Presudom Višeg suda u Požarevcu Kž 426/2014 od 25.11.2014. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljene L.S., advokata R.L. i presuda Osnovnog suda u Velikom Gradištu K 16/2014 od 12.08.2014. godine je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljene L.S., advokat R.L. zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud označene pravnosnažne presude preinači tako što će okrivljenu L.S. osloboditi od optužbe, odnosno da pobijane presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Vrhovni kasacioni sud je, nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene L.S., advokata R.L. dostavio Republičkom javnom tužiocu održao sednicu veća u smislu člana 486. stav 1. i člana 487. stav 1. ZKP, na kojoj je razmotrio spise predmeta, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene L.S. je nedozvoljen.

Odredbom člana 485. stav 1. tačka 1. ZKP, propisano je da se zahtev za zaštitu zakonitosti može podneti ako je pravnosnažnom odlukom ili odlukom u postupku koji je prethodio njenom donošenju povređen zakon, a stavom 4. navedenog člana predviđeni su uslovi pod kojima okrivljeni preko svog branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, a to je učinjeno pre svega taksativnim nabrajanjem povreda zakona koje mogu biti učinjene u postupku pred prvostepenim i apelacionim sudom.

Po stavu Vrhovnog kasacionog suda, odredbom člana 485. stav 4. ZKP, ograničeni su razlozi zbog kojih okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, pa sledstveno tome, okrivljeni, na osnovu člana 485. stav 1. tačka 1. i stav 4. ZKP, može, preko branioca, podneti zahtev za zaštitu zakonitosti samo zbog povreda tog zakonika propisanih u članu 74, članu 438. stav 1. tač. 1) i 4) i tač. 7) do 10) i stav 2. tačka 1), članu 439. tač. 1) do 3) i članu 441. st. 3. i 4. ZKP, učinjenih u prvostepenom i postupku pred apelacionim sudom.

Branilac okrivljene L.S. kao razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti navodi povredu zakona u smislu člana 485. stav 1. tačka 1. ZKP, koju ne opredeljuje navođenjem konkretne povrede odredaba ZKP u smislu člana 485. stav 4. ZKP, a iz obrazloženja zahteva i navoda da iz činjenica da je okrivljena u svojoj odbrani navela da se kritičnom prilikom nijednog trenutka nije obratila privatnoj tužilji A.N. niti je spominjala imena privatnih tužilaca V. i M.N. a da je privatna tužilja A.N. u svom iskazu datom na zapisniku o glavnom pretresu tvrdila da se okrivljena, koja se kritičnom prilikom od nje nalazila na udaljenosti od oko pet metara kritičnom prilikom njoj nije obraćala, niti je spominjala imena privatnih tužilaca V. i M.N. proizilazi da umišljaj okrivljene, čak i ako se kao verodostojan prihvati iskaz privatne tužilje A.N. da je okrivljena kritičnom prilikom izrekla inkriminisane reči, nije obuhvatao htenje iste da inkriminisane reči sazna neko lice.

Izloženim navodima zahteva za zaštitu zakonitosti, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, branilac okrivljene L.S., pozivajući se na povredu krivičnog zakona u suštini osporava činjenično stanje utvrđeno u pravnosnažnoj presudi u pogledu učešća ove okrivljene u izvršenju predmetnog krivičnog dela.

Kako pogrešno ili nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP ne može biti razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljene L.S. ocenio nedozvoljenim.

Sa iznetih razloga, a na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2. u vezi člana 485. stav 4. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                               Predsednik veća-sudija

Jelena Petković-Milojković,s.r.                                                      Dragiša Đorđević,s.r.