Presudom Višeg suda u Prokuplju Kž1 170/21 od 18.11.2021. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog a presuda Osnovnog suda u Kuršumliji K 34/21 od 15.07.2021. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA - advokat Radomir Jovanović, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP u vezi sa članom 122. stav 2. u vezi stava 1. KZ, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji kao osnovan podneti zahtev, preinači pobijane presude i okrivljenog oslobodi od optužbe ili ih ukine i predmet vrati na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branilaca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Ukazujući na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP u vezi sa članom 122. stav 2. u vezi stava 1. KZ, branilac okrivljenog ističe da u izreci pravnosnažne presude nedostaje element krivice „ da je okrivljeni bio svestan ili je bio dužan i mogao biti svestan da je njegovo delo zabranjeno“, već je navedeno da je postupao u stanju uračunljivosti, sa umišljajem, pa samim tim delo za koje je okrivljeni oglašen krivim nije krivično delo, kao i da je okrivljeni delovao u nužnoj odbrani.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Krivično delo laka telesna povreda iz člana 122. stav 1. Krivičnog zakonika vrši onaj ko drugog lako telesno povredi ili mu zdravlje lako naruši a teži oblik dela propisan u stavu drugom istog člana postoji ako je takva povreda nanesena oružjem, opasnim oruđem ili drugim sredstvom podobnim da telo teško povredi ili zdravlje teško naruši. Iz citirane zakonske odredbe proizlazi da je za krivicu potreban umišljaj, a da priroda krivičnog dela ukazuje da je reč o direktnom umišljaju.

Iz činjeničnog opisa krivičnog dela datog u izreci pravnosnažne presude proizilazi da je okrivljeni kritičnom prilikom u stanju uračunljivosti, sa umišljajem, sredstvom podobnim da telo teško povredi ili zdravlje teško naruši, druge lako telesno povredio i to oštećene BB i VV, na taj način što je počeo verbalnu raspravu sa oštećenim, a potom je preko GG staklenom čašom za pivo tri puta udario u glavu oštećenog BB, pri čemu mu je naneo laku telesnu povredu, a kada je oštećeni VV prišao da zaštiti oštećenog BB optuženi i njemu zadao tri udarca u predelu glave, pri čemu mu je naneo lake telesne povrede, pri čemu je bio svestan svojih dela i hteo je njihovo izvršenje.

Po nalaženju ovoga suda, iako je tačan navod zahteva branioca okrivljenog da u izreci prvostepene presude u činjeničnom opisu krivičnog dela nije izričito navedeno da je okrivljeni bio svestan da je njegovo delo zabranjeno, neunošenje formalne sadržine ovog elementa krivice u izreku ne ukazuje da kod okrivljenog nije postojala svest o protivpravnosti dela, odnosno da nema krivice okrivljenog za predmetno krivično delo.

Naime, iz objektivnih činjenica i okolnosti označenih u izreci koje se odnose na radnju izvršenja okrivljenog koja se sastoji u nanošenju lakih telesnih povreda oštećenima sredstvom podobnim da telo teško povredi ili zdravlje teško naruši, tako i iz opisa subjektivnog odnosa okrivljenog prema izvršenom delu – da je postupao u stanju uračunljivosti, sa umišljajem, proizlazi da je okrivljeni postupao sa direktnim umišljajem koji, po oceni ovoga suda u sebi sadrži i svest o zabranjenosti preduzetih radnji.

Nadalje, povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP se procenjuje u odnosu na izreku pravnosnažne presude iz koje u konkretnom slučaju ne proizilazi da je okrivljeni od svog dobra ili dobra drugog odbio istovremen protivpravan napad, već da je okrivljeni počeo verbalnu raspravu sa oštećenim, a potom staklenom čašom za pivo tri puta udario oštećenog BB, a kada je oštećeni VV prišao da zaštiti oštećenog BB optuženi i njemu zadao tri udarca u predelu glave, zbog čega su kao kao neosnovani ocenjeni navodi branioca okrivljenog da je okrivljeni delovao u nužnoj odbrani.

U ostalom delu zahteva za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog iznosi sopstveni činjenični zaključak da se okrivljeni kritičnom prilikom nalazio u neotklonjivoj stvarnoj zabludi navodeći da je okrivljeni mašući čašom naneo povrede oštećenima, čime osporava činjenično stanje utvrđeno u pravnosnažnim odlukama. Međutim, kako pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje nije dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti od strane okrivljenog, odnosno njegovog branioca, to se stoga, Vrhovni kasacioni sud nije upuštao u ocenu ovih navoda zahteva kao ni navoda branioca okrivljenog u kojima osporava razloge suda zašto ne prihvata odbranu okrivljenog da je postupao u nužnoj odbrani, jer ovi navodi branioca okrivljenog predstavljaju bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, koja takođe, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP nije dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena povreda zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Radomira Jovanovića, to je Vrhovni kasacioni sud na osnovu člana 491. stav 1. ZKP navedeni zahtev branioca okrivljenog odbio kao neosnovan.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                    Predsednik veća-sudija

Vesna Zarić,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                         Nevenka Važić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić