Na osnovu člana 348. stav 6. u vezi člana 87. Krivičnog zakonika okrivljenoj AA izrečena je mera bezbednosti oduzimanje predmeta i to lovačke puške jednocevke sa neolučenom cevi, marke „IŽ“, model „18“, kalibra 16, fabričkog broja „G...“, po potvrdi o privremeno oduzetim predmetima PS Petrovac na Mlavi broj 66616/2023 od 10.11.2023. godine.

Odlučujući o žalbi branioca okrivljene AA - advokata Dragana Pašića, Viši sud u Požarevcu je presudom 1Kž1 109/24 od 27.08.2024. godine istu odbio kao neosnovanu, a prvostepenu presudu potvrdio.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljene AA - advokat Dragan Pašić, zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev i ukine pravnosnažnu presudu i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje pred izmenjenim sudijom, ili preinači drugostepenu presudu donošenjem oslobađajuće presude.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene Vrhovnom javnom tužiocu, u skladu sa odredbom člana 488. stav 1. KZ, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljene, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog je neosnovan.

Branilac okrivljene AA - advokat Dragan Pašić u zahtevu citira prvostepenu presudu i navodi razloge drugostepene presude, smatrajući je „protivzakonitom“, jer je pogrešan stav drugostepenog suda da je od značaja to što je okrivljena preduzimala radnju u cilju skrivanja lovačke puške koja je u vlasništvu pokojnog oca okrivljene koju nije odmah predala policiji, obrazlažući da nije bila upoznata sa svojom obavezom da istu preda odmah. Prema navodima zahteva, u konkretnom slučaju postoji podudarnost između prekršaja propisanog članom 29. stav 1. Zakona o oružju i municiji i biću krivičnog dela propisnog krivičnim zakonom, te smatra da prednost treba dati posebnom zakonu – Zakonu o oružju i municiji kojim je propisan prekršaj, odnosno prekršajna odgovornost, jer je u pogledu propisane sankcije on blaži za učinioca.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti, kojima branilac ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 348. stav 1. KZ propisano je da krivično delo nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija čini onaj ko neovlašćeno izrađuje, prepravlja, prodaje, nabavlja, vrši razmenu ili drži vatreno oružje, konvertibilno ili onesposobljeno oružje, njegove delove, municiju, eksplozivne materije ili minsko-eksplozivna sredstva.

Prema činjeničnom opisu krivičnog dela datom u izreci prvostepene presude okrivljena AA je u periodu označenom u izreci presude i u mestu označenom u izreci presude „... u stanju uračunljivosti, pri čemu je bila svesna svoga dela, zabranjenosti istog i htela njegovo izvršenje, suprotno članu 5. stav 2. u vezi člana 4. stav 1. tačka 2) Zakona o oružju i municiji, na tavanu obora, u sklopu njenog domaćinstva, neovlašćeno držala vatreno oružje i to lovačku pušku jednocevku sa neolučenom cevi, marke „IŽ“, model „18“, kalibra 16, fabričkog broja „G...“, za čije držanje okrivljena nije imala odobrenje nadležnog organa...“.

Po oceni ovog suda, iz činjenica i okolnosti označenih u činjeničnom opisu dela datom u izreci prvostepene presude, proizlaze sva zakonska obeležja krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 1. KZ, za koje je okrivljena oglašena krivom i osuđena pobijanom pravnosnažnom presudom i to kako objektivna obeležja koja se odnose na radnju izvršenja „... neovlašćeno držala ...“, budući da je uzimanjem puške sa mesta gde je bila ostavljena i vraćanjem i sakrivanjem na tavan, nesumnjivo iskazala faktičku vlast nad predmetnim vatrenim oružjem, a time ostvarila i radnju krivičnog dela - neovlašćeno držanje, tako i subjektivna obeležja koja se tiču uračunljivosti i umišljaja okrivljene, koji obuhvata svest, odnosno znanje okrivljene da lovačku pušku drži neovlašćeno, te pokušaj da je sakrije čini njen umišljaj.

Vrhovni sud je imao u vidu i navode zahteva za zaštitu zakonitosti koji se tiču prekršajne odgovornosti okrivljene u kojoj se branilac u zahtevu poziva, odnosno na odredbu člana 29. stav 1. Zakona o oružju i municiji, ali nalazi da se zahtevom za zaštitu zakonitosti neosnovano ukazuje da u konkretnom slučaju postoji podudarnost između bića prekršaja i krivičnog dela. Naime, odredbom člana 47. stav 1 tačka 16) Zakona o oružju i municiji sankcionisano je kao prekršaj postupanje suprotno članu 29. stav 1. istog Zakona, odnosno, neobaveštavanje najbliže organizacione jedinice MUP-a u roku od 45 dana od smrti lica koje je imalo registrovano oružje. Međutim kako je okrivljena preduzela akte faktičke vlasti nad oružjem, a time i neovlašćeno držanje, kao radnju izvršenja krivičnog dela, to je svojim radnjama prevazišla okvire prekršajne odgovornosti i ostvarila biće krivičnog dela, kako su to nižestepeni sudovi pravilno zaključili.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je ocenio kao neosnovane navode zahteva za zaštitu branioca okrivljene AA da se u radnjama okrivljene ne stiču zakonska obeležja krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 1. KZ i da je pobijanim pravnosnažnim presudama učinjena povreda zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                              Predsednik veća – sudija

Jelena Paravinja, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                          Miroljub Tomić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković