.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 135/2014
03.04.2014. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragiše Đorđevića, predsednika veća, Zorana Tatalovića, Maje Kovačević-Tomić, Sonje Pavlović i Gorana Čavline, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog kasacionog suda Draganom Vuksanović, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okr. LJ.C., zbog krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 4. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika i dr, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, adv. R.R., podnetom protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Nišu K br.11/12 od 30.07.2012. godine i Apelacionog suda u Nišu Kž1 br.3819/12 od 13.11.2013. godine, u sednici veća održanoj dana 03.04.2014. godine, jednoglasno je doneo
P R E S U D U
Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okr. LJ.C. USVAJA SE kao osnovan, pa se PREINAČUJU presude Višeg suda u Nišu K br.11/12 od 30.07.2012. godine i Apelacionog suda u Nišu Kž1 br.3819/12 od 13.11.2013. godine, tako što se prema okr. LJ.C., na osnovu člana 422. stav 2. ZKP,
ODBIJA OPTUŽBA
da je
dana 05.10.2011. godine oko 10,00 časova u selu L., O. A., sposoban da shvati značaj svojih radnji i da upravlja svojim postupcima, neovlašćeno nosio protivno odredbama člana 5. stav 3. i 7. Zakona o oružju i munici vatreno oružje revolver marke ... kal. ..., fab. br..., tako što je ispred porodične kuće ošt. M.P. nakon verbalnog i fizičkog obračuna sa istim, iz svoje kuće izneo označeni revolver, radi korišćenja u obračunu sa ošt. P., koji se u međuvremenu sakrio u pomoćnom objektu – garaži, pa je pri pokušaju da uđe u istu u verbalnom sukobu sa oštećenim M.B. i M.S. koji su pokušali da ga odvrate od daljeg nasrtaja na oštećenog M.P. ugrozio sigurnost više lica i to ošt. M.B., ošt. M.S. i M.P., upućujući im ozbiljnu pretnju da će napasti na život imenovanih, na taj način što je cev pištolja prislonio na grudi M.B., a zatim oružje usmerio ka M.S., uputivši pretnju najpre ošt. B. rečima: ''Skloni se, ubiću i tebe'', a potom i S. rečima: ''Beži i tebe ću da ubijem'', pa je drškom revolvera slomio staklo na vratima garaže, u kojoj se skrivao ošt. P. i kroz tako načinjen otvor provukao ruku i oružje usmeravao ka ošt. P. upućujući mu pretnje da će ga ubiti, pri čemu je bio svestan zabranjenosti neovlašćenog nošenja oružja i municije i ugrožavanja sigurnosti drugih lica, manipulacijom oružja i upućenim pretnjama, pa je izvršenje dela hteo,
-čime bi izvršio krivično delo nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 4. u vezi stava 1. KZ u sticaju sa krivičnim delom ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 2. u vezi stava 1. KZ.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Višeg suda u Nišu K br.11/12 od 30.07.2012. godine, okr. LJ.C. oglašen je krivim zbog krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 4. u vezi stava 1. KZ u sticaju sa krivičnim delom ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 2. u vezi stava 1. KZ i osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od jedne godine. Prema okrivljenom je izrečena mera bezbednosti oduzimanja predmeta izvršenja krivičnog dela.
Odlučujući o žalbi branioca okrivljenog, Apelacioni sud u Nišu je presudom Kž1 3819/12 od 13.11.2013. godine, odbio žalbu kao neosnovanu i potvrdio prvostepenu presudu.
Protiv navedenih pravnosnažnih presuda branilac okrivljenog adv. R.R. podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povrede krivičnog zakona – član 439. stav 1. tačka 2, član 438. stav 1. tačka 1. u vezi člana 6. ZKP i člana 4. Protokola 7 uz Konvenciju o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda, kao i člana 438. stav 1. tačka 11. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud utvrdi da je zahtev za zaštitu zakonitosti osnovan te da obe presude ukine.
Nakon što je primerak zahteva, u smislu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio Republičkom javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća o kojoj, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije obavestio javnog tužioca i branioca, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenje odluke.
Na sednici veća, Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, po oceni navoda u zahtevu, našao:
Zahtev za zaštitu zakonitosti je osnovan.
Branilac okrivljenog u zahtevu navodi da je pravnosnažnim presudama povređena odredba člana 438. stav 1. tačka 1. u vezi člana 6. ZKP, u vezi člana 4. Protokola 7 uz Konvenciju o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda, s obzirom na to da je okr. LJ.C. prvostepenom presudom oglašen krivim da je izvršio krivična dela sa potpuno istovetnim opisom radnji za koje je prema njemu rešenjem Prekršajnog suda u Nišu obustavljen prekršajni postupak.
Iznete navode zahteva Vrhovni kasacioni sud je ispitao shodno odredbi člana 604. stav 1. ZKP, pa je našao da se osnovano zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ukazuje na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1. ZKP odnosno člana 369. tačka 2. ZKP (''Službeni list SRJ'', br. 70/01 i 68/03 i ''Službeni glasnik RS'', br. 58/04 ... 76/10) ( u daljem tekstu: ranije važećeg ZKP).
Naime, iz spisa predmeta – rešenja Prekršajnog suda u Nišu, Odeljenja u Aleksincu I-26 Pr br.18917/11 od 10.10.2013. godine se utvrđuje da je prema okr. LJ.C. obustavljen prekršajni postupak za prekršaje iz člana 6. stav 3. i člana 12. stav 1. Zakona o javnom redu i miru. Događaj koji je opisan u izreci navedenog rešenja, kao i događaj opisan u prvostepenoj presudi Višeg suda u Nišu dogodio se istog dana – 05.10.2011. godine u isto vreme, oko 10,00 časova, u istom mestu – u L., pri čemu se događaj odnosi na istu radnju okrivljenog preduzeto u odnosu na oštećene P., B. i S.M. Dakle, činjenični opis prekršaja odnosi se na istog okrivljenog, na isti životni događaj koji se desio u isto vreme, na istom mestu i istovetnim radnjama okrivljenog.
Kako je u odnosu na prekršaje iz člana 6. stav 3. i člana 12. stav 1. Zakona o javnom redu i miru doneta pravnosnažna odluka Prekršajnog suda u Nišu, Odeljenje u Aleksincu I-26 Pr br.18917/11 od 10.10.2013. godine kojom je prema okrivljenom prekršajni postupak obustavljen, a za istovetne radnje okrivljeni je presudom Višeg suda u Nišu K 11/12 od 30.07.2012. godine oglašen krivim, a ta presuda je potvrđena presudom Apelacionog suda u Nišu Kž1 br.3819/12 od 13.11.2013. godine, koja je doneta nakon pravnosnažnosti odluke prekršajnog suda, to je u konkretnom slučaju drugostepenom presudom učinjena povreda krivičnog zakona i to člana 6. stav 1. ranije važećeg ZKP, odnosno člana 4. stav 1. sada važećeg ZKP, na šta se osnovano ukazuje u zahtevu za zaštitu zakonitosti.
Odredbom člana 6. stav 1. ranije važećeg ZKP i odredbom člana 4. stav 1. sada važećeg ZKP propisano je da niko ne može da bude gonjen i kažnjen za krivično delo za koje je pravnosnažnom presudom oslobođen ili osuđen ili je za to delo postupak protiv njega pravnosnažno obustavljen ili optužba pravnosnažno odbijena.
Pravna sigurnost u kaznenom pravu garantovana je i Ustavom Republike Srbije koji u članu 34. stav 4. propisuje da niko ne može biti gonjen ni kažnjen za krivično delo za koje je pravnosnažnom presudom oslobođen ili osuđen ili za koje je optužba pravnosnažno odbijena ili je postupak pravnosnažno obustavljen, niti sudska odluka može biti izmenjena na štetu okrivljenog u postupku po vanrednom pravnom leku, a istim zabranama podleže i vođenje postupka za drugo kažnjivo delo.
Takođe, odredbom člana 4. Protokola 7. uz Evropsku Konvenciju o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda propisano je da se nikome ne može ponovo suditi, niti se može ponovo kazniti u krivičnom postupku u nadležnosti iste države, za delo zbog koga je već bio pravnosnažno oslobođen ili osuđen.
Imajući u vidu citirane odredbe i činjenicu da radnje okrivljenog opisane u izreci pravnosnažne odluke iz prekršajnog postupka i radnje zbog kojih je pobijanim presudama oglašen krivim predstavljaju činjenično jedan isti događaj, to se u konkretnom slučaju očigledno radi o pravnosnažno presuđenoj stvari. Stoga je Vrhovni kasacioni sud usvojio zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog i preinačio pobijane presude tako što je prema okr. LJ.C., na osnovu odredbe člana 422. tačka 2. ZKP, odbio optužbu da je izvršio krivično delo iz člana 348. stav 4. u vezi stava 1. u sticaju sa krivičnim delom iz člana 138. stav 2. u vezi stava 1. KZ.
Iz iznetih razloga, na osnovu odredbe člana 492. stav 1. tačka 2. ZKP, odlučeno je kao u izreci ove presude.
Zapisničar - savetnik Predsednik veća-sudija
Dragana Vuksanović, s.r. Dragiša Đorđević, s.r.
