Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1-350/22 od 13.09.2022. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe branilaca okrivljene AA i okrivljenog BB i presuda Višeg suda u Čačku K. br. 1/22 od 24.03.2022. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljene AA, advokat Vladan Stojiljković, zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude, u odnosu na okrivljenu AA, ukine i predmet vrati na ponovno suđenje prvostepenom sudu.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pa je na sednici veća koju je održao bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljene, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Branilac okrivljene u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da su nižestepeni sudovi učinili povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, jer su pogrešno primenili odredbu člana 234. stav 3. KZ i da je, u konkretnom slučaju, trebalo da primene odredbu stava 1. člana 234. KZ. Dalje se navodi da teži oblik krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica iz stava 3. člana 234. KZ, postoji samo ako je posledica izvršenja krivičnog dela - pribavljena protivpravna imovinska korist, a ne ako je posledica - prouzrokovana šteta. U vezi sa iznetim, branilac navodi da je posledica izvršenih radnji okrivljenih šteta – umanjenje imovine privrednih društava, iz kojih razloga su okrivljeni i obavezani da tu štetu naknade oštećenim privrednim društvima.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti, po oceni Vrhovnog kasacionog suda su neosnovani, a ovo iz sledećih razloga:

Pre svega, Vrhovni kasacioni sud ukazuje da iz spisa predmeta proizilazi da je okrivljena AA pobijanim pravnosnažnim presudama oglašena krivom zbog izvršenja krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 227. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 33. KZ, a ne krivičnog dela iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1. KZ, kako to branilac netačno navodi u podnetom zahtevu.

Odredbom člana 227. stav 1. KZ propisano je da odgovorno lice koje iskorišćavanjem svog službenog položaja ili ovlašćenja, prekoračenjem granice svog ovlašćenja ili nevršenjem svoje dužnosti pribavi sebi ili drugom fizičkom ili pravnom licu protivpravnu imovinsku korist ili drugom nanese imovinsku štetu, ukoliko time nisu ostvarena obeležja nekog drugog krivičnog dela kazniće se zatvorom od 3 meseca do 3 godine, a stavom 3. istog člana propisano je da ako vrednost pribavljene imovinske koristi prelazi iznos od 1.500.000,00 dinara učinilac će se kazniti zatvorom od dve do 10 godina.

Nadalje, u činjeničnom opisu krivičnog dela za koje je okrivljena oglašena krivom, izrekom pobijane prvostepene presude, koja je potvrđena drugostepenom presudom, proizlaze svi subjektivni i objektivni elementi krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 227. stav 3. u vezi stava 1. KZ, jer je okrivljena, zajedno sa okrivljenim BB, u vreme, mestu i na način bliže opisanim u izreci presude i to kao odgovorno lice – osnivač i direktor Privrednog društva – Firme „VV“ DOO Beograd, sposobna da shvati značaj svog dela i da upravlja svojim postupcima, zajednički, po prethodnom dogovoru i podeli posla, iskorišćavanjem svog položaja i ovlašćenja pribavila zajedno sa okrivljenim BB protivpravnu imovinsku korist u ukupnom iznosu od 1.877.941,48 dinara, a u kom iznosu su i pričinili štetu oštećenim privrednim društvima. Shodno iznetom, u konkretnom slučaju, pribavljena je protivpravna imovinska korist koja prelazi iznos od 1.500.000,00 dinara, a što predstavlja bitan elemenat krivičnog dela iz člana 227. stav 3. KZ.

Imajući u vidu sve napred navedeno, Vrhovni kasacioni sud nalazi da su nižestepeni sudovi pravilano primenili zakon kada su okrivljenu AA, oglasili krivom zbog izvršenja krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica i člana 227. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 33. KZ, zbog čega su kao neosnovani ocenjeni navodi zahteva za zaštitu zakonitosti, kojima se ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP.

Pri tome, stoji činjenica da je za postojanje krivičnog dela iz člana 227. stav 3. neophodno da posledica bude isključivo imovinska korist ostvarena u iznosu koji prelazi 1.500.000,00 dinara, a ne i imovinska šteta, kako to pravilno zaključuje branilac. Međutim, u konkretnom slučaju iz činjeničnog opisa izreke presude upravo i proizilazi da su okrivljeni pribavili protivpravnu imovinsku korist u iznosu od 1.877.941,48 dinara. Takođe, činjenica da u izreci pravnosnažne presude stoji da su u navedenom iznosu pričinili i štetu oštećenim privrednim društvima i to Firmi PD „GG“ DOO u Čačku i to u visini kupljene, a neplaćene robe u iznosu od 1.554.344,30 dinara, a PD „DD“ DOO u Gornjem Milanovcu u iznosu od 323.597,18 dinara, ne dovodi u pitanje postojanje krivičnog dela iz člana 227. stav 3. KZ.

Iz napred navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,

Irina Ristić, s.r.

Predsednik veća-sudija,

Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić