Oštećeni AA i BB su upućeni na parnični postupak radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 br.327/23 od 14.09.2023. godine, usvajanjem žalbe javnog tužioca Osnovnog javnog tužilaštva u Aranđelovcu, presuda Osnovnog suda u Aranđelovcu K br.23/21 od 28.12.2022. godine, preinačena je u pogledu odluke o krivičnoj sankciji i meri bezbednosti, tako što je okrivljeni Dejan Ilić za krivično delo teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 4. u vezi člana 289. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, zbog kog je prvostepenom presudom oglašen krivim, osuđen na kaznu zatvora u trajanju od četiri godine, u koju kaznu mu je uračunato vreme provedeno u pritvoru od 22.01.2020. do 07.02.2020. godine. Istom presudom, okrivljenom je izrečena i mera bezbednosti zabrane upravljanja motornim vozilom „C“ kategorije u trajanju od tri godine, računajući od dana pravnosnažnosti presude, s tim što se vreme provedeno na izdržavanju kazne zatvora ne uračunava u vreme trajanja ove mere, dok su žalbe branilaca okrivljenog odbijene kao neosnovane i u nepreinačenom delu prvostepena presuda potvrđena.

Branilac okrivljenog Dejana Ilića - advokat Novak Roganović, podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti samo protiv pravnosnažne presude Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 br.327/23 od 14.09.2023. godine, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, s tim što iz obrazloženjea proizilazi da zahtev podnosi i protiv presude Osnovnog suda u Aranđelovcu K br.23/21 od 28.12.2022. godine, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP i zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, sa predlogom da Vrhovni sud ukine pobijane presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužilaštvu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, i u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja javnog tužioca i branioca okrivljenog, nalazeći da njihovo prisustvo ni bi bilo od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), nakon razmatranja spisa predmeta i pravnosnažnih presuda protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev je neosnovan u delu u kojem se odnosi na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen.

Ukazujući na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, branilac okrivljenog Dejana Ilića u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da je sud prilikom odlučivanja o krivičnoj sankciji, pogrešno cenio težinu nastupelih posledica kao otežavajuću okolnost, obzirom da je težina posledice kvalifikatorna okolnost predmetnog krivičnog dela, koja je i dovela do toga da mu se na teret stavlja da je izvršio teži oblik krivičnog dela, te samim tim ne može predstavljati otežavajuću okolnost.

Izneti navodi su po oceni ovoga suda neosnovani.

Iz spisa predmeta proizilazi da je okrivljeni Dejan Ilić oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 4. u vezi člana 289. stav 3. u vezi stava 1. KZ, koje je učinio u vreme, na način i na mestu bliže opisanim u izreci prvostepene presude, kojom prilikom je oštećena AA zadobila teške telesne povrede, dok su oštećene VV i GG zadobile teške telesne povrede bliže opisane u izreci prvostepene presude, od kojih su obe oštećene primenule istog dana.

Odredbom člana 54. stav 3. KZ propisano je da se okolnost koja je obeležje krivičnog dela ne može uzeti u obzir kao otežavajuća, odnosno olakšavajuća okolnost, izuzev ako prelazi meru koja je potrebna za postojanje krivičnog dela ili određenog oblika krivičnog dela, ili ako postoje dve ili više ovakvih okolnosti, a samo jedna je dovoljna za postojanje težeg, odnosno lakšeg oblika krivičnog dela.

Kod krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 4. u vezi člana 289. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, zbog kog je okrivljeni pravnosnažnom presudom oglašen krivim, kvalifikatornu okolnost predstavlja smrt jednog ili više lica.

Dakle, za postojanje ovog oblika krivičnog dela dovoljno je da je nastupila smrt jednog lica, pa kada se ima u vidu da je u konkretnom slučaju usled postupanja okrivljenog nastupila smrt dva lica – oštećenih VV i GG, te da je kritičnom prilikom i oštećena AA zadobila teške telesne povrede, to je očigledno da navedene posledice u znatnoj meri prevazilaze posledice nepohodne za postojanje krivičnog dela iz člana 297. stav 4. u vezi člana 289. stav 3. u vezi stava 1. KZ, odnosno kvalifikatorne okolnosti potrebne za postojanje predmetnog krivičnog dela (smrt jednog lica), te mogu biti posebno cenjene kao otežavajuće okolnosti prilikom odmeravanja kazne okrivljenom.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u ovom delu, u kojem se ukazuje da je pobijanim presudama učinjena povreda zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, odbio kao neosnovan.

U ostalom delu, isti zahtev odbačen je kao nedozvoljen.

Ovo stoga što branilac u preostalom delu zahteva ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno na povredu odredbe člana 440. ZKP, isticanjem da se vozilo oštećene kritičnom prilikom kretalo brže od propisane brzine, pri čemu se polemiše i sa nalazom Komisije veštaka, uz zaključak da Komisija „nije uradila nalaz u skladu sa pravilima struke“, a polemiše se i sa ocenom suda o verodostojnosti iskaza oštećene AA koji je, prema stavu branioca „u potpunosti nelogičan“. Kako navedena povreda u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP ne predstavlja dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenima preko branilaca, to je u ovom delu podneti zahtev odbacio kao neodzovljen.

Sa svega izloženog, na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP u delu u kojem je zahtev odbijen kao neosnovan, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP u delu u kojem je zahtev odbačen kao nedozvoljen, doneta je odluka kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                     Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                                                Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić