Istom presudom prema okrivljenima Ivici Maksimoviću i Milošu Novčiću su izrečene mere bezbednosti oduzimanje predmeta i to tako što je od okrivljenog Ivice Maksimovića oduzeto 6.807,73 grama opojne droge marihuane -kanabis koja sadrži psihoaktivnu supstancu THC u procentu većem od 0,3%, a od okrivljenog Miloša Novčića je oduzeto 1.985,20 grama opojne droge marihuane -kanabis koja sadrži psihoaktivnu supstancu THC u procentu većem od 0,3%, jedna elektronska vagica za precizno merenje sive boje NN marke, jedna drobilica sa natpisom „Amsterdam“, 12 komada metaka kalibra 7,65 h 17 mm i 1 metak kalibra 9 h 17 mm. Okrivljeni su obavezani da plate troškove krivičnog postupka, a o čijoj visini će sud odlučiti posebnim rešenjem.

U stavu II izreke presude prema okrivljenom Milošu Novčiću je na osnovu člana 422. tačka 1) ZKP odbijena optužba za krivično delo napad na službeno lice u vršenju službene dužnosti iz člana 323. stav 3. u vezi stava 1. KZ.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 420/19 od 01.10.2019.godine odbijene su kao neosnovane žalbe Višeg javnog tužioca u Beogradu, branioca okrivljenog Ivice Maksimovića - advokata Zore Dobričanin Nikodinović, branioca okrivljenog Miloša Novčića - advokata Dalibora Katančevića, okrivljenog AA i njegovog branioca - advokata Aleksandra Milićevića, pa je potvrđena presuda Višeg suda u Beogradu 2K.br.60/17 od 24.12.2018.godine.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahteve za zaštitu zakonitosti su podneli:

- branilac okrivljenog Ivice Maksimovića - advokat Zora Dobričanin Nikodinović, zbog povreda zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) u vezi člana 16. stav 1. i člana 439. tačka 3) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev, te da ukine prvostepenu i drugostepenu presudu i izdvoji iz spisa nedozvoljene dokaze na kojima su zasnovane odluke suda i da predmet vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak ili da ukine samo drugostepenu presudu i spise predmeta vrati drugostepenom sudu na ponovno odlučivanje, sa jasnim nalogom koji se odnosi na primenu zakona, kao i da u smislu člana 488. stav 3. ZKP odredi da se izvršenje pravnosnažne presude odloži do okončanja postupka po zahtevu, a da u smislu člana 488. stav 2. ZKP obavesti branioca okrivljenog o sednici veća;

- branilac okrivljenog Miloša Novčića - advokat Nemanja Vasiljević, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev, te da ukine presude Višeg suda u Beogradu 2K.br.60/17 od 24.12.2018.godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž1 420/19 od 01.10.2019.godine i predmet vrati na ponovno odlučivanje, kao i da obavesti branioca okrivljenog o sednici veća;

- branilac okrivljenog Miloša Novčića - advokat Dalibor Katančević, zbog povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 11), člana 438. stav 2. tačka 2) i člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev, te da ukine presude Višeg suda u Beogradu 2K.br.60/17 od 24.12.2018.godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž1 420/19 od 01.10.2019.godine i predmet vrati na ponovno odlučivanje sa naredbom da se u ponovnom postupku odlučuje u potpuno novom sastavu veća ili da preinači navedene presude tako što će okrivljenog Miloša Novčića osloboditi od optužbe za krivično delo koje mu je stavljeno na teret, kao i da saglasno odredbama člana 488. stav 2. i 3. ZKP obavesti branioca okrivljenog o sednici veća i da s obzirom na sadržaj zahteva odredi da se izvršenje pravnosnažne presude odloži, odnosno prekine.

Podneskom od 27.12.2019.godine branilac okrivljenog Miloša Novčića - advokat Dalibor Katančević je obavestio sud da povlači zahtev za zaštitu zakonitosti podnet protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Beogradu 2K.br.60/17 od 24.12.2018.godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž1 420/19 od 01.10.2019.godine.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerke zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Ivice Maksimovića - advokata Zore Dobričanin Nikodinović i branioca okrivljenog Miloša Novčića - advokata Nemanje Vasiljevića Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branilaca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih su zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevima, našao:

Zahtevi za zaštitu zakonitosti i to u celosti zahtev branioca okrivljenog Miloša Novčića - advokata Nemanje Vasiljevića i zahtev branioca okrivljenog Ivice

Maksimovića u odnosu na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP su neosnovani, dok je u preostalom delu zahtev branioca okrivljenog Ivice Maksimovića nedozvoljen.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Miloša Novčića - advokata Dalibora Katančevića je nedozvoljen.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) u vezi člana 16. stav 1. ZKP, branilac okrivljenog Ivice Maksimovića u podnetom zahtevu ističe da je pravnosnažna osuđujuća presuda u odnosu na okrivljenog Ivicu Maksimovića zasnovana isključivo na dokazu na kojem se po odredbama ZKP ne može zasnivati i to na zapisniku o pretresanju stana i drugih prostorija PU Valjevo Kppr.40/16 od 19.10.2016.godine koji je sam po sebi i po načinu pribavljanja nezakonit dokaz i kao takav je morao biti izdvojen iz spisa predmeta, obzirom da je isti rezultat nezakonito sprovedene dokazne radnje pretresanja stana koja je preduzeta suprotno odredbi člana 152. stav 2. ZKP. Naime, po stavu branioca pretresanje je zapravo obavljeno bez naredbe suda, obzirom da dokazna radnja pretresanja stana nije preduzeta u skladu sa naredbom sudije za prethodni postupak Višeg suda u Valjevu Kppr.br.40/16 od 19.10.2016.godine, koja nesumnjivo postoji u spisima predmeta, a u kojoj je kao predmet pretresanja označena kuća, pomoćne prostorije i okolni prostor u dvorištu u kom se nalazi kuća na adresi ..., „BB broj ..“, s tim što u konkretnom slučaju po stavu branioca pretres nije vršen na adresi za koju je sud izdao naredbu, već je izvršen na sasvim drugoj adresi i to ..., “VV bb“ (po braniocu ovo proizilazi iz zapisnika o pretresanju, odbrane okrivljenog i iskaza svih ispitanih svedoka koji su o tome imali neka saznanja), a što nije ni adresa koja je kao adresa pretresa navedena u zapisniku o pretresanju stana i drugih prostorija - ..., „VV1 broj ..“, pri čemu je naredba o pretresanju stana strogo formalan akt koji, između ostalog, shodno članu 155. stav 2. tačka 2) ZKP mora da sadrži tačno označenje predmeta pretresanja.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Ivice Maksimovića se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Isti navodi istaknuti u žalbi branioca okrivljenog Ivice Maksimovića - advokata Zore Dobričanin Nikodinović bili su predmet razmatranja Apelacionog suda u Beogradu koji je u drugom stepenu postupao po žalbama izjavljenim protiv prvostepene presude Višeg suda u Beogradu 2K.br.60/17 od 24.12.2018.godine. Apelacioni sud u Beogradu kao drugostepeni je ove navode branioca okrivljenog ocenio neosnovanim, prihvatajući razloge prvostepenog suda date na strani 55 obrazloženja prvostepene presude i o tome na stranama 5 i 6 drugostepene presude Kž1 420/19 od 01.10.2019.godine izneo detaljne razloge, koje Vrhovni kasacioni sud prihvata kao pravilne, te u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP na ove razloge i upućuje.

Pored toga, branilac okrivljenog Ivice Maksimovića kao razlog nezakonitosti navedenog zapisnika o pretresanju stana i drugih prostorija navodi i to da isti sadrži podatke koje takav zapisnik ne sme da sadrži i to podatke koji se odnose na ponašanje okrivljenog u pretkrivičnom postupku - „dobrovoljno predao“, tako da je navedeni zapisnik po svojoj sadržini suprotan odredbi člana 157. stav 4. ZKP. Naime, po stavu branioca kako se pretresanje vrši tek ako ne dođe do „dobrovoljne predaje“, to suštinski svaka „dobrovoljna predaja“ isključuje potrebu za sačinjavanjem zapisnika o pretresanju, a što je ovde upravo slučaj.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, koji po oceni ovoga suda predstavljaju njene proizvoljne zaključke i tumačenja, se ocenjuju kao neosnovani, obzirom da po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda dobrovoljna predaja lica ili predmeta od strane držaoca stana nema uticaja na pretresanje njegovog stana, pa ne isključuje sačinjavanje zapisnika o preduzetoj radnji pretresanja, a sadržina navedenog zapisnika o pretresanju stana, koji su okrivljeni i njegov branilac potpisali bez primedbi, nije suprotna odredbi člana 157. stav 4. ZKP.

Dakle, kako se, i po oceni ovoga suda, zapisnik o pretresanju stana i drugih prostorija MUP-a RS PU Valjevo Kppr.40/16 od 19.10.2016.godine, kao rezultat zakonito sprovedene dokazne radnje pretresanje stana, smatra zakonitim dokazom na kome se presuda može zasnivati, to su shodno tome, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, neosnovani i navodi zahteva branioca okrivljenog Ivice Maksimovića u delu u kojem ističe da posredno nezakonite dokaze predstavljaju potvrda o privremeno oduzetim predmetima broj 346/16 od 19.10.2016.godine, fizičko-hemijsko i DNK-a veštačenje tako pronađenih predmeta, izveštaj o forenzičkom pregledu lica mesta PU Valjevo - Odeljenje kriminalističke tehnike, Odsek za kriminalističku i protivdiverzionu tehniku Kt.701-1167/2016 od 19.10.2016.godine i fotodokumentacija, jer su ovi dokazi proistekli iz, po stavu branioca, prethodno nezakonito sprovedene dokazne radnje pretresanja stana i drugih prostorija, pa se po principu „plodovi otrovnog drveta“ ne mogu koristiti kao dokazi u krivičnom postupku i na njima se ne može zasnivati presuda.

Osim toga, kao neosnovani su ocenjeni i navodi zahteva branioca okrivljenog Ivice Maksimovića u kojima se kao razlog nezakonitosti izveštaja o forenzičkom pregledu lica mesta PU Valjevo - Odeljenje kriminalističke tehnike, Odsek za kriminalističku i protivdiverzionu tehniku Kt.701-1167/2016 od 19.10.2016.godine i fotodokumentacije navodi to da je prvostepeni sud ove dokaze izveo po službenoj dužnosti u smislu člana 15 stav 4. ZKP, bez dokaznog predloga javnog tužioca i uz osporavanje njihovog izvođenja od strane odbrane, pri čemu se po stavu branioca po službenoj dužnosti dokazi od strane suda mogu izvoditi izuzetno i to samo u korist okrivljenog, a što ovde nije slučaj.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog su neosnovani iz razloga jer je sud u konkretnom slučaju mogao da, i bez predloga stranaka, izvede navedene dokaze koji su time i zakoniti, obzirom da je odredbom člana 15. stav 4. ZKP sudu data mogućnost da izuzetno sam odredi da se dopunski dokazi izvedu, ako oceni da su izvedeni dokazi protivrečni ili nejasni i da je to neophodno da bi se predmet dokazivanja svestrano raspravio, a što je u predmetnom krivičnom postupku upravo bio slučaj. Pri ovome, suprotno navodima branioca okrivljenog, iz odredbe člana 15. stav 4. ZKP uopšte ne proizilazi da sud po službenoj dužnosti dokaze može izvoditi samo u korist okrivljenog, već shodno ovoj zakonskoj odredbi da bi se predmet dokazivanja svestrano raspravio sud može po službenoj dužnosti izvoditi kako dokaze koji idu u korist okrivljenog, tako i one koji ga terete, tako da i ovi navodi branioca okrivljenog predstavljaju proizvoljno tumačenje odredbe člana 15. stav 4. ZKP.

Takođe, ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP branilac okrivljenog Ivice Maksimovića navodi da su nezakoniti dokazi na kojima je sud zasnovao pobijanu pravnosnažnu presudu i delovi iskaza svedoka policijskih službenika PU Valjevo u kojima su se oni izjašnjavali na okolnosti šta im je okrivljeni Ivica Maksimović navodno rekao na licu mesta prilikom pretresanja njegovog stana.

Izneti navodi zahteva branioca okrivljenog su neosnovani iz razloga jer sud nije zasnovao pobijane pravnosnažne presude na delovima iskaza svedoka policijskih službenika PU Valjevo u kojima su oni navodili šta im je okrivljeni Ivica Maksimović već je sud pobijane presude zasnovao na delovima iskaza ovih policijskih službenika u kojima su se oni izjašnjavali o svojim neposrednim opažanjima, prilikom preduzimanja dokazne radnje pretresanja stana i garaže okrivljenog Ivice Maksimovića, a koja dokazna radnja je obavljena u svemu u skladu sa odredbama ZKP koji je bio na snazi u vreme njenog preduzimanja i sastavljanja zapisnika o tome.

Pored toga, po oceni ovoga suda, neosnovan je i zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Miloša Novčića - advokata Nemanje Vasiljevića u kojem se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, isticanjem da su nižestepeni sudovi pobijanu osuđujuću presudu u odnosu na okrivljenog Miloša Novčića zasnovali isključivo na dokazima na kojima se po odredbama ZKP ne mogu zasnivati i to na iskazima svedoka GG i DD, policijskih službenika MUP-a RS. Naime, kako se, po stavu branioca okrivljenog, u konkretnom slučaju radilo o tajnom praćenju okrivljenih Miloša Novčića i AA od strane navedenih policijskih službenika koje je nezakonito, obzirom da u spisima predmeta ne postoji naredba sudije za prethodni postupak da se izvrši tajno praćenje, dakle kako ovo tajno praćenje nije izvršeno u skladu sa odredbama članova 171, 172. i 173. ZKP, to se shodno članu 163. stav 3. ZKP na iskazima svedoka GG i DD, policijskih službenika MUP-a RS ne može zasnivati sudska odluka, pa je sa njihovim iskazima trebalo postupiti u skladu sa članom 84. stav 3. ZKP.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog su neosnovani iz razloga jer su iskazi svedoka GG i DD, policijskih službenika UKP Odsek za borbu protiv organizovanog kriminala, po oceni ovoga suda, dokazi koji su pribavljeni i izvedeni u skladu sa odredbama Zakonika o krivičnom postupku i isti predstavljaju zakonite dokaze na kojima se može zasnivati presuda, pa samim tim nije moralo biti doneto rešenje o njihovom izdvajanju iz spisa predmeta. Pre svega, zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se neosnovano ističe da se u konkretnom slučaju radilo o posebnoj dokaznoj radnji tajno praćenje okrivljenih, već su po oceni ovoga suda policijski službenici u konkretnom slučaju zakonito preduzimali radnje u skladu sa odredbama člana 286. stav 1. i 2. ZKP koje omogućavaju ovlašćenim policijskim službenicima da radi otkrivanja krivičnih dela i njihovih učinilaca, bez bilo čijeg posebnog naloga, preduzimaju potrebne mere da se pronađe učinilac krivičnog dela, odnosno da se otkriju i obezbede tragovi krivičnog dela i predmeti koji mogu poslužiti kao dokaz, a postupali su i u skladu sa odredbama člana 47. stav 2. tačka 3) i člana 50. stav 2. Zakona o policiji kojima su policijski službenici ovlašćeni da prilikom obavljanja policijskih poslova primenjuju policijske mere i radnje u skladu sa Zakonom o policiji i drugim zakonima, između ostalog i policijsko opažanje i opserviranje, a koje opserviranje se vrši na javnim i drugim za pristup dostupnim mestima, bez zadiranja u pravo na privatnost bilo kog lica. Imajući u vidu da su se svedoci GG i DD postupali u skladu sa navedenim odredbama zakona, to su pobijane presude zasnovane na zakonito pribavljenim iskazima navedenih svedoka.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Ivice Maksimovića je u ostalom delu odbačen kao nedozvoljen.

Naime, branilac ovog okrivljenog u ostalom delu zahteva kao razlog njegovog podnošenja samo formalno označava povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom i citira zakonski tekst iste. Međutim, obrazlažući ovu povredu zakona branilac uopšte ne ukazuje u čemu je to konkretno sud prekoračio granice svoga ovlašćenja prilikom izricanja krivične sankcije okrivljenom, već samo da je okrivljenom Ivici Maksimoviću kazna nepravilno odmerena, jer je sud pogrešno okrivljenom kao otežavajuću okolnost cenio „njegovu raniju osuđivanost“ za krivično delo nasilje na sportskoj priredbi ali je za ovo krivično delo shodno odredbi člana 98. stav 2. tačka 2) KZ nastupila zakonska rehabilitacija i stekli su se uslovi za brisanje izrečene uslovne osude iz kaznene evidencije i okrivljeni se ima smatrati neosuđivanim licem, a koji navodi branioca okrivljenog bi po nalaženju ovoga suda predstavljali povredu odredbe člana 441. stav 1. ZKP.

Kako, dakle, iz iznetih navoda proizilazi da branilac okrivljenog Ivice Maksimovića u ostalom delu zahteva za zaštitu zakonitosti, kao razlog pobijanja nižestepenih presuda, samo formalno označava povredu zakona zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom (član 439. tačka 3. ZKP), dok suštinski ukazuje na povredu odredbe člana 441. stav 1. ZKP, a koja povreda ne predstavlja zakonski razlog zbog kojeg je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog Ivice Maksimovića u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Pored toga, branilac okrivljenog Ivice Maksimovića u obrazloženju zahteva navodi i da prvostepena presuda nema razloge o odlučnim činjenicama od kojih zavisi primena pravne norme, kao i da su potpuno nejasni razlozi dati u obrazloženjima nižestepenih presuda vezano za zakonitost dokaza, a koji navodi branioca okrivljenog bi po nalaženju ovoga suda predstavljali bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP. Kako navedena povreda ne predstavlja zakonski razlog zbog kojeg je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, to je i u ovom delu zahtev branioca ovog okrivljenog ocenjen kao nedozvoljen.

Navodima branioca okrivljenog Ivice Maksimovića kojima se ističe da iz iskaza ispitanih svedoka proizilazi da su svedoci pretresanja samo forme radi pozvani da prisustvuju radnji pretresanja stana okrivljenog, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, ne osporava se zakonitost dokazne radnje pretresanja stana okrivljenog Ivice Maksimovića, već se zapravo osporava činjenično stanje koje je od strane suda utvrđeno u pravnosnažnim presudama u pogledu prisutnosti dvojice svedoka toj dokaznoj radnji i u vezi sa tim polemiše sa ocenom dokaza datom od strane suda, a što nije dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, a takođe i navodi kojima se osporava autentičnost fotodokumentacije i u vezi sa tim ocena suda o prihvatljivosti ovog dokaza, pa je stoga Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog i u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Miloša Novčića - advokata Dalibora Katančevića je nedozvoljen.

Odredbom člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP propisano je da će Vrhovni kasacioni sud u sednici veća rešenjem odbaciti zahtev za zaštitu zakonitosti, ako je nedozvoljen (član 482. stav 2, član 483. i član 485. stav 4. ZKP).

Odredbom člana 483. stav 1. ZKP propisano je da zahtev za zaštitu zakonitosti mogu podneti Republički javni tužilac, okrivljeni i njegov branilac, a odredbom stava 4. istog člana propisano je da do donošenja odluke suda o zahtevu za zaštitu zakonitosti lica iz stava 1. ovog člana mogu odustati od zahteva.

Imajući u vidu da je branilac okrivljenog Miloša Novčića - advokat Dalibor Katančević, pre donošenja odluke suda o zahtevu za zaštitu zakonitosti, podneskom od 27.12.2019.godine obavestio sud da povlači zahtev za zaštitu zakonitosti podnet protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Beogradu 2K.br.60/17 od 24.12.2018.godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž1 420/19 od 01.10.2019.godine, čime je faktički odustao od podnetog zahteva, to je Vrhovni kasacioni sud primenom odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP u vezi člana 483. stav 4. ZKP našao da podneti zahtev treba odbaciti kao nedozvoljen.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP na koju se neosnovano ukazuje zahtevima za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Ivice Maksimovića - advokata Zore Dobričanin Nikodinović i branioca okrivljenog Miloša Novčića - advokata Nemanje Vasiljevića, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP odbio kao neosnovane i to u celosti zahtev branioca okrivljenog Miloša Novčića - advokata Nemanje Vasiljevića, a zahtev branioca okrivljenog Ivice Maksimovića u odnosu na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, dok je u preostalom delu zahtev branioca okrivljenog Ivice Maksimovića odbacio kao nedozvoljen na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, a zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Miloša Novčića - advokata Dalibora Katančevića je odbacio kao nedozvoljen na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP u vezi člana 483. stav 4. ZKP.

 

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                           Predsednik veća-sudija

Snežana Lazin,s.r.                                                                                                                                                      Nevenka Važić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić