Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 361/21 od 14.06.2021. godine, usvajanjem žalbe Višeg javnog tužioca u Beogradu, prvostepena presuda je preinačena samo u pogledu odluke o krivičnoj sankciji, tako što je drugostepeni sud okrivljenog Aleksandra Kalinčevića, zbog krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 2. u vezi člana 289. stav 1. KZ, za koje je prvostepenom presudom oglašen krivim, osudio na kaznu zatvora u trajanju od četiri godine i šest meseci u koju se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 29.04.2019. godine do 23.12.2019. godine, dok je žalba branioca okrivljenog odbijena kao neosnovana, a prvostepena presuda je u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog Aleksandra Kalinčevića, advokat Dragoslav Otašević, zbog povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) i člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude ukine i spise predmeta vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje ili da iste preinači u pogledu odluke o kazni.

Vrhovni kasacioni sud dostavio je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP i na sednici veća koju je održao bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je našao:

Ukazujući na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, branilac okrivljenog Aleksandra Kalinčevića u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je u konkretnom slučaju optužba prekoračena time što je u izreci presude izmenjena blanketna norma u odnosu na onu koja je označena u optužnom aktu, zbog koje izmene odbrana nije imala mogućnost da reaguje u toku dokaznog postupka u smislu dokazivanja suprotnog.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane iz sledećih razloga:

Odredbom člana 420. stav 1. ZKP, propisano je da se presuda može odnositi samo na lice koje je optuženo i samo na delo koje je predmet optužbe, sadržane u podnetoj odnosno na glavnom pretresu izmenjenoj ili proširenoj optužnici.

Prekoračenje optužbe na štetu okrivljenog, podrazumeva izmenu činjeničnog opisa dela koji je dat u optužnom aktu, dodavanjem nove radnje izvršenja, odnosno veće kriminalne aktivnosti okrivljenog, na koji način se pogoršava njegov položaj u pogledu pravne ocene dela ili krivične sankcije.

U konkretnom slučaju, po nalaženju ovoga suda, činjenični opis dela dat u izreci prvostepene presude ostao je u granicama činjeničnog opisa iz optužnog akta, odnosno u granicama onih činjenica i okolnosti na kojima se optužba zasniva, tako da objektivni identitet optužbe i presude nije povređen na štetu okrivljenog, jer je prvostepeni sud, radnju izvršenja dela, koja je identična i u izreci prvostepene presude i u optužnom aktu – „kada je došao do raskrsnice auto-puta Beograd- ... i ulice ..., koja je regulisana ispravnim svetlosnim saobraćajnim znacima – semaforima, nije zaustavio svoje vozilo ispred obeleženog pešačkog prelaza, kada mu je svetlosnim saobraćajnim znakom zabranjen prolaz – crveno svetlo, a kada je pešacima bio dozvoljen prolaz – zeleno svetlo, svestan da usled ovakve vožnje može nastupiti zabranjena posledica, te pristajući na istu, u nastavku kretanja prednjom levom strana vozila, udario pešaka BB“, samo podveo pod odgavarajuću blanketnu normu koja je prekršena – član 99. stav 1. ZOBS-a na putevima (koja se odnosi na obaveze vozača prema pešacima u situaciji kada je saobraćaj na pešačkom prelazu regulisan svetlosnim saobraćajnim znakovima) i istu označio u činjeničnom opisu dela u izreci presude, umesto blanketnih normi navedenih u dispozitivu optužnog akta – član 136, član 137. stav 1. i član 142. stav 1. tačka 1) ZOBS-a na putevima (kojima se definišu semafori, njihov rad i značenje svetlosnih saobraćajnih znakova), dakle, u pitanju je izmena samo u pogledu pravne ocene dela i primene blanketne norme, a ne u pogledu činjeničnog opisa radnje izvršenja, na koji način nije učinjena povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, na koju se zahtevom branioca okrivljenog neosnovano ukazuje.

Nadalje, branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje i na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, navodima da se pravnosnažna presuda zasniva na nezakonitim dokazima i to na snimku sigurnosne kamere, na kome je zabeležen kritični događaj, koji dokaz veštak saobraćajne struke nije koristio prilikom izrade nalaza i mišljenja, već je isti cenio sud, iako ne poseduje stručno znanje da na osnovu istog izvodi činjenične zaključke, zatim da veštak saobraćajne struke, suprotno članu 120. ZKP, nije izneo prostorno vremensku analizu predmetne saobraćajne nezgode u skladu sa pravilima struke i nauke, bez utvrđenja činjenice gde se nalazilo vozilo okrivljenog u trenutku kada je oštećena započela svoje kretanje, pritom koristeći pogrešan koeficijent usporenja prilikom obračuna, što je imalo za posledicu pogrešan zaključak veštaka u pogledu mogućnosti reakcije okrivljenog u konkretnom slučaju, zbog čega je, prema stavu odbrane, bilo neophodno odrediti dopunsko ili novo veštačenje, u kome bi veštak uzeo u obzir video snimak i otklonio nedostatke iz osnovnog nalaza. Branilac okrivljenog u zahtevu dalje ističe i to da je sud odbio dokazni predlog odbrane da se na glavnom pretresu ispita sudski veštak dr Dragana Ječmenica, s obzirom na to da ista u svom nalazu i mišljenju nije isključila mogućnost da je sposobnost upravljanja motornim vozilom od strane okrivljenog bila kompromitovana nekim iznenadnim uzrokom i da je sledstveno tome, neprihvatljiv zaključak suda da je okrivljeni u konkretnom slučaju postupao svesno, odnosno da je „pristao na nastupanje zabranjene posledice“.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da branilac okrivljenog iznetim navodima zahteva, iako se formalno poziva na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, polemiše sa stavovima veštaka saobraćajne struke i iznosi sopstvenu ocenu tog i ostalih dokaza izvedenih tokom postupka, osporavajući njihovu ocenu od strane suda, te ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno na povredu zakona iz člana 440. ZKP.

Kako članom 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac, shodno pravima koja ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka, zbog povrede zakona iz člana 440. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je zahtev branioca okrivljenog Aleksandra Kalinčevića u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.

Iz napred iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. i člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                           Predsednik veća - sudija

Vesna Veselinović,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić