Istom presudom, okrivljeni je oslobođen obaveze plaćanja troškova krivičnog postupka.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 688/21 od 05.10.2021. godine, odbijene su kao neosnovane žalba javnog tužioca VJT u Novom Sadu – Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije i branioca okrivljenog AA i prvostepena presuda, je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Vojislav Šoškić, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, dok iz obrazloženja zahteva proizilazi da je isti podnet i zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev i preinači pobijane presude i okrivljenog oslobodi od optužbe ili da pobijane presude ukine i predmet vrati na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, je neosnovan.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu, iako ne numeriše povredu zakona, ukazuje da su pobijane presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, jer se radi o presuđenoj stvari, obzirom da je presudom Prekršajnog suda u Loznici, Odeljenje u Ljuboviji broj P-10 PR.2112/2020 od 12.03.2021. godine okrivljeni oslobođen od odgovornosti sa obrazloženjem da ovce, koje su predmet izvršenja krivičnog dela u krivičnom postupku koji se vodio protiv okrivljenog, nisu njegovo vlasništvo. Branilac, u zahtevu nadalje ističe da je i pored toga, prvostepeni sud upravo zbog tih ovaca okrivljenog oglasio krivim i iste od njega oduzeo, a drugostepeni sud je potvrdio takvu presudu, čime suštinski ukazuje da je činjenični opis prekršaja identičan činjeničnom opisu krivičnog dela koje je okrivljenom stavljeno na teret, zbog čega smatra da je povređeno načelo ne bis in idem.

Međutim, prema oceni Vrhovnog kasacionog suda ovi navodi zahteva se ne mogu prihvatiti kao osnovani, a ovo iz sledećih razloga:

Odredbom člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP je propisano da bitna povreda odredaba krivičnog postupka postoji, ako je nastupila zastarelost krivičnog gonjenja ili je gonjenje isključeno usled amnestije ili pomilovanja ili je stvar već pravnosnažno presuđena ili postoje druge okolnosti koje trajno isključuju krivično gonjenje.

Odredbom člana 4. stav 1. Protokola 7. Konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda je propisano da se nikome ne sme ponovo suditi, niti se može ponovo kazniti u krivičnom postupku u nadležnosti iste države za delo zbog kog je već pravnosnažno oslobođen ili osuđen u skladu sa zakonom i krivičnim postupkom.

Ustav Republike Srbije u članu 34. stav 4. garantuje pravnu sigurnost u kaznenom pravu, odredbom da niko ne može biti gonjen ni kažnjen za krivično delo za koje je pravnosnažnom presudom oslobođen ili osuđen, ili za koje je optužba pravnosnažno odbijena ili je postupak pravnosnažno obustavljen, a kojim zabranama podleže vođenje postupka za neko drugo kažnjivo delo.

Navedeni princip sadržan je i u odredbi člana 4. stav 1. ZKP, kojom je propisano da niko ne može biti gonjen za krivično delo za koje je odlukom suda pravnosnažno oslobođen ili osuđen ili za koje je optužba pravnosnažno odbijena, ili je postupak pravnosnažno obustavljen.

Iz spisa predmeta proizilazi da je okrivljeni AA presudom Prekršajnog suda u Loznici, Odeljenje u Ljuboviji broj P-10 PR.2112/2020 od 12.03.2021. godine oslobođen od odgovornosti zbog toga što je dana 06.07.2020. godine zatečen u ... sa 27 ovaca, koje životinje su bile neobeležene i bez ikakve prateće dokumentacije, čime bi učinio prekršaj iz člana 160. stav 1. u vezi člana 158. stav 1. tačka 14. Zakona o veterinarstvu. Ovo iz razloga, što tokom postupka nije na nesumnjiv način dokazano da je stado ovaca vlasništvo okrivljenog AA.

Nakon donošenja navedene presude u prekršajnom postupku, okrivljeni je presudom Višeg suda u Novom Sadu, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije K-Po4 2/21 od 24.06.2021. godine oglašen krivim u krivičnom postupku zbog krivičnog dela krijumčarenje u saizvršilaštvu u pokušaju iz člana 236. stav 1. u vezi člana 30. i 33. Krivičnog zakonika, jer je „...dana 06.07.2020. godine u mestu ..., ....sposoban da shvati značaj svoga dela i upravlja svojim postupcima, svestan svoga dela i njegove zabranjenosti, čije je izvršenje hteo, zajedno i po prethodnom dogovoru sa NN licima, sa umišljajem započeo, ali nije dovršio prenošenje robe preko carinske linije, izbegavajući mere carinskog nadzora, čime se bavio koristeći blizinu reke Drine, mesto stanovanja i mogućnost prelaska u Republiku Bosnu i Hercegovinu...“, na način opisan u izreci pravnosnažne presude.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, u situaciji kada je u vezi istog životnog događaja prekršajni sud doneo pravnosnažnu presudu, kod ocene da li je u pitanju stvar koja je već pravnosnažno presuđena, te da li shodno tome ima mesta donošenju presude kojom se optužba odbija, nužno je ceniti da li činjenični opis prekršaja iz presude prekršajnog suda, obuhvata sve elemente koji su obuhvaćeni i činjeničnim opisom u dispozitivu optužnog akta za krivično delo koje je predmet optužbe.

Nesporna je činjenica da je u konkretnom slučaju u oba postupka reč o istom okrivljenom i o životnom događaju koji se odigrao u istom prostornom okviru, dana 06.07.2020. godine. Međutim, po nalaženju ovog suda, donošenjem pobijane presude kojom je okrivljeni pravnosnažno oglašen krivim zbog krivičnog dela krijumčarenje u saizvršilaštvu u pokušaju iz člana 236. stav 1. u vezi člana 30. i 33. Krivičnog zakonika, nije učinjena povreda procesnog načela ne bis in idem. Naime, pobijanom pravnosnažnom presudom Višeg suda u Novom Sadu, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije K-Po4 2/21 od 24.06.2021. godine, koja je predmet ovog postupka, okrivljeni AA je oglašen krivim da je zajedno i po prethodnom dogovoru sa NN licima, započeo, ali nije dovršio prenošenje robe – ovaca preko carinske linije, izbegavajući mere carinskog nadzora, dok je, pravnosnažnom presudom Prekršajnog suda u Loznici, Odeljenje u Ljuboviji broj P-10 PR.2112/2020 od 12.03.2021. godine oslobođen od odgovornosti zbog toga što je dana 06.07.2020. godine zatečen u ... sa 27 ovaca, koje životinje su bile neobeležene i bez ikakve prateće dokumentacije.

Iz navedenog proizilazi da okrivljeni nije krivično gonjen za iste radnje za koje je odgovarao u prekršajnom postupku, odnosno da je činjenični opis prekršaja iz člana 160. stav 1. u vezi člana 158. stav 1. tačka 14. Zakona o veterinarstvu, u bitnom različit od činjeničnog opisa krivičnog dela iz člana 236. stav 1. u vezi člana 30. i 33. Krivičnog zakonika, gde opis prekršaja uopšte ne sadrži činjenice i radnje okrivljenog koje su opisane krivičnim delom iz člana 236. stav 1. Krivičnog zakonika.

Samim tim, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, u konkretnom slučaju se ne može govoriti o već pravnosnažno presuđenoj stvari, pa se navodi branioca kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, ocenjuju kao neosnovani.

Ukazujući na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, branilac okrivljenog u podnetom zahtevu ističe da je odredba člana 30. Krivičnog zakonika pogrešno primenjena jer okrivljeni nije mogao biti oglašen krivim za pokušaj krivičnog dela iz člana 236. stav 1. Krivičnog zakonika, a imajući u vidu visinu zaprećene kazne za to delo, odnosno da zakonom nije propisano izričito kažnjavanje za pokušaj krivičnog dela koje je predmet optužbe.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Članom 30. u stavu prvom Krivičnog zakonika propisano je da ko sa umišljajem započne izvršenje krivičnog dela, ali ga ne dovrši, kazniće se za pokušaj krivičnog dela za koje se po zakonu može izreći kazna zatvora od pet godina ili teža kazna, a za pokušaj drugog krivičnog dela samo kad zakon izričito propisuje kažnjavanje i za pokušaj.

Članom 236. stav 1. Krivičnog zakonika propisano je da krivično delo krijumčarenje vrši onaj ko se bavi prenošenjem robe preko carinske linije izbegavajući mere carinskog nadzora ili ko izbegavajući mere carinskog nadzora prenese robu preko carinske linije naoružan, u grupi ili uz upotrebu sile ili pretnje. Propisana kazna za navedeno krivično delo je zatvor od šest meseci do pet godina i novčana kazna.

Shodno citiranoj odredbi člana 30. Krivičnog zakonika, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je pokušaj kažnjiv kod onih krivičnih dela kod kojih se može izreći kazna zatvora u trajanju od pet godina ili teža kazna, pri čemu nije od značaja da li je kazna od 5 godina zatvora donja ili gonja granica raspona propisane kazne ili je u okviru propisanog raspona, bitno je da postoji mogućnost izricanja kazne zatvora u trajanju od 5 godina.

Kako se u konkretnom slučaju radi o krivičnom delu iz člana 236. stav 1. Krivičnog zakonika za koje se može izreći kazna zatvora od pet godina, Vrhovni kasacioni sud nalazi, da je odredba člana 30. Krivičnog zakonika pravilno primenjena, pa su stoga suprotni navodi branioca okrivljenog kojima se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP ocenjeni kao neosnovani.

Branilac okrivljenog u ostalom delu zahteva ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom preko branioca, s tim što obrazlažući navedenu povredu zakona branilac osporava i polemiše sa činjeničnim utvrđenjima u pravnosnažnim odlukama posebno u pogledu postojanja subjektivnih elemenata predmetnog krivičnog dela, čime zapravo ukazuje na povredu člana 440. ZKP. Na povredu iste odredbe, branilac ukazuje i navodima kojima osporava utvrđeno činjenično stanje iznoseći sopstveno mišljenje o radnjama koje je preduzeo okrivljeni odnosno koje bi trebalo da je preduzeo okrivljeni da bi se moglo govoriti o krivičnom delu za koje je oglašen krivim i osuđen.

Ostalim navodima podnetog zahteva branilac okrivljenog ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP isticanjem postojanja protivrečnosti imeđu razloga pravnosnažne presude i izreke te presude.

Kako povreda odredbe člana 440. ZKP i bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, ne spadaju u krug povreda taksativno nabrojanih u članu 485. stav 4. ZKP zbog kojih okrivljeni, preko svog branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, to se Vrhovni kasacioni sud u ove navode zahteva nije upuštao.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                            Predsednik veća-sudija,

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                           Biljana Sinanović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić