Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 521/24 od 20.06.2024. godine odbijene su kao neosnovane žalbe javnog tužioca OJT u Obrenovcu i branioca okrivljenog AA, a presuda Osnovnog suda u Obrenovcu K 179/21 od 18.12.2023. godine je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA, advokat Vladimir Stamenković, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP i člana 438. stav 1. tačka 8) i 9) ZKP, člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1), 2) i 3) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud donese presudu kojom će ukinuti pobijane presude i predmet vratiti na ponovni postupak i odlučivanje ili da preinači u celini ili delimično pobijane presude tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe ili istom izreći blažu kaznu.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovnom javnom tužiocu, u skladu sa odredbom člana 488. stav 1. ZKP, pa je u sednici veća koju je održao bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet te je nakon ocene navoda zahteva, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje da je pobijanim presudama učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, jer se presude zasnivaju na dokazu na kome se ne mogu zasnivati i to na zapisnicima o ispitivanju svedoka, bez preciznog navođenja kojih konkretno svedoka. U vezi navedenog branilac ističe da su svedoci ispitani u fazi istrage pred nadležnim javnim tužiocem, a da se propust suda ogleda u načinu ispitivanja svedoka na glavnom pretresu u odnosu na način ispitivanja u istrazi. U istrazi je svedocima predočavan video zapis, u odnosu na koji su se oni izjašnjavali gde su se nalazili i šta su radili kritičnom prilikom, dok su na glavnom pretresu svedoci ispitani bez predočavanja video snimka, te prema navodima zahteva, sud nije mogao koristiti iskaze svedoka date u istrazi.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, po oceni Vrhovnog suda, ne mogu se prihvatiti kao osnovani.

Iz spisa predmeta proizlazi da su na glavnom pretresu u svojstvu svedoka ispitani svedoci oštećeni VV, BB, GG, DD, svedoci ĐĐ, EE, ŽŽ, ZZ, II, JJ, KK, LL, MM, NN, NJNJ, OO, PP i RR, u svemu u skladu sa odredbama o ispitivanju svedoka u smislu člana 92. - 99. ZKP, a koji svedoci su prethodno ispitani pred javnim tužiocem OJT u Obrenovcu.

Vrhovni sud nalazi da je ovakvo ispitivanje svedoka - oštećenih i drugih svedoka u dokaznom postupku i to kako u istrazi, tako i na glavnom pretresu obavljeno u svemu u skladu sa navedenim zakonskim odredbama, pri čemu su okrivljeni i branilac bili prisutni prilikom ispitivanja svedoka i imali mogućnost postavljanja pitanja i osporavanja njihovih iskaza, čime je u potpunosti ostvareno pravo na kontradiktornost postupka i postupljeno u svemu po odredbama zakona.

Pri tome, način ispitivanja svedoka, pa i predočavanje snimka od strane javnog tužioca ili suda, kao i upravljanje dokaznim postupkom spada u ovlašćenja suda prilikom rukovođenja glavnim pretresom, pa Vrhovni sud suprotne navode zahteva za zaštitu zakonitosti ocenjuje kao neosnovane.

S obzirom na navedeno, Vrhovni sud nalazi, da pobijanim presudama nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, na koju se neosnovano ukazuje zahtevom branioca okrivljenog AA.

Pored toga, u zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog ističe i bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 8) i 9) ZKP navodima da je sud za jedan isti životni događaj okrivljenog i osudio i oslobodio od optužbe. U izreci se najpre opisuju radnje izvršenja koje je sud kvalifikovao kao krivično delo nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 2 KZ, a zatim za iste radnje izvršenja (udaranje oštećenih šakama po glavi i telu) nalazi da ne predstavljaju krivično delo teška krađa iz člana 204. KZ, na koji način je povređen zakon.

Izloženi navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, po oceni Vrhovnog suda, nisu osnovani.

Prema stanju u spisima predmeta okrivljenom je optužnim predlogom OJT u Obrenovcu Kt 1/20 od 02.08.2021. godine, preciziranim podneskom od 02.10.2023. godine, stavljeno na teret izvršenje krivičnog dela nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 2. u vezi stava 1. KZ u vezi čl.33. KZ u sticaju sa krivičnim delom teška krađa iz člana 204. stav 1. tačka 3. u vezi člana 33. Krivičnog zakonika.

Bitna povreda odredba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 8) ZKP postoji ukoliko presudom nije potpuno rešen predmet optužbe, pri čemu se o nepotpuno rešenom predmetu optužbe može govoriti samo u situaciji kada sud uopšte nije doneo odluku o nekoj tački optužbe.

Odredbom člana 420. stav 1. ZKP propisano je da se presuda može odnositi samo na lice koje je optuženo i samo na delo koje je predmet optužbe sadržano u podnesenoj ili na glavnom pretresu izmenjenoj ili proširenoj optužnici.

Iz citirane zakonske odredbe proizlazi da između optužbe i presude mora postojati identitet u pogledu subjektivnih i objektivnih obeležja dela.

Prekoračenje optužbe na štetu okrivljenog podrazumeva i izmenu činjeničnog opisa dela, koji je dat u optužnom aktu dodavanjem nove radnje izvršenja, odnosno veće kriminalne volje okrivljenog, na koji način se pogoršava njegov položaj u pogledu pravne ocene i krivične sankcije.

Krivično delo nasilničko ponašanje iz člana 344. stav1. Krivičnog zakonika čini onaj ko grubim vređanjem ili zlostavljanjem drugog, vršenjem nasilja prema drugom, izazivanjem tuče ili drskim ili bezobzirnim ponašanjem značajnije ugrožava spokojstvo građana ili teže remeti javni red i mir. Stavom 2. istog člana je propisano da ako je delo iz stava 1. ovog člana izvršeno u gruši ili je pri izvršenju dela nekom licu nanesena laka telesna povreda ili je došlo do teškog ponižavanja građana, učinilac će se kazniti strožom kaznom.

Krivično delo teška krađa iz člana 204. stav 1. tačka 3) Krivičnog zakonika čini učinilac krađe (člana 203.) ako je krađa izvršena na naročito opasan ili naročito drzak način.

U konkretnom slučaju pravnosnažna presuda se odnosi na isto lice – okrivljenog AA i na istovrsno krivično delo - nasilničko ponašanje izvršeno u saizvršilaštvu iz člana 344. stav 2. u vezi stava 1. KZ u vezi člana 33. Krivičnog zakonika za koje je okrivljeni oglašen krivim, dok je za krivično delo teška krađa iz člana 204. stav 1. tačka 3) KZ u vezi člana 33. KZ okrivljen, istom presudom oslobođen od optužbe. Prema tome, pobijanom pravnosnažnom presudom u potpunosti je rešen predmet optužbe.

U konkretnom slučaju, po nalaženju ovog suda, činjenični opis u izreci presude ostao je u granicama činjeničnog opisa iz optužnog akta, odnosno u granicama onih činjenica i okolnosti na kojima se optužba zasniva, te nije povređen identitet optužbe i presude na štetu okrivljenog. Time što je Osnovni sud u Obrenovcu nakon sprovedenog dokaznog postupka oslobodio okrivljenog za krivično delo teška krađa iz člana 204. stav 1. tačka 3) KZ u vezi člana 33. KZ i iz izreke osuđujućeg dela presude izostavio činjenice vezane za opis radnji izvršenja ovog krivičnog dela, nije otežan položaj okrivljenog, već naprotiv, isti je oslobođen od optužbe za jedno krivično delo. U pogledu krivičnog dela za koje je okrivljeni osuđen – nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 2. u vezi stava 1. KZ u vezi člana 33. KZ, u pogledu radnji izvršenja i opisa dela, sud se kretao u okviru optužnog akta javnog tužioca koji je usaglasio sa činjenicama utvrđenim u sprovedenom dokaznom postupku, pri čemu se krivično delo za koje je oglašen krivim i krivično delo za koje je oslobođen od optužbe u bitnom razlikuju po zaštitnom objektu i po opisu, pa se ne može govoriti o povredi identiteta optužnog akta, niti da sud nije rešio predmet optužbe.

Shodno iznetom, po nalaženju Vrhovnog suda, pobijanim presudama nije učininjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 8) i 9) ZKP, kako se to neosnovano ističe u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog.

Osim toga branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti, kao osnov pobijanja, numeriše i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, jer je u donošenju prvostepene presude, kao sudija pojedinac, učestvovala sudija Nevena Srećković Duštinac, koja se morala izuzeti, a iz sadržine zahteva proizlazi stav branioca da se radi o povredi odredbe člana 37. stav 2. ZKP. Navedena sudija je bila član veća prilikom donošenja rešenja Kpp 1/20 Kv 13/20 od 10.01.2020. godine, kojim je na osnovu člana 211. stav 1. tačka 2) ZKP određen pritvor okr. AA, SS i TT. Shodno tome, branilac ukazuje na postojanje predubeđenja, odnosno sumnje u pogledu nepristrasnosti sudije Nevene Srećković Duštinac, imajući u vidu njenu procesnu ulogu, zbog čega je, po stavu branioca, morala biti izuzeta od daljeg postupanja u ovom predmetu. Na ovaj način, po nalaženju Vrhovnog suda, branilac okrivljenog AA, zapravo ukazuje na povredu člana 37. stav 2. ZKP, a koja povreda ne predstavlja obavezan razlog za izuzeće u smislu odredbe člana 438. stav 1. tačka 4. ZKP, a sama za sebe ne predstavlja zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti u smislu citirane odredbe člana 485 stav 4. ZKP, pa se u ocenu ovih navoda Vrhovni sud nije upuštao.

Vrhovni sud se nije upuštao ni u ocenu navoda zahteva branioca okrivljenog kojima se ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje u pobijanim presudama i pogrešnu ocenu dokaza u pogledu radnje izvršenja, koju branilac numeriše kao povredu odredbe člana 439. tačka 1) ZKP, kao i postojanja prethodnog dogovora za izvršenje krivičnog dela, obzirom da ovu povredu obrazlaže navodima kojima ukazuje na, po sopstvenoj oceni, pogrešno utvrđeno činjenično stanje (član 440. ZKP). Nadalje, ovaj sud se nije upuštao ni u povredu koju branilac numeriše kao povredu odredbe člana 439. tačka 3) ZKP ukazujući na pogrešnu ocenu suda o činjenicama od kojih zavisi odluka o krivičnoj sankciji, koja je po navodima odbrane previsoko odmerena, čime suštinski osporava utvrđenje suda i pogledu činjenica koje su, u smislu odredbe člana 441. stav 1. ZKP., od uticaja prilikom odmeravanja kazne.

Ovo stoga što navedene povrede iz člana 440. ZKP i člana 441. stav 1. ZKP ne predstavljaju zakonom dozvoljene razloge u smislu člana 485. stav 4. ZKP za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom preko branioca.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac ističe i povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, ali ne konkretizuje u čemu se navedena povreda sastoji, pa zahtev u ovom delu nema propisan sadržaj u smislu člana 484. ZKP. Obaveza navođenja razloga za podnošenje zahteva zbog povrede zakona, podrazumeva ne samo formalno označavanje o kojoj povredi zakona se radi, već i ukazivanje na to u čemu se konkretna povreda zakona sastoji.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je zahtev za zaštitu zakonitosti ocenio neosnovanim i na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                    Predsednik veća-sudija

Maša Denić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                    Bojana Paunović, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković