Istom presudom, okrivljeni su obavezani da sudu na ime paušala plate iznose od po 12.000,00 dinara svaki, te da Osnovnom javnom tužilaštvu u Požarevcu solidarno, na ime troškova krivičnog postupka, plate iznos od 21.096,55 dinara, te da solidarno sudu na ime troškova krivičnog postupka plate iznos od 52.500,00 dinara, dok je okrivljeni Mladen Vojkić obavezan da Višem sudu u Smederevu na ime troškova krivičnog postupka plati iznos od 451.875,00 dinara. Okrivljeni su obavezani i da oštećenom AA solidarno, na ime troškova krivičnog postupka, plate iznos od 631.900,00 dinara, sve u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Oštećeni AA i BB su radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva upućeni na parnični postupak, shodno članu 258. ZKP.

Stavom 2. i 3. iste presude, okrivljeni Mladen Vojkić i Saša Pauljesković su na osnovu člana 423. stav 1. tačka 2) ZKP oslobođeni od optužbe da su izvršili po jedno krivično delo nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 4. u vezi stava 2. KZ.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 623/22 od 15.09.2022. godine, usvajanjem žalbe branioca okrivljenog Saše Pauljeskovića – advokata Zorana Panića, presuda Višeg suda u Smederevu K 32/19 od 22.03.2022. godine preinačena je samo u pogledu uračunavanja vremena koje je okrivljeni proveo u pritvoru, tako što je određeno da će se okrivljenom u jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od tri godine, koja mu je izrečena prvostepenom presudom, uračunati vreme provedeno u pritvoru od 18.08.2016. do 13.10.2016. godine, dok su ista žalba u preostalom delu, kao i žalbe Višeg javnog tužioca u Smederevu, branioca okrivljenog Saše Pauljeskovića – advokata Stevana Jankovića i branioca okrivljenog Mladena Vojkića – advokata Dragiše Lazića odbijene kao neosnovane, a presuda Višeg suda u Smederevu K 32/19 od 22.03.2022. godine u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahteve za zaštitu zakonitosti podneli su:

- branilac okrivljenog Mladena Vojkića – advokat Dragiša Lazić, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, konkretno zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP i povrede odredaba člana 441. stav 4. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev i ukine pobijane presude;

- branilac okrivljenog Saše Pauljeskovića – advokat Stevan Janković, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1), st. 3. i 4. ZKP, konkretno zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP i povrede člana 16. stav 4. ZKP, s tim što iz obrazloženja proizilazi da ukazuje i na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine pobijane presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje ili da preinači pobijane presude tako što će okrivljenog osloboditi krivične odgovornosti.

Vrhovni kasacioni sud dostavio je po primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, i u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branilaca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), nakon razmatranja spisa predmeta i pravnosnažnih presuda protiv kojih su zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti, te nakon ocene navoda izloženih u zahtevima, našao:

Zahtevi su neosnovani u delu koji se odnosi na bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) i iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, dok su u ostalom delu nedozvoljeni.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, i branilac okrivljenog Mladena Vojkića – advokat Dragiša Lazić, a i branilac okrivljenog Saše Pauljeskovića – advokat Stevan Janković u podnetim zahtevima ističu da su u donošenju drugostepene pobijane presude Kž1 623/22 od 15.09.2022. godine, učestvovali sudija Nada Hadži-Perić u svojstvu predsednika veća i sudija Dragan Ćesarović u svojstvu člana veća, koji su prethodno učestvovali u donošenju rešenja Apelacionog suda u Beogradu Kž2 1111/19 od 12.06.2019. godine, postupajući po žalbama branilaca okrivljenih, izjavljenim protiv rešenja Višeg suda u Smederevu K 32/19 od 28.05.2019. godine, kojim je produžena mera zabrane napuštanja teritorije Republike Srbije okrivljenom Mladenu Vojkiću, kao i mera zabrane prilaženja, sastajanja i komuniciranja sa oštećenima, izrečena prema okrivljenom Mladenu Vojkiću i prema okrivljenom Saši Pauljeskoviću (s tim što je u zahtevu branioca Stevana Jankovića pogrešno navedeno da je rešenjem Kž2 1111/19 od 12.06.2019. godine odbijen predlog odbrane da se mera pritvora zameni jemstvom). Zbog toga je, prema stavu branilaca, pobijana drugostepena presuda „zasnovana na predubeđenju“ navedenih sudija u odnosu na okrivljene, koji su morali biti izuzeti od odlučivanja po žalbama izjavljenim protiv prvostepene presude.

Izložene navode zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih su, po oceni ovoga suda, neosnovani, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP propisano je da ova bitna povreda odredaba krivičnog postupka postoji ako je na glavnom pretresu učestvovao sudija ili sudija porotnik koji se morao izuzeti. Odredbom člana 37. stav 1. ZKP propisani su razlozi za obavezno izuzeće sudije, koji ne obuhvataju navedenu procesnu ulogu sudije kao razlog za njegovo obavezno izuzeće. Međutim, u pojedinim situacijama višestrukih procesnih uloga sudije može se pojaviti sumnja u nepristrasnost sudije koja je takvog kvaliteta da zahteva njegovo izuzeće od sudijske dužnosti prilikom donošenja odluke (presude) o krivici okrivljenog za izvršeno krivično delo, što znači da postojanje navedene bitne povrede odredaba krivičnog postupka u svakom konkretnom slučaju predstavlja faktičko pitanje.

Kada je u pitanju učestvovanje sudije u donošenju odluke o meri zabrane napuštanja teritorije Republike Srbije i meri zabrane prilaženja, sastajanja i komuniciranja sa oštećenima, radi se o oceni tzv. funkcionalne nepristrasnosti.

Neosnovani su navodi zahteva da je kod sudija Nade Hadži-Perić i Dragana Ćesarovića, koji su odlučivali o meri zabrane napuštanja teritorije Republike Srbije (koja je izrečena prema okrivljenom Mladenu Vojkiću) i meri zabrane prilaženja, sastajanja i komuniciranja sa oštećenima (koja je izrečena prema obojici okrivljenih), stvoreno „predubeđenje“ o krivici okrivljenih, na koji način je narušena pretpostavka nepristrasnosti tih sudija, te zbog čega su morali biti izuzeti od sudijske dužnosti prilikom donošenja meritorne odluke u istom postupku.

Naime, po oceni ovoga suda, ne može se prihvatiti stav branilaca izražen u zahtevima – da svako prethodno odlučivanje sudija, u konkretnom slučaju o izrečenim merama zabrane napuštanja teritorije Republike Srbije i zabrane prilaženja, sastajanja i komuniciranja sa oštećenima prema okrivljenima, nužno narušava pretpostavku nepristrasnosti tih sudija prilikom meritornog odlučivanja o krivici istih, s obzirom da se radi o faktičkom pitanju u svakom konkretnom slučaju. Sama činjenica da su sudije Nada Hadži-Perić i Dragan Ćesarović učestvovali u postupku po žalbi protiv rešenja kojim je prema okrivljenima produžena mera zabrane napuštanja teritorije Republike Srbije i mera zabrane prilaženja, sastajanja i komuniciranja sa oštećenima, s obzirom da se prilikom ovog odlučivanja uopšte nisu bavili ni pitanjem opravdane sumnje, niti krivice okrivljenih, niti su se o tome izjašnjavali, ne dovodi u pitanje pretpostavku nepristrasnosti ovih sudija prilikom odlučivanja o krivici okrivljenih, odnosno prilikom donošenja pobijane drugostepene presude, kojom su odbijene kao neosnovane žalbe branioca okrivljenog Saše Pauljeskovića – advokata Stevana Jankovića i branioca okrivljenog Mladena Vojkića – advokata Dragiše Lazića. Stoga u konkretnom slučaju nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, kako se to neosnovano ističe u podnetim zahtevima.

Navodima zahteva branioca Stevana Jankovića, kojima se ukazuje da je sudija Nada Hadži-Perić ranije bila sudija Okružnog suda u Požarevcu, te da je oštećeni AA sada zamenik predsednika Osnovnog suda u Požarevcu, a zbog čega je prema stavu branioca sudija Nada Hadži-Perić morala biti izuzeta od donošenja pobijane drugostepene odluke, po oceni ovoga suda, ukazuje se na povredu odredbe člana 37. stav 2. ZKP, koja povreda u smislu člana 485. stav 4. u vezi stava 1. ZKP ne predstavlja zakonski razlog zbog kog je dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenima preko branilaca, te je zahtev branioca Stevana Jankovića u ovom delu odbačen kao nedozvoljen.

Zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Saše Pauljeskovića – advokata Stevana Jankovića ukazuje se i na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, isticanjem da su pravnosnažne presude zasnovane na nezakonito izvedenim dokazima i s tim u vezi navodi da je okrivljeni na glavnom pretresu izjavio da je njegovo priznanje u policiji dana 18.06.2016. godine i u tužilaštvu dana 19.06.2016. godine zasnovano na torturi, kako verbalnoj, tako i u vidu pretnji, obećanja i ucena tokom njegovog razgovora u službenim prostorijama PU u Požarevcu, a zbog čega su navedeni zapisnici morali biti izdvojeni iz spisa.

Vrhovni kasacioni sud izložene navode ocenjuje neosnovanim, s obzirom da je branilac okrivljenog Mladena Vojkića istovetne navode isticao i u postupku po redovnom pravnom leku, pa kako je Apelacioni sud u Beogradu, kao drugostepeni, na strani 4 stav četvrti, peti i šesti i na strani 5 stav prvi, izneo dovoljne, argumentovane i jasne razloge zbog čega nalazi da su žalbeni navodi kojima se ukazuje na nezakonitost zapisnika o saslušanju okrivljenog Mladena Vojkića pred PS Požarevac i pred javnim tužiocem neosnovani, koje razloge ovaj sud u svemu prihvata kao pravilne, to na njih u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP i upućuje.

Iz navedenih razloga, zahtevi za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih u delu u kojem se nižestepene presude pobijaju zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP i iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, odbijeni su kao neosnovani.

U ostalom delu, isti zahtevi odbačeni su kao nedozvoljeni, iz sledećih razloga:

Branilac okrivljenog Mladena Vojkića – advokat Dragiša Lazić u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, koja se prema navodima zahteva sastoji u tome što je vođenje postupka u konkretnom slučaju preuzeo Viši sud u Smederevu, i pored toga što su dela koja su okrivljenom stavljena na teret izvršena dana 19.03.2016. godine, te je u vreme izvršenja dela zaprećena kazna bila do 10 godina zatvora, dok je tek izmenama i dopunama Krivičnog zakonika od 24.11.2016. godine određeno da za ova krivična dela učinilac može biti kažnjen kaznom zatvora od 2 do 12 godina. U zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Saše Pauljeskovića – advokata Stevana Jankovića, navodi se da je pretres u konkretnom slučaju započeo pred Osnovnim sudom u Smederevu, te da su spisi nakon izmena Krivičnog zakonika dostavljeni Višem sudu u Smederevu, i pored toga što je stvarno nadležan u konkretnom slučaju bio Osnovni sud u Smederevu.

Kako se izloženim navodima zahteva ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 2) ZKP, koja u smislu člana 485. stav 4. ZKP ne predstavlja zakonom propisan razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenima preko branilaca zbog povrede zakona, to su zahtevi za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih u ovom delu odbačeni kao nedozvoljeni.

Zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Saše Pauljeskovića ukazuje se i na povredu odredaba člana 16. stav 4. ZKP, te na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje u vezi sa ocenom suda o telefonskoj komunikaciji okrivljenih, te baznim stanicama njihovih mobilnih telefona, uz zaključak da „sama izvesnost mobilnog saobraćaja ne znači da je komunikacija okrivljenih bila usmerena na izvršenje krivičnih dela“.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Mladena Vojkića – advokata Dragiše Lazića navodi se i da je nižestepenim presudama učinjena povreda zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, jer je prvostepeni sud priznao oštećenom troškove zastupanja od strane advokata za svaki održani pretres u iznosu od po 33.000,00 dinara, a za svaki neodržani pretres iznose od po 16.500,00 dinara, a kojim navodima se, po oceni ovoga suda, ukazuje na pogrešan obračun troškova od strane prvostepenog suda, dakle na povredu odredaba člana 440. ZKP.

Kako pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povreda zakona iz člana 440. ZKP, te povreda člana 16. stav 4. ZKP ne predstavljaju zakonom dozvoljene razloge za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenima preko branilaca u smislu člana 485. stav 4. ZKP, to su podneti zahtevi i u ovom delu odbačeni kao nedozvoljeni.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 491. st. 1. i 2. ZKP u delu u kojem su zahtevi odbijeni kao neosnovani, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP u delu u kojem su zahtevi odbačeni kao nedozvoljeni, doneta je odluka kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                            Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                   Nevenka Važić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić