Presudom Apelacionog suda u Nišu Kž1 98/22 od 28.09.2022. godine usvojena je žalba Osnovnog javnog tužioca u Vladičinom Hanu i preinačena presuda Osnovnog suda u Surdulici, Sudska jedinica Vladičin Han K 142/19 od 15.09.2021. godine, samo u delu odluke o krivičnoj sankciji, tako što je Apelacioni sud u Nišu, okrivljene AA, BB i VV zbog krivičnog dela razbojništvo u saizvršilaštvu iz člana 206. stav 1. KZ u vezi člana 33. KZ za koje su provostepenom presudom oglašeni krivim, osudio na kazne zatvora u trajanju od po dve godine, u koje će im se uračunati vreme provedeno u pritvoru od 08.02.2010. godine do 29.03.2010. godine, dok su žalbe branioca okrivljenih odbijene kao neosnovane i prvostepena presuda u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenih BB i VV, advokat Slobodan Nešić, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP i povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti i preinači u celini pobijane presude tako što će okrivljene osloboditi od optužbe za krivično delo iz člana 206. stav 1. KZ u vezi člana 33. KZ ili odbiti optužbu za krivično delo iz člana 203. KZ u vezi člana 33. KZ.

Vrhovni kasacioni sud je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih dostavio Republičkom javnom tužiocu, u skladu sa odredbom člana 488. stav 1.ZKP i u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branilac okrivljenih BB i VV, advokat Slobodan Nešić, zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP ističući da radnje za koje su okrivljeni oglašeni krivim, ne sadrže zakonska obeležja krivičnog dela razbojništvo iz člana 206. stav 1. KZ niti bilo kog drugog krivičnog dela obzirom da u izreci pobijane prvostepene presude nije navedeno da su okrivljeni upotrebili silu ili pretnju da će neposredno napasti na život ili telo oštećenih, već je samo dat činjenični opis radnji koje su preduzeli. Prema navodima zahteva, u izreci presude nužno je bilo navesti opis prinude, kako zbog toga što je reč o bitnom zakonskom obeležju krivičnog dela razbojništva, tako i zbog toga što umišljaj potreban za izvršenje ovog krivičnog dela mora biti upravljen i na izvršenje prinude i na oduzimanje pokretne stvari.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim iz sledećih razloga:

Iz zakonskog teksta člana 206. stav 1. KZ jasno proizilazi da je razbojništvo složeno krivično delo koje se sastoji od krivičnog dela prinude i krivičnog dela krađe, tako da prinuda izvršena primenom sile ili pretnjom da će se neposredno napasti na život ili telo prethodi krađi i predstavlja sredstvo njenog izvršenja. Za postojanje ovog krivičnog dela neophodno je postojanje umišljaja, koji obuhvata svest da se primenom prinude oduzima tuđa pokretna stvar, a kako je namera zakonsko obeležje krivičnog dela razbojništva, krivično delo može biti izvršeno samo sa direktnim umišljajem.

Iz izreke pobijane prvostepene presude, proizilazi da su okrivljeni AA, BB i VV, u vreme i na mestu opisanom u izreci, u stanju uračunljivosti, svesni svoga dela i njegove zabranjenosti, čije izvršenje su hteli, prema prethodnom dogovoru, upotrebom sile prema četvorici oštećenih državljana Palestine oduzeli pokretne stvari u nameri da njihovim prisvajanjem sebi pribave protivpravnu imovinsku korist, usled čega su dvojica oštećenih - GG i DD zadobili lake telesne povrede, koje su bliže opisane u izreci presude, u kojoj su, pored toga, opisane i oduzete pokretne stvari i njihova vrednost.

Prema nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, u izreci navedene presude, pored subjektivnih obeležja krivičnog dela razbojništva iz člana 206. stava 1. KZ - umišljaja i namere da okrivljeni prisvajanjem tuđih pokretnih stvari sebi pribave protivpravnu imovinsku korist, opisana su i sva objektivna obeležja ovog krivičnog dela, a među njima i prinuda-upotreba sile protiv oštećenih, koja je u konkretnom slučaju izvršena zadavanjem udaraca pištoljima po glavi i telu oštećenih, pri čemu preduzete radnje jasno ukazuju na zajedničko delovanje okrivljenih i volju da krivično delo izvrše zajednički. Dakle, u izreci presude radnja izvršenja jasno je opisana, pa ne stoje navodi branioca da u izreci presude nisu opisane radnje izvršenja krivičnog dela razbojništva u pogledu primenjene prinude, jer zadavanje udaraca pištoljem po glavi i telu oštećenih nesumnjivo predstavlja upotrebu sile u smislu člana 206. stav 1. KZ.

Prema tome, činjenični opis navedenog krivičnog dela za koje su okrivljeni pravnosnažno oglašeni krivim, sadrži sva zakonska obeležja krivičnog dela razbojništva u saizvršilaštvu iz člana 206. stava 1. KZ u vezi člana 33. KZ, kako su to pravilno našli nižestepeni sudovi, pa Vrhovni kasacioni sud, suprotno navodima zahteva, nalazi da pobijanim presudama nije učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Branilac okrivljenih BB i VV, advokat Slobodan Nešić, kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti opredeljuje ali ne obrazlaže bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP iz kog razloga zahtev u ovom delu nema propisan sadržaj u smislu člana 484. ZKP, pa se Vrhovni kasacioni sud nije upuštao u razmatranje zahteva u ovom delu.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav.1 ZKP, odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                            Predsednik veća-sudija

Sanja Živanović, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Biljana Sinanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić