Presudom Višeg suda u Požarevcu Kž 331/14 od 05.11.2014. godine odbijena je kao neosnovana žalba zajedničkog branioca okrivljenih S.A.i LJ.R., advokata N.V. i presuda Osnovnog suda u Požarevcu K 900/13 od 17.04.2014. godine, je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je zajednički branilac okrivljenih S.A. i LJ.R., advokat N.V., zbog povrede zakona - člana 485. stav 1. tačka 1. ZKP i to konkretno zbog povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2. ZKP i zbog povrede zakona iz člana 439. stav 1. tačka 1. ZKP u vezi člana 341. KZ, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude preinači tako što će okrivljene osloboditi od optužbe, odnosno da iste ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti zajedničkog branioca okrivljenih S.A. i LJ.R., advokata N.V. dostavio Republičkom javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća u smislu odredbe člana 486. stav 1. i odredbe člana 487. stav 1. ZKP na kojoj je razmotrio spise predmeta zajedno sa zahtevom za zaštitu zakonitosti zajedničkog branioca okrivljenih, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je nedozvoljen.

Odredbom člana 484. Zakonika o krivičnom postupku propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku).

Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. Zakonika o krivičnom postupku) okrivljeni preko svog branioca a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni u smislu odredbe člana 71. tačka 5. Zakonika o krivičnom postupku, takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. Zakonika o krivičnom postupku.

Obaveza navođenja razloga za podnošenje zahteva zbog povrede zakona podrazumeva ne samo formalno označavanje o kojoj povredi zakona se radi već i ukazivanje na to u čemu se ona sastoji.

U konkretnom slučaju, zajednički branilac okrivljenih je u zahtevu kao razlog podnošenja samo formalno označio da je navedenim pravnosnažnim presudama povređen zakon iz člana 439. stav 1. tačka 1. ZKP, zbog koje povrede zakona iz člana 439. stav 1. tačka 1. ZKP je podnošenje zahteva dozvoljeno ne obrazlažući ovu povredu na način kojim bi se ukazalo da je krivični zakon povređen u pitanju da li je delo za koje se okrivljene gone krivično delo, a iz obrazloženja zahteva i navoda da je nižestepenim presudama pogrešno utvrđeno da su okrivljene u odnosu na radnje izvršenja krivičnog dela u pitanju - prijavljivanja Višem javnom tužilaštvu u Požarevcu podnošenjem krivične prijave protiv N.S., R.A. i G.S. zbog krivičnog dela ubistvo iz člana 113. KZ i S.S., D.S. i S.S. zbog krivičnog dela nepružanje pomoći iz člana 127. KZ postupale sa direktnim umišljajem, isticanjem da okrivljene nisu imale svest o tome da prijavljena lica nisu izvršioci krivičnih dela, proizilazi da se pobijane presude suštinski pobijaju zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.

Kako je, dakle, u podnetom zahtevu samo formalno označena povreda zakona zbog koje podnošenje zahteva dozvoljeno – član 439. stav 1. tačka 1. ZKP, a suštinski se ukazuje na nedozvoljene razloge za podnošenje zahteva, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti zajedničkog branioca okrivljenih u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Pored toga, zajednički branilac okrivljenih kao razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti navodi bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2. ZKP koja se prema navodima zahteva ogleda u tome da su u pravnosnažnim presudama izostali jasni i argumentovani razlozi o postojanju subjektivnog odnosa okrivljenih u odnosu na radnju izvršenja krivičnog dela u pitanju, kao i zbog povrede zakona iz člana 341. KZ.

Odredbom člana 485. stav 4. ZKP propisano je da okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti zbog taksativno nabrojanih povreda tog zakonika, učinjenih u prvostepenom postupku i postupku pred apelacionim sudom.

Pravo okrivljenog za podnošenje zahteva zbog povrede zakona je, po stavu Vrhovnog kasacionog suda, a shodno navedenoj zakonskoj odredbi, ograničeno na povrede koje su taksativno navedene u stavu 4. člana 485. ZKP i sledstveno tome, okrivljeni na osnovu člana 485. stav 1. tačka 1. i stav 4. ZKP može, preko branioca, podneti zahtev za zaštitu zakonitosti samo zbog povreda tog zakona propisanih u članu 74, članu 438. stav 1. tač. 1) i 4) i tač. 7) do 10) i stav 2. tačka 1), članu 439. tač. 1) do 3) i članu 441. st. 3. i 4. ZKP, učinjenih u prvostepenom i postupku pred apelacionim sudom.

Kako navedena povreda iz člana 438. stav 2. tačka 2. ZKP i povreda zakona iz člana 341. KZ nije predviđena kao dozvoljen zakonski razlog u okviru povreda nabrojanih u članu 485. stav 4. ZKP zbog kojih bi okrivljeni, preko svog branioca mogao podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, to je Vrhovni kasacioni sud, u ovom delu zahtev ocenio nedozvoljenim.

Rukovođen iznetim razlozima, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2. u vezi člana 485. stav 4. ZKP odlučio kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                                                Predsednik veća-sudija

Jelena Petković-Milojković,s.r.                                                                       Dragiša Đorđević,s.r.