U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Miroljuba Tomića, predsednika veća, Tatjane Vuković, Slobodana Velisavljevića, Svetlane Tomić Jokić i Dijane Janković, članova veća, sa savetnikom Jelenom Paravinja, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog Save Živkovića, zbog krivičnog dela nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika i krivičnog dela ometanje službenog lica u vršenju službene dužnosti iz člana 23. stav 1. Zakona o javnom redu i miru, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Save Živkovića - advokata Radoslava Tadića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Valjevu K.br. 456/23 od 29.02.2024. godine i Višeg suda u Valjevu Kž1.br. 79/24 od 28.08.2024. godine, u sednici veća održanoj dana 05.11.2024. godine, jednoglasno, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Save Živkovića - advokata Radoslava Tadića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Valjevu K.br. 456/23 od 29.02.2024. godine i Višeg suda u Valjevu Kž1.br. 79/24 od 28.08.2024. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Valjevu K.br. 456/23 od 29.02.2024. godine okrivljeni Sava Živković je oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 2. u vezi stava 1. KZ, za koje mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od 2 godine i 9 meseci i krivičnog dela ometanje službenog lica u vršenju službene dužnosti iz člana 23. stav 1. Zakona o javnom redu i miru za koje mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od 1 godine i 3 meseca, te je osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 3 godine koju će izdržavati po pravnosnažnosti presude. Odlučeno je i o troškovima krivičnog postupka i imovinskopravnom zahtevu, a kako je to bliže određeno u izreci presude.

Presudom Višeg suda u Valjevu Kž1.br. 79/24 od 28.08.2024. godine žalba branioca okrivljenog Save Živkovića - advokata Anđele Branković Vesić, odbijena je kao neosnovana i pobijana presuda potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog Save Živkovića - advokat Radoslav Tadić, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud preinači presude Osnovnog suda u Valjevu K.br. 456/23 od 29.02.2024. godine i Višeg suda u Valjevu Kž1.br. 79/24 od 28.08.2024. godine i okrivljenog oslobodi optužbe.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužilaštvu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Ukazujući na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog Save Živkovića - advokat Radoslav Tadić u podnetom zahtevu navodi da u delu izreke prvostepene presude kojom je okrivljeni oglašen krivim da je izvršio krivično delo iz člana 344. stav 2. u vezi stava 1. KZ na taj način što je „ugrozio spokojstvo građana, naročito svedoka AA i BB“ iako ta radnja ne predstavlja radnju izvršenja navedenog krivičnog dela citirajući odredbu člana 344. stav 1. KZ, ističe da u radnjama okrivljenog nema elemenata krivičnog dela već prekršaja, obzirom da spokojstvo građana nije bilo značajnije ugroženo, te da sud potpuno paušalo i proizvoljno pukim parafraziranjem zakonske odredbe člana 344. stav 1. KZ navodi da je istim radnjama okrivljeni i „teže remetio javni red i mir“, bez navođenja u čemu se isto ogleda. Nadalje zahtevom branilac okrivljenog, u odnosu na krivično delo iz člana 23. stav 1. Zakona o javnom redu i miru, ističe da iz izreke prvostepene presude kojom je okrivljeni oglašen krivim da je službena lica ometao u vršenju službene dužnosti i to na taj način što je „odbio da im da ličnu kartu“, zatim što je odbio da se „podvrgne lekarskom pregledu“ i što je odbio da se podvrgne alkotestiranju, a koje se radnje izvršenja dela ogledaju u tome što se okrivljeni „drsko ponašao“ i „konstanto migoljio, odbijajući saradnju sa oštećenim“, ne proizilazi postojanje radnji izvršenja krivičnog dela iz člana 23. stav 1. Zakona o javnom redu i miru.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Krivično delo nasilničko ponašanje iz člana 344. Krivičnog zakonika ima svoj osnovni oblik (stav 1.) kojim je propisano da krivično delo nasilničko ponašanje čini onaj ko grubim vređanjem ili zlostavljanjem drugog, vršenjem nasilja prema drugom, izazivanjem tuče ili drskim i bezobzirnim ponašanjem značajnije ugrožava spokojstvo građana ili teže remeti javni red i mir i kvalifikovani oblik (stav 2.) kojim je propisano da teži oblik krivičnog dela iz člana 344. Krivičnog zakonika postoji ako je delo iz stava 1. izvršeno u grupi ili je pri izvršenju dela nekom licu nanesena laka telesna povreda ili je došlo do teškog ponižavanja građana.

Prema činjeničnom opisu u izreci prvostepene presude i utvrđenom činjeničnom stanju, okrivljeni je u vreme i na mestu označenom u izreci presude „... zlostavljanjem i vršenjem nasilja prema ošt. VV i drskim i bezobzirnim ponašanjem, ugrozio spokojstvo građana, naročito svedoka AA i BB i teže remetio javni red i mir, na taj način što je došavši u pomenutu pekaru, bez ikakvog povoda više puta unosio ošt. VV u lice...“, „...tražeći od njega da izađe napolje kako bi se obračunali, što je oštećeni odbio, da bi potom nasrnuo na ošt. VV i pored pokušaja svedoka GG da ga u tome spreči, svojom desnom rukom udario oštećenog u predelu lica, usled kog udarca su naočare oštećenog pale na pod, da bi se zatim otrgao svedoku GG koji je pokušao da ga zadrži, prišao oštećenom sa leđa i ponovo ga udario u temeni deo glave, a zatim i svojim kolenima zadao udarce oštećenom u predelu lica, zbog čega je oštećeni pao na pod, nanevši na taj način oštećenom laku telesnu povredu u vidu nagnječenja kapka i predela oko oka, pri čemu je olako držao da do toga neće doći... „ pri čemu je bio sposoban da shvati značaj svoga dela i da upravlja svojim postupcima, svestan svoga dela čije je izvršenje hteo, te svestan zabranjenosti istog.

U ovako opisanim i utvrđenim radnjama okrivljenog stiču se sva obeležja kako objektivna, koja se tiču radnje izvršenja, koja se sastoji u zlostavljanju i vršenju nasilja, te drskom i bezobzirnom ponašanju, izazivanju tuče, zatim posledice dela koja se sastoji u ugrožavanju spokojstva građana i težem remećenju javnog reda i mira, kao i kvalifikatorne okolnosti težeg oblika krivičnog dela iz člana 344. stav 2. u vezi stava 1. KZ, nanošenje lake telesne povrede oštećenom prilikom izvršenja osnovnog dela.

Po nalaženju ovoga suda radnje koje je okrivljeni preduzeo kritičnom prilikom na javnom mestu – pekari „...“, na način koji je opisan u izreci pravnosnažne presude, nanevši pri tome oštećenom lake telesne povrede, predstavljaju vršenje nasilja prema drugom, izazivanje tuče i drsko i bezobzirno ponašanje okrivljenog, kojim radnjama je prouzrokovana zabranjena posledica dela – ugrožavanje spokojstva građana koji su se tu našli naročito svedoka AA i BB i teže remećenje javnog reda i mira, koje za razliku od istorodnog prekršaja, ima ozbiljne posledice po spokojstvi građana ili javni red i mir, pri čemu je i nanošenje lake telesne povrede oštećenom naneto za vreme izvršenja krivičnog dela iz stava 1. člana 344. KZ

Osnovni oblik krivičnog dela ometanje službenog lica u vršenju službene dužnosti iz člana 23. stav 1. Zakona o javnom redu i miru („Službeni glasnik RS“, broj 6/2016 i 24/2018) čini onaj ko preti da će napasti, pokuša da napadne ili napadne ili na drugi način ometa službeno lice nadležnih organa iz člana 2. ovog zakona u vršenju službene dužnosti.

Po nalaženju ovoga suda, iz činjeničnog opisa krivičnog dela utvrđenog u tački 2. izreke prvostepene presude i to - da je okrivljeni Sava Živković „dana 26.11.2022. godine oko 04,10 časova, u ..., ispred pekare „“ u ... ulici, svestan svoga dela, čije izvršenje je i hteo, svestan zabranjenosti istog, nakon izvršenja krivičnog dela iz stava 1. ovog dispozitiva, ometao na drugi način službena lica u vršenju službene dužnosti i to policijske službenike interventne patrole PU Valjevo, oštećene ..., na taj način što je pri prispeću ove policijske patrole ispred pomenute pekare, po pozivu zbog prethodno opisanog događaja, pošto je oštećeni DD zatražio od okrivljenog ličnu kartu radi utvrđivanja identiteta, što mu je prethodno i naglasio, okrivljeni odbio to da učini, da bi oštećeni DD ponovo tražio ličnu kartu, a okrivljeni ponovo odbio da je da, na šta ga je prethodno oštećeni DD upozorio da ukoliko ne preda ličnu kartu, da će morati da bude odveden u prostorije PU Valjevo kako bi bila izvršena službena radnja utvrđivanja identiteta, a da je sve vreme razgovora sa oštećenim DD okrivljeni vikao i drsko se ponašao, krećući se neprestano napred – nazad, levo – desno, mašući rukama, da bi se kada mu je oštećeni DD izdao naređenje da krene ka službenom vozilu, oglušio o tu naredbu odbijajući da krene sa oštećenima, oglušujući se i na upozorenje oštećenog DD da će ukoliko odbije tu naredbu morati da upotrebi sredstva prinude – „lisice“, okrivljeni rekao da neće da krene sa oštećenim pružaju konstantno pasivan otpor, zbog čega ga je oštećeni uhvatio za levu ruku radeći tzv. „ključ“ i stavljajući ruku okrivljenom na njegova leđa, a okrivljeni se konstantno migoljio, odbijajući saradnju sa oštećenima i ne dozvoljavajući im da mu stave „lisice“, zbog čega je morao da priđe i oštećeni ĐĐ i da uhvati okrivljenog za desnu ruku i primeni isti zahvat prema okrivljenom kao i oštećeni DD, stavljajući mu „lisice“ na ruke, smeštajući okrivljenog u službeno vozilo, pa su oštećeni zatim okrivljenog odvezli u Urgentni centar na lekarski pregled, koji je okrivljeni odbio, a potom i u Policijsku upravu, gde su započetu radnju utvrđivanja identiteta okrivljenog i završili, a gde je okrivljeni odbio da se podvrgne alkotestiranju ...“, jasno i nedvosmisleno proizilazi da se u opisanim radnjama okrivljenog Save Živkovića stiču sva bitna zakonska subjektivna i objektivna obeležja krivičnog dela ometanje službenog lica u vršenju službene dužnosti iz člana 23. stav 1. Zakona o javnom redu i miru, za koje je on optužen i pravnosnažno oglašen krivim.

Suprotno stavu branioca okrivljenog, krivičnopravne radnje koje je kritičnom prilikom preduzeo okrivljeni Sava Živković, a koje su bliže opisane u tački 1. i tački 2. izreke prvostepene presude, po nalaženju ovoga suda, predstavljaju radnje kojima se ugrožava spokojstvo građana i teže remeti javni red i mir, pri čemu je nekom licu naneta laka telesna povreda, odnosno ometa službeno lice u vršenju službene dužnosti, obzirom da iste predstavljaju kako ugrožavanje spokojstva građana, teže remećenje javnog reda i mira, nanošenje lake telesne povrede, tako i aktivno otežavanje ovlašćenom službenom licu, policijskom službeniku oštećenom DD i oštećenom ĐĐ da izvrše službenu radnju utvrđivanja identiteta okrivljenog, nakon izvršenja krivičnog dela iz člana 344. stav 2. u vezi stava 1. KZ, to se kao neosnovani ocenjuju navodi branioca kojima se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Shodno navedenom, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                     Predsednik veća-sudija

Jelena Paravinja, s.r.                                                                                                                    Miroljub Tomić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković