Presudom Apelacionog suda u Nišu Kž1 55/22 od 25.01.2022. godine, usvojena je žalba Višeg javnog tužioca u Leskovcu, pa je prvostepena presuda preinačena, u pogledu odluke o kazni, tako što je drugostepeni sud okrivljenom, za krivična dela za koja je oglašen krivim prvostepenom presudom, utvrdio i to: za krivično delo nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 4. u vezi stava 1. KZ, kaznu zatvora u trajanju od jedne godine i za krivično delo laka telesna povreda iz člana 122. stav 2. u vezi stava 1. KZ, kaznu zatvora u trajanju od tri meseca, pa je okrivljenog, uzimajući kao utvrđene navedene kazne, osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od jedne godine i jednog meseca, dok je prvostepena presuda u nepreinačenom delu ostala neizmenjena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahteve za zaštitu zakonitosti podneli su branioci okrivljenog AA i to:

- advokat Zoran Marinković, zbog povreda zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) i člana 485. stav 4. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude ukine i spise predmeta vrati na ponovni postupak;

- advokat Vesna Golubović, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev i preinači drugostepenu presudu tako što će potvrditi prvostepenu odluku ili da istu ukine i spise predmeta vrati Apelacionom sudu u Nišu na ponovno odlučivanje; i

- advokat Zoran Zdravković zbog povreda zakona iz člana 54. tačka 1. i člana 56. stav 1. tačka 3) KZ i člana 486. stav 2. ZKP sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud drugostepenu presudu preinači tako što će potvrditi prvostepenu presudu ili da istu ukine i predmeta vrati organu postupka na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP i, u sednici veća koju je održao bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branilaca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa odlukama protiv kojih su zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti, pa je našao:

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, osnovano branioci okrivljenog AA u zahtevima za zaštitu zakonitosti ističu da je drugostepeni sud donošenjem pobijane pravnosnažne presude, učinio povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, na štetu okrivljenog, s obzirom na to da je odlukom o krivičnoj sankciji povredio odredbu člana 54. stav 3. KZ, kojom je propisano da se okolnost koja je obeležje krivičnog dela ne može uzeti u obzir i kao otežavajuća, odnosno olakšavajuća okolnost, izuzev ako prelazi meru koja je potrebna za postojanje krivičnog dela ili određenog oblika krivičnog dela ili ako postoje dve ili više ovakvih okolnosti, a samo jedna je dovoljna za postojanje težeg, odnosno lakšeg oblika krivičnog dela.

Iz spisa predmeta proizilazi da je okrivljeni AA pravnosnažnom presudom Višeg suda u Leskovcu K 21/21 od 25.11.2021. godine oglašen krivim zbog krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 4. u vezi stava 1. KZ, za koje je utvrđena kazna zatvora u trajanju od šest meseci i zbog krivičnog dela laka telesna povreda iz člana 122. stav 2. u vezi stava 1. KZ, za koje je utvrđena kazna zatvora u trajanju od dva meseca, pa je okrivljeni osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od sedam meseci, koju će izdržavati u prostorijama u kojima stanuje, bez primene elektronskog nadzora.

Odlučujući o žalbi Višeg javnog tužioca u Leskovcu, Apelacioni sud u Nišu je, ispitujući odluku o kazni, našao da je prvostepeni sud utvrdio sve okolnosti iz člana 54. KZ, koje se tiču učinjenog krivičnog dela i ličnosti izvršioca, kao i da je raniju neosuđivanost i mladost okrivljenog, osnovano cenio kao naročito olakšavajuće okolnosti u smislu člana 56. stav 1. tačka 3) KZ, ali da je, i pored toga, utvrđenim okakšavajućim okolnostima dao prevelik značaj i okrivljenom odmerio kaznu znatno ispod zakonskog minimuma za konkretna krivična dela, iako utvrđene otežavajuće okolnosti i to težina izvršenog dela i stepen ugroženosti zaštićenog dobra, s obzirom da je optuženi oružje koje je neovlašćeno nosio upotrebio za izvršenje krivičnog dela laka telesna povreda, ukazuju da se svrha kažnjavanja ne može ostvariti tako odmerenom kaznom. Iz navedenih razloga, Apelacioni sud je uvaženjem žalbe javnog tužioca prvostepenu presudu preinačio u pogledu odluke o kazni tako što je okrivljenom, za krivična dela za koja je oglašen krivim prvostepenom presudom, prethodno utvrdio kazne zatvora i to: za krivično delo nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 4. u vezi stava 1. KZ, kaznu zatvora u trajanju od jedne godine i za krivično delo laka telesna povreda iz člana 122. stav 2. u vezi stav 1. KZ, kaznu zatvora u trajanju od tri meseca, te ga osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od jedne godine i jednog meseca.

U konkretnom slučaju drugostepeni sud je prilikom odmeravanja visine kazne okrivljenom kao otežavajuću okolnost uzeo u obzir činjenicu da je okrivljeni oružje koje je neovlašćeno nosio upotrebio za izvršenje krivičnog dela laka telesna povreda.

Krivično delo laka telesna povreda iz stava 2. člana 122. KZ (opasna laka telesna povreda), postoji onda kada se obična laka telesna povreda nanese oružjem, oruđem ili drugim sredstvom podobnim da telo teško povredi ili zdravlje teško naruši. Kvalifikatorna okolnost kod ovog oblika lake telesne povrede je opasnost sredstva kojim se povreda nanosi, a time i mogućnost da se nanese teška telesna povreda.

Prema tome, drugostepeni sud je činjenicu da je laka telesna povreda nanesena oružjem (pištoljem) - sredstvom podobnim da telo teško povredi ili zdravlje teško naruši, što je kvalifikatorna okolnost i obeležje krivičnog dela laka telesna povreda iz člana 122. stav 2. u vezi stava 1. KZ, za koje je okrivljeni pravnosnažno oglašen krivim i osuđen, okrivljenom cenio i kao otežavajuću okolnost. Pri tome, ova okolnost je neophodan uslov za postojanje ovog oblika krivičnog dela laka telesna povreda iz stava 2. člana 122. KZ i ona ne prelazi meru koja je potrebna za njegovo postojanje.

Postupajući na navedeni način drugostepeni sud je povredio odredbu člana 54. stav 3. KZ, koja propisuje princip zabrane dvostrukog vrednovanja prema kom principu nije dozvoljeno da se neka okolnost vrednuje dva puta: prvi put od strane zakonodavca, kad je on predviđa kao konstitutivni element krivičnog dela (ili kao kvalifikatornu ili privilegujuću okolnost), a drugi put prilikom odmeravanja kazne.

Kako je Apelacioni sud u Nišu prilikom odmeravanja, odnosno utvrđivanja kazne za krivično delo laka telesna povreda iz člana 122. stav 2. u vezi stava 1. KZ uzeo u obzir i kao otežavajuću, onu okolnost koja je obeležje tog krivičnog dela, za koje je okrivljeni oglašen krivim pravnosnažnom presudom i samim tim istu okolnost vrednovao dva puta, to je drugostepenom presudom i to odlukom o krivičnoj sankciji povređen zakon na štetu okrivljenog – član 439. tačka 3) ZKP u vezi člana 54. stav 3. KZ, kako se to osnovano ukazuje u zahtevima za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog.

Imajući u vidu navedeno, Vrhovni kasacioni sud je usvojio kao delimično osnovane zahteve za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog AA u odnosu na povredu zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP u vezi člana 54. stav 3. KZ, koju povredu je otklonio preinačenjem pobijane pravnosnažne drugostepene presude u pogledu odluke o kazni, tako što je okrivljenom na osnovu odredbi člana 4, 42, 43, 45, 56 i 57 ZKP, za krivična dela, za koja je oglašen krivim prvostepenom presudom, to: za krivično delo nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 4. u vezi stava 1. KZ, zadržao drugostepenom presudom utvrđenu kaznu zatvora u trajanju od jedne godine, a za krivično delo laka telesna povreda iz člana 122. stav 2. u vezi stava 1. KZ, utvrdio kaznu zatvora u trajanju od dva meseca, pa ga je na osnovu člana 60. KZ osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od jedne godine i jednog meseca. Vrhovni kasacioni sud nalazi da je ovako odmerena kazna srazmerna okolnostima utvrđenim u redovnom postupku, koje su u smislu člana 54. KZ od značaja za odmeravanje kazne, i to olakšavajućim okolnostima – ranija neosuđivanost i mladost okrivljenog, koje okolnosti, i po oceni ovoga suda, imaju značaj naročito olakšavajućih okolnosti u smislu člana 56. i člana 57. stav 1. tačka 4) ZKP, kao i otežavajućim okolnostima – težina izvršenog krivivičnog dela i stepen ugroženosti zaštićenog dobra, kao i da je nužna i dovoljna da se njome ostvari opšta svrha izricanja krivičnih sankcija iz člana 4. KZ kao i svrha kažnjavanja iz člana 42. KZ.

Ukazujući na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP branilac okrivljenog, advokat Zoran Marinković, u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da se pobijana pravnosnažna presuda zasniva na dokazima na kojima se po odredbama Zakonika o krivičnom postupku ne može zasnivati. U vezi sa tim, branilac u zahtevu navodi da zapisnici o iskazima svedoka BB, VV, GG i DD, dati u istrazi, nisu sačinjeni u skladu sa odredbama Zakonika o krivičnom postupku, s obzirom na to da ni u jednom od zapisnika ne stoji da su svedoci pre ispitivanja položili zakletvu, niti da su te zapisnike potpisali, pri čemu svedoci BB i VV nisu ispitani na glavnom pretresu, već su njihovi iskazi iz istrage pročitani, tako da prema stavu odbrane, navedeni nedostaci nisu ni mogli biti otklonjeni kasnije u toku postupka. Branilac, dalje, ukazuje da svedok GG ni prilikom ispitivanja na glavnom pretresu nije položio zakletvu, a da svedoku DD nije predočena i u zapisnik o glavnom pretresu uneta u celosti pouka iz člana 95. stav 2. ZKP, što je bilo neophodno, budući da je reč o rođaku oštećenog.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane.

Iz odredbe člana 96. stav 2. ZKP proizlazi da svedok, po pravilu, zakletvu polaže na glavnom pretresu, a da u istrazi može položiti zakletvu samo u slučaju ako postoji bojazan da zbog bolesti ili zbog drugih razloga, neće moći da dođe na glavni pretres.

Prema tome, navedeni svedoci, pre davanja iskaza u istrazi, nisu morali da polažu zakletvu u situaciji kada nisu postojali razlozi iz člana 96. stav 2. ZKP na osnovu kojih bi se moglo zaključiti da isti neće moći da dođu na glavni pretres.

Iz zapisnika o ispitivanju svedoka u istrazi, proizilazi da su svi navedeni svedoci od strane Višeg javnog tužioca u Leskovcu u svemu ispitani u skladu sa odredbama Zakonika o krivičnom postupku koje regulišu način ispitivanja svedoka, uz prethodnu ispunjenost pretpostavki za ispitivanje svedoka iz člana 95. ZKP, na koje zapisnike svedoci nisu imali primedbi i koje su svojeručno potpisali.

Iz zapisnika o glavnom pretresu održanog dana 25.11.2021. godine proizilazi da su u dokaznom postupku na saglasan predlog stranaka pročitani iskazi svedoka BB i VV, dati na zapisniku u istrazi pred Višim javnim tužiocem u Leskovcu, a da su svedoci DD i GG, pre davanja iskaza na glavnom pretresu položili zakletvu ponavljanjem teksta zakletve iz člana 96. stav 3. ZKP.

Stoji činjenica, na koju se ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, advokata Zorana Marinkovića, da u zapisniku o glavnom pretresu nije uneto u celosti upozorenje iz člana 95. stav 2. ZKP svedoku DD – da svedok nije dužan da odgovara na pojedina pitanja ukoliko bi time lice iz člana 94. stav 1. ZKP izložio teškoj sramoti, materijalnoj šteti ili krivičnom gonjenju. Međutim, po oceni ovoga suda, navedeni nedostatak, iskaz svedoka DD, ne čini nezakonitim dokazom, budući da je ovaj svedok u srodničkom odnosu sa oštećenim, a ne sa okrivljenim, imajući pri tom u vidu da je pre davanja iskaza u istrazi od strane Višeg javnog tužioca u Leskovcu u svemu upozoren, u smislu člana 95. stav 2. ZKP, što je i konstatovano na zapisniku o njegovom ispitivanju kao i da je na glavnom pretresu ostao kod navedenog iskaza iz istrage.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud nalazi da navedeni dokazi ni sami po sebi, niti po načinu pribavljanja, nisu u suprotnosti sa odredbama ZKP, pa se sledstveno tome, presuda na istima može zasnivati, zbog čega su ocenjeni kao neosnovani navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, advokata Zorana Marinkovića, kojima se ukazuje da je pobijanom pravnosnažnom presudom na štetu okrivljenog učinjena povreda zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, advokata Zorana Marinkovića, navodi se i to da je prodavac predmetnog pištolja okrivljenog doveo u zabludu da za posedovanje tog oružja nije potrebna dozvala i iznosi stav da se u konkretnom slučaju radi o neotklonjivoj stvarnoj zabludi (član 28. KZ), ili, eventualno, pravnoj zabludi (član 29. KZ), posebno što je u pitanju oružje koje spada u grupu gasnog, startnog i signalnog oružja, iz kog se ne može ispaliti bojeva municija, tako da je okrivljeni imao pogrešnu svest o predmetu izvršenja krivičnog dela, te da shodno navedenom nije ni bio dužan i nije mogao da izbegne zabludu u pogledu stvarnih okolnosti kupovinom startnog pištolja, što predstavlja obeležje krivičnog dela. Branilac takođe smatra da kod okrivljenog nije postojao umišljaj, niti krivica, kao opšti element krivičnog dela, tako da, imajući u vidu sve navedeno, delo okrivljenog nije krivično delo.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da navedeni branilac okrivljenog iznetim navodima zahteva, kojima ističe da delo okrivljenog nije krivično delo, što bi predstavljalo povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, u suštini ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje u pravnosnažnoj presudi, odnosno na povredu zakona iz člana 440. ZKP, iznošenjem sopstvenih činjeničnih zaključaka i svoje verzije događaja na kojima zasniva stav da delo, za koje je okrivljeni oglašen krivim, nije krivično delo, jer je učinjeno u neotklonjivoj stvarnoj, odnosno pravnoj zabludi.

Ostalim navodima zahteva za zaštitu zakonitosti, branilac okrivljenog advokat Zoran Zdravković, takođe, osporava pravilnost i potpunost činjeničnog stanja utvrđenog u pravnosnažnoj presudi i ukazuje na povredu zakona iz člana 440. ZKP iznoseći sopstveno tumačenje zakonskih odredbi iz člana 348. KZ i člana 3. tačka 11. Zakona o oružju i municiji i polemišući sa nalazom i mišljenjem veštaka balističke struke vezano za zaključak da se predmetni pištolj može prepraviti u vatreno oružje i da shodno tome predstavlja konvertibilno oružje.

Branilac okrivljenog, advokat Zoran Marinković, u zahtevu za zaštitu zakonitosti obrazlaže i povredu zakona iz člana 451. stav 1. ZKP navodima da je drugostepeni sud izašao iz okvira konkretnog činjeničnog i pravnog osnova istaknutog u žalbi javnog tužioca, tako što je prvostepenu presudu preinačio u pogledu odluke o kazni iz potpuno drugih razloga od onih na koje je javni tužilac ukazivao u izjavljenoj žalbi. Na povredu zakona iz člana 451. stav 1. ZKP u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje i branilac okrivljenog, advokat Vesna Golubović, koju obrazlaže na isti način kao i branilac okrivljenog, advokat Zoran Marinković.

Pored iznetog, branilac okrivljenog advokat Zoran Marinković u zahtevu numeriše i obrazlaže i povrede zakona iz člana 82. i člana 83. ZKP.

Prema navodima zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, advokata Vesne Golubović, drugostepeni sud nije u dovoljnoj meri cenio utvrđene naročito olakšavajuće okolnosti - da je reč o izuzetno mladoj osobi besprekorne prošlosti, čime se ukazuje na povredu zakona iz člana 441. stav 1. KZ, dok ostalim navodima zahteva kojima polemiše sa razlozima drugostepenog suda u pogledu zaključka o postojanju otežavajućih okolnosti koje se tiču težine krivičnog dela i stepena ugroženosti zaštićenog dobra, branilac ukazuje na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP.

Branilac okrivljenog advokat Zoran Zdravković kao razloge podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti ističe i povrede zakona iz člana 54. stav 1. i člana 56. stav 1. tačka 3. KZ.

Kako članom 485. stav 4. ZKP, koje propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac, shodno pravima koje ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog povrede zakona iz člana 440, člana 441. stav 1. člana 451. stav 1, člana 438. stav 2. tačka 2), člana 82 i člana 83. ZKP i člana 54. stav 1. i člana 56. stav 1. tačka 3. KZ, to je Vrhovni kasacioni sud zahteve za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog AA, u ovom delu ocenio kao nedozvoljene.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 492. stav 1. tačka 2), člana 491. stav 1. i člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                     Predsednik veća - sudija

Vesna Veselinović,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić