Presudom Apelacionog suda u Nišu 12Kž1. br. 760/23 od 13.11.2023. godine delimično je usvojena žalba okrivljenog AA, i presuda Višeg suda u Nišu, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije K. Po4. br. 131/22 od 14.07.2023. godine je preinačena samo u delu odluke o kazni, na taj način što je Apelacioni sud u Nišu okrivljenog AA za učinjeno produženo krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 1. u vezi člana 61. Krivičnog zakonika za koje je oglašen krivim prvostepenom presudom osudio na kaznu zatvora u trajanju od 3 meseca, koja će se izvršiti u prostorijama u kojima okrivljeni stanuje bez primene elektronskog nadzora, koje prostorije okrivljeni ne sme napuštati osim u slučajevima propisanim zakonom koji uređuje izvršenje krivičnih sankcija, a ukoliko jednom u trajanju od preko šest časova ili dva puta u trajanju do šest časova samovoljno napusti prostorije u kojima stanuje, sud će odrediti da ostatak kazne zatvora izdrži u zavodu za izvršenje kazne zatvora, dok su žalba branioca okrivljenog u preostalom delu i žalba Višeg javnog tužioca, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije u Nišu u celosti, odbijene kao neosnovane i prvostepena presuda u nepreinačenom delu je potvrđena.

Protiv napred navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog, advokat Miroslav Nešić, zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji kao osnovan podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, pobijane presude preinači i okrivljenog oslobodi od optužbe za delo koje mu je stavljeno na teret.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovnom javnom tužiocu (član 488. stav 1. ZKP), pa je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te nakon ocene navoda iznetih u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Miroslava Nešića je neosnovan u odnosu na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, dok je u preostalom delu nedozvoljen, odnosno nema zakonom propisan sadržaj.

U podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog navodi da je pobijanim presudama učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, na taj način što je okrivljeni oglašen krivim za krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 1. u vezi člana 61. Krivičnog zakonika iako prema opisu radnje izvršenja koja mu je stavljena na teret ista predstavlja prekršaj u smislu odredbe člana 191. stav 1. tačka 10. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane.

Isti navodi su već biti predmet ocene drugostepenog suda o čemu je drugostepeni sud na strani 3. pasus 4. i pasus 5. i strana 4. pasus 1. obrazloženja presude dao dovoljne i jasne razloge koje i ovaj sud prihvata i na iste upućuje u smislu člana 491. stav 2. ZKP.

U preostalom delu podnetog zahteva za zaštitu zakonitosti branilac navodi da nižestepeni sudovi nisu dokazali postojanje umišljaja na strani okrivljenog, posebno s obzirom na činjenicu da je okrivljeni bio prinuđen da u nedostatku visokog stručnog kadra zaposli manje stručno lice, pri čemu je BB bila jedino nezaposleno lice sa visokom stručnom spremom u ..., a na koji način branilac suštinski osporava utvrđeno činjenično stanje, te ukazuje na povredu zakona iz člana 440. ZKP.

Pored toga branilac u zahtevu navodi da pobijane presude nemaju razloga o odlučnim činjenicama, a dati razlozi su nejasni i protivrečni na koji način je učinjena povreda zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP.

Kako odredbom člana 485. stav 4. ZKP koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni odnosno njegov branilac shodno pravima koja ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP i člana 440. ZKP, to je Vrhovni sud zahtev branioca okrivljenog u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.

Branilac je dalje u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazao da je pobijanim presudama učinjena i povreda člana 36. Ustava Republike Srbije, odnosno da je povređno Ustavno pravo na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo, kao i člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije jer sud nije na pravičan način odlučio o pravima i obavezama niti o osnovanosti sumnje i optužbama protiv okrivljenog.

Odredbom člana 484. propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje, a u slučaju iz člana član 485. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP mora se dostaviti i odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava.

Imajući u vidu da branilac okrivljenog u zahtevu ukazuje na učinjene povrede Ustava, ali uz zahtev za zaštitu zakonitosti nije dostavio odluku kojom je utvrđena povreda ljudskih prava okrivljenog, to je Vrhovni sud našao da zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u ovom delu nema propisan sadržaj u smislu odredbe člana 484. ZKP.

Sa iznetih razloga Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav 1. i 2. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 2) i 3) u vezi člana 484. i 485. stav 4. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                         Predsednik veća – sudija

Marija Ribarić, s.r.                                                                                                                              Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić