Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljene AA - advokat Rade Milenković, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev, preinači pobijane presude i okrivljenu oslobodi od optužbe.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljene, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA, je neosnovan.

Branilac okrivljene u zahtevu za zaštitu zakonitosti kao razlog podnošenja navodi povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, ali iz zahteva proizilazi da suštinski ističe samo povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, koju obrazlaže navodima da u radnjama okrivljene nema elemenata krivičnog dela za koje je oglašena krivom i osuđena, jer se radi o prekršaju iz člana 208a stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji. Naime, u radnjama zbog kojih je okrivljena oglašena krivom stoje zakonska obeležja krivičnog dela građenje bez građevinske dozvole iz člana 219a stav 2. KZ, ali i obeležja prekršaja iz člana 208a stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji, pa je sud morao, u smislu člana 423. tačka 1) ZKP da donese presudu kojom se okrivljena oslobađa od optužbe za krivično delo građenje bez građevinske dozvole iz člana 219a stav 2. KZ, jer delo za koje je okrivljena optužena, po zakonu nije krivično delo iz razloga što je navedeno kažnjivo delo po Zakonu o planiranju i izgradnji propisano sa istovetnim zakonskim opisom kao prekršaj za koji je propisana novčana kazna. U svom zahtevu, branilac se poziva na presudu Vrhovnog kasacionog suda KZZ 615/19 od 03.07.2019. godine.

Suprotno iznetim navodima, Vrhovni kasacioni sud nalazi da pravnosnažnim presudama nije učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Krivično delo iz člana 219a stav 2. Krivičnog zakonika čini lice koje je investitor ili odgovorno lice u pravnom licu koje je investitor objekta koji se gradi bez građevinske dozvole.

Iz činjeničnog opisa krivičnog dela opisanog u izreci prvostepene presude, za koje je okrivljena AA, između ostalih, oglašena krivom proizilaze sva zakonska obeležja krivičnog dela građenje bez građevinske dozvole iz člana 219a stav 2. Krivičnog zakonika, imajući u vidu da su okrivljeni BB, kao odgovorno lice u pravnom licu i direktor..., kao izvođač radova a okrivljena AA, kao odgovorno lice i direktor „VV“ DOO ..., kao investitor, gradili objekat bez građevinske dozvole, pri čemu su mogli da shvati značaj svoga dela i mogli da upravljaju svojim postupcima...., da investitor okrivljena AA nije imala građevinsku dozvolu za gradnju od nadležnog organa Opštine Vlasotince, Odeljenja za urbanizam i građevinske poslove, čime su postupili suprotno članu 110. Zakona o planiranju i izgradnji, a što je utvrđeno kontrolom koja je vršena od strane građevinskog inspektora..., iako su bili svesni svojih dela, hteli njegovo izvršenje i bili svesni da su njihova dela zabranjena.

Iz navedenih razloga neosnovano se podnetim zahtevom branioca okrivljenog ističe povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, s` obzirom da se u radnjama okrivljene AA stiču svi objektivni i subjektivni elementi krivičnog dela iz člana 219a stav 2. KZ, za koje je pravnosnažnom presudom i oglašena krivom.

Prema odredbi člana 423. tačka 1) ZKP presudu kojom se okrivljeni oslobađa od optužbe sud će izreći ako delo za koje je optužen nije krivično delo, a nema uslova za primenu mere bezbednosti.

Odredbom člana 14. stav 1. KZ propisano je da je krivično delo ono delo koje je zakonom određeno kao krivično delo, koje je protivpravno i koje je skrivljeno, a u stavu 2. istog člana da nema krivičnog dela ukoliko je isključena protivpravnost ili krivica, iako postoje sva obeležja krivičnog dela određenog zakonom.

Protivpravnost kao konstitutivno obeležje opšteg pojma krivičnog dela iz člana 14. stav 1. KZ, isključuju delo malog značaja (član 18. KZ), nužna odbrana (član 19. KZ) i krajnja nužda (član 20. KZ), dok krivicu, koja je takođe obeležje opšteg pojma krivičnog dela, isključuju neuračunljivost (član 23. KZ), neotklonjiva stvarna zabluda (član 28. KZ) i neotklonjiva pravna zabluda (član 29. KZ).

Shodno navedenom, sud oslobađajuću presudu, na osnovu člana 423. tačka 1) ZKP, donosi kada krivično delo za koje je okrivljeni optužen ne sadrži sva obeležja tog krivičnog dela određena zakonom, kao i kada je, iako postoje sva zakonska obeležja krivičnog dela, isključena protivpravnost ili krivica, a nema uslova za primenu mere bezbednosti. Činjenica da su iste protivpravne radnje predviđene Zakonom o planiranju i izgradnji u članu 208a , kao prekršaj, kao i u članu 219a stav 2. Krivičnog zakonika, ne obavezuje sud da okrivljenog oslobodi od optužbe, kada u njegovim radnjama stoje sva obeležja krivičnog dela, kao u konkretnom slučaju.

Inkriminacija istih radnji kao prekršaja ne isključuje krivičnu odgovornost za krivično delo. Postojanje prekršaja kao protivpravnog dela koje je zakonom ili drugim propisom nadležnog organa određeno kao prekršaj i za koje je propisana prekršajna sankcija, ne isključuje postojanje krivičnog dela, pa ukoliko se u radnjama okrivljenog stiču sva zakonska obeležja krivičnog dela, koje mu je stavljeno na teret, nema mesta donošenju oslobađajuće presude na osnovu člana 423. tačka 1) ZKP. Pitanje činjeničnog identiteta prekršaja i krivičnog dela može biti samo od značaja za ocenu da li je reč o pravnosnažno presuđenoj stvari, a ne i ocenu primene povoljnijeg zakona.

Po stavu Vrhovnog kasacionog suda, prvostepeni sud je, u konkretnom slučaju, pravilno primenio krivični zakon kada je radnje okrivljene opisane u izreci prvostepene presude pravno kvalifikovao kao krivično delo iz člana 219a stav 2. Krivičnog zakonika.

Pored iznetog, a imajući u vidu napred navedneo, kao i sudsku praksu ovog suda, navodi zahteva za zaštitu zakonitosti kojima se ukazuje na presudu Vrhovnog kasacionog suda Kzz 615/2019 od 03.07.2019. godine, nisu od uticaja na drugačiju odluku u ovom predmetu.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Predsednik veća-sudija,

Vesna Zarić,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                       Nevenka Važić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić