boško Arsenijević, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud uvaži podneti zahtev, kao osnovan i ukine pobijane presude i predmet vrati na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pa je u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Stanislava Sluke je neosnovan.

Branilac okrivljenog Stanislava Sluke zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP koja je opšteg karaktera, pri čemu formalno ne označava ni jednu povredu zakona, ali se iz obrazloženja zahteva može zaključiti da je isti podnet zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP. Ovo, imajući u vidu da iz navoda zahteva suštinski proizilazi da je sud pogrešno pravno kvalifikovao radnje okrivljenog kao krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ, jer po stavu branioca, radnje koje je okrivljeni preduzeo – branje, sušenje, usitnjavanje, ne predstavljaju proizvodnju kanabisa kao opojne droge, te da je psihoaktivna kontrolisana supstanca već postojala u zreloj biljci i ništa novo nije stvoreno iz određenog materijala. U prilog svom stavu, branilac u podnetom zahtevu ističe da je članom 22. stav 1. Zakona o psihoaktivnim kontrolisanim supstancama, definisana proizvodnja psihoaktivne kontrolisane supstance tako što se proizvodnjom smatra priprema, izolovanje, sinteza, prečišćavanje, modifikacija, prerada, mešanje, pakovanje i svaki drugi postupak kojim se dobija ili se doprinosi dobijanju psihoaktivne kontrolisane supstance korišćenjem hemijskih, fizičkih i bioloških procesa.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti, po nalaženju ovog suda ne mogu se prihvatiti kao osnovani, a iz sledećih razloga:

Krivično delo iz člana 246. stav 1. Krivičnog zakonika, čini onaj koji neovlašćeno proizvodi, prerađuje, prodaje ili nudi na prodaju ili ko radi prodaje kupuje, drži ili prenosi ili ko posreduje u prodaji ili kupovini ili na drugi način neovlašćeno stavlja u promet supstance ili preparate koji su proglašeni za opojne droge.

Radnja izvršenja krivičnog dela iz člana 246. stav 1. Krivičnog zakonika sadrži veći broj alternativno postavljenih radnji i može se sastojati u proizvodnji, preradi, prodaji ili nuđenju na prodaju opojnih droga kao i u kupovanju, držanju ili prenošenju radi prodaje opojnih droga, a učinilac mora postupati neovlašćeno.

Pod proizvodnjom se podrazumeva svaka aktivnost izvršioca kojom se iz određenog materijala može dobiti supstanca koja ima svojstvo opojne droge. U čemu će se ta aktivnost sastojati zavisi od prirode materije koja se prerađuje i od koje se dobija supstanca koja ima svojstvo opojne droge.

U konkretnom slučaju, okrivljeni je izrekom prvostepene presude oglašen krivim da je ubrao jednu biljku „kanabisa“, koju je doneo u porodičnu kuću, u sobu u kojoj je boravio, gde je istu obrao, tako što je ubrao listove sa biljke kanabisa i stavio ih da se suše u kartonsku kutiju, te je ubrao cvetove tzv. hedove sa biljke „kanabisa“ i upakovao ih u kesu, a potom tako ubrane hedove u toku dana vadio iz kese i sušio na terasi, a potom nakon što su se osušili, iste usitnjavao uz pomoć metalne mrvilice za mrvljenje opojne droge, a sama priroda ove materije pruža mogućnost da se ubiranjem, sušenjem i mrvljenjem može dobiti materija koja ima svojstvo opojne droge. Upravo te radnje je preduzeo okrivljeni i dobio materijal za koji je nesumnjivo utvrđeno da ima svojstvo opojne droge, pa se zbog toga, u konkretnom slučaju njegove radnje i imaju smatrati proizvodnjom opojne droge u smislu člana 246. stav 1. KZ. Naime, okrivljeni je u konkretnom slučaju, vršio preradu biljnog materijala – kanabis sativa, sušenjem i tako dobio materijal za koji je nesumnjivo utvrđeno svojstvo opojne droge odnosno isti je preduzeo radnje kojima se dolazi u fazu proizvodnje i dobija supstanca koja predstavlja opojnu drogu podobnu za konzumaciju - ubiranje listova i cvetova sa biljke kanabis, njihovo sušenje, mrvljenje i pakovanje, a što je ovde upravo slučaj.

Zbog navedenog, neosnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP.

Iz napred navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                             Predsednik veća-sudija

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                                                        Zoran Tatalović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić