Presudom Apelacionog suda u Nišu Kž1 690/22 od 09.11.2022. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe okrivljenog AA i njegovog branioca, a prvostepena presuda je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Miloš Petrović, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i povede zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, dok iz obrazloženja proizilazi i povreda zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev i ukine pobijane presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, pa je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, je neosnovan.

Branilac okrivljenog u zahtevu ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, jer su pobijane presude zasnovane na dokazu na kome se prema odredbama Zakonika o krivičnom postupku ne može zasnivati sudska odluka, a kao nezakonit dokaz označava nalaz i mišljenje veštaka saobraćajne struke Igora Milanovića od 20.08.2020. godine, kao i dopunu nalaza i mišljenja ovog veštaka, koja je izrađena na osnovu službene beleške - iskaza svedoka GG datog u PU Novi Pazar dana 04.07.2020. godine.

Nalaz i mišljenje sudskog veštaka saobraćajne struke Igora Milanovića od 20.08.2020. godine, kao i dopuna nalaza i mišljenja ovog veštaka, rezultat su zakonito sprovedene dokazne radnje veštačenja i kao takav predstavlja zakonit dokaz. Ovo stoga što, iz spisa predmeta proizilazi da je veštačenje izvršeno i njegov nalaz i mišljenje sačinjen po naredbi javnog tužioca u Leskovcu od 12.08.2020. godine, kojom je naloženo da se izvrši saobraćajno – tehničko veštačenje na okolnosti nastanka saobraćajne nezgode – uzroka, koja se dogodila 03.07.2020. godine u 22,30 časova u Leskovcu, na državnom putu 2A reda na deonici petlja Leskovac – centar Leskovca – Vlasotince. Dopuna nalaza i mišljenja je izvršena po naredbi sudije Osnovnog suda u Leskovcu, sa glavnog pretresa od 15.11.2021. godine, kojom je naloženo da se utvrdi mesto sudara i precizna brzina vozila kojom je upravljao okrivljeni na osnovu tragova registrovanih prilikom uviđaja, zaustavni put i mogućnost izbegavanja nezgode, te je nakon toga, sud ispitao sudskog veštaka na glavnom pretresu dana 01.04.2022. godine, na navedene okolnosti.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, službena beleška - iskaz svedoka GG dat u PU Novi Pazar dana 04.07.2020. godine, sastavni je deo spisa i pismene dokumentacije, pored zapisnika o uviđaju, potvrde o privremeno oduzetim predmetima, fotodokumentacije lica mesta i nije posmatrana izolovano, već u sklopu svih navedenih pisanih dokaza, koji se odnose na opšte okolnosti saobraćajne nezgode, prilikom davanja nalaza i mišljenja veštaka saobraćajne struke, te su suprotni navodi branioca okrivljenog, ocenjeni kao neosnovani.

Samim tim, pobijanim pravnosnažnim presudama nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, na koju se podnetim zahtevom branioca neosnovano ukazuje.

Pored toga, branilac u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da su i prvostepeni i drugostepeni sud pogrešno primenili zakon odnosno pogrešno primenili blanketnu normu Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima (u daljem tekstu ZOBS) i to član 77. stav 3. tačka 1), odnosno da u konkretnom slučaju nije bilo mesta primeni navedenih normi Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, zbog čega je pravna kvalifikacija radnji okrivljenog pogrešna, na koji način branilac ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP.

Iznete navode zahteva Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim iz sledećih razloga:

Iz spisa predmeta – izreke prvostepene presude se utvrđuje da je okrivljeni kritičnog dana, na državnom putu drugog A reda, put 258 na deonici petlja Leskovac centar – Leskovac (Vlasotince), na 10 km i 250 metara, u blizini nadvožnjaka, kao učesnik u saobraćaju, upravljajući teretnim motornim vozilom marke „...“, reg. oznake ..., postupio protivno odredbama čl.23 st.1, čl.42 st.1 i čl.77 st.2 ZOBS-a i time tako ugrozio javni saobraćaj da je doveo u opasnost život i telo ošt.pok. BB....na taj način što je upravljajući navedenim vozilom desnom kolovoznom trakom gledano u pravcu Niša, s obzirom na kategoriju puta kojim se kretao, nije obratio pažnju na pešaka ošt. sada pok. BB koja se nalazila na desnoj kolovoznoj traci kojom se kretao i što brzinu kretanja svog vozila od 60 km/čas, nije prilagodio osobinama i stanju puta, vidljivosti, preglednosti, i drugim saobraćajnim uslovima, tako da vozilo može blagovremeno da zaustavi pred svakom preprekom koju pod datim uslovima može da vidi ili ima razloga da predvidi, i da upravlja vozilom na način kojim ne ugrožava bezbednost saobraćaja, s obzirom da je kolovoz bio mokar i da je vidljivost bila slaba, jer je bila noć i što je i pod takvim uslovima vozilom upravljao sa uključenim prednjim kratkim svetlima, iako je morao da upravlja vozilom sa uključenim prednjim dugim svetlima...kada je usled navedenih propusta u vožnji, prednjim delom vozila – branikom udario u telo ošt.sada pok. BB, nakon čega je vozilom vukao i kotrljao telo oštećene ispod vozila, u dužini od oko 23,15 metara, a potom zadnjim levim točkom prešao preko donjih ekstremiteta ošt.sada pok. BB u visini obe natkolenice, nakon čega je okrivljeni vozilom napustio lice mesta, dok je ošt.pok. BB zadobila višestruke povrede ...usled kojih povreda je nastupila smrt ošt.pok. BB...

Odredbom člana 23. stav 1. ZOBS-a propisano je da je vozač dužan da obrati pažnju na pešake koji se nalaze na kolovozu ili stupaju na kolovoz ili iskazuju nameru da će stupiti na kolovoz.

Odredbom člana 42. stav 1. ZOBS-a propisano je da je vozač dužan da brzinu kretanja vozila prilagodi osobinama i stanju puta, vidljivosti, preglednosti, atmosferskim prilikama, stanju vozila i tereta, gustini saobraćaja i drugim saobraćajnim uslovima, tako da vozilo može da blagovremeno zaustavi pred svakom preprekom koju pod datim okolnostima može da vidi ili ima razloga da predvidi, odnosno da vozilom upravlja na način kojim ne ugrožava bezbednost saobraćaja.

Odredbom člana 77. stav 2. ZOBS-a propisano je da noću, na motornom vozilu za vreme vožnje u saobraćaju na putu, moraju da budu uključena duga svetla.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, iz izreke prvostepene presude jasno proizilazi da je okrivljeni kritičnom prilikom postupao suprotno obavezi iz člana 23. st.1., člana 42. st.1. i člana 77. stav 2. ZOBS-a. Stoga Vrhovni kasacioni sud suprotne navode zahteva, da u konkretnom slučaju nije bilo mesta primeni blanketnih normi iz člana 77. stav 3. tačka 1) ZOBS-a, blanketa koji nije ni primenjen u konkretnoj situaciji, a time i povrede zakona iz člana 439. tačka 2. ZKP, ocenjuje kao neosnovane.

Branilac u zahtevu, u okviru bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, u obrazloženju zahteva ističe da se nalaz i mišljenje veštaka mašinske struke Slobodana Đorđevića od 12.05.2022. godine, temelji na nezakonitom nalazu i mišljenju veštaka saobraćajne struke od 20.08.2020. godine, da isti nije izvršio veštačenje konkretnog vozila okrivljenog, već je nalaz zasnovao na podacima iz kataloga vozila iste vrste i marke, te da nađene vrednosti ne odgovaraju realnim, imajući u vidu da su vrednosti iz nalaza zasnovane na činjenici da navedeno vozilo ima fabrički ugrađenu kuku i stepenik, a da konkretno vozilo na zadnjem delu ne poseduje navedene elemente. Na ovaj način branilac pravnosnažnu presudu pobija zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, odnosno povrede zakona iz člana 440. ZKP, a koja povreda, ne predstavlja zakonski razlog zbog kojih je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu, te se Vrhovni kasacioni sud u ocenu istih nije upuštao.

Branilac okrivljenog kao razlog podnošenja zahteva navodi i povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, međutim u obrazloženju zahteva ne ukazuje konkretno u čemu se navedena povreda sastoji, već opširno iznosi da je mogućnost izbegavanja saobraćajne nezgode stvar sposobnosti svakog od učesnika u saobraćaju i njegove umešnosti u upravljanju, te procene situacije, te da ista ne predstavlja krivicu za nastanak saobraćajne nezgode, već se radi samo o doprinosu istoj, te da je na ovakav način povređen zakon u smislu postojanja krivičnog dela u radnjama okrivljenog. Branilac dalje navodi, da je odredbom člana 77. stav 3. tačka 1) Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima propisano da je vozač dužan da umesto dugih svetala upotrebljava kratka svetla, kada pri mimoilaženju sa drugim vozilom oceni da svetlom zaslepljuje vozača vozila koji mu dolazi u susret, a uvek na rastojanju manjem od 200 metara. Branilac ističe da je navedenu odredbu prvostepeni sud tumačio na štetu okrivljenog, čime je povredio načelo in dubio pro reo. Pogrešna primena materijalnog prava od strane nižestepenih sudova učinjena je i u odnosu na krivično delo iz člana 296. stav 1. KZ, imajući u vidu da su sudovi krivicu okrivljenog pogrešno zasnovali na utvrđenoj činjenici da su sve povrede oštećene koje su dovele do smrtnog ishoda nastale zaživotno.

Na ovaj način branilac u suštini osporava činjenično stanje utvrđeno prvostepenom i potvrđeno drugostepenom presudom, odnosno povrede zakona iz člana 440. ZKP. Kako navedene povrede, kao ni povreda zakona iz člana 16. stav 1. ZKP, koju branilac takođe ističe, ne predstavljaju zakonske razloge zbog kojih je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu, to se Vrhovni kasacioni sud ni u ocenu istih nije upuštao.

Iz iznetih razloga, nalazeći da u predmetnom krivičnom postupku nisu učinjene bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tač. 1) ZKP, kao ni povreda zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, na koje se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Miloša Petrovića, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, zahtev za zaštitu zakonitosti odbio kao neosnovan.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                           Predsednik veća-sudija

Maša Denić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                     Biljana Sinanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić