Presudom Apelacionog suda u Nišu Kž1 890/18 od 16.10.2018. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA i potvrđena je presuda Osnovnog suda u Vranju K.br.543/17 od 09.05.2018. godine.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podnela je branilac po službenoj dužnosti okrivljenog AA - advokat Dušanka Antić, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud shodno odredbi člana 492. ZKP ukine u celosti presude Osnovnog suda u Vranju K.br.543/17 od 09.05.2018. godine i Apelacionog suda u Nišu Kž1 890/18 od 16.10.2018. godine i predmet vrati Osnovnom sudu u Vranju na ponovni postupak i odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je u sednici veća razmotrio spise predmeta sa zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca po službenoj dužnosti okrivljenog AA - advokata Dušanke Antić, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je nedozvoljen.

Odredbom člana 482. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku propisano je da protiv pravnosnažne odluke javnog tužioca ili suda ili zbog povrede odredaba postupka koji je prethodio njenom donošenju, ovlašćeno lice može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti pod uslovima propisanim u tom zakoniku.

Odredbom člana 483. stav 1. ZKP propisano je da zahtev za zaštitu zakonitosti mogu podneti Republički javni tužilac, okrivljeni i njegov branilac, a odredbom stava 3. istog člana propisano je da zahtev za zaštitu zakonitosti okrivljeni može podneti isključivo preko branioca.

Odredbama člana 74. ZKP određeno je i taksativno nabrojano devet procesnih situacija u kojima okrivljeni mora imati branioca i do kada. Odredbom člana 76. stav 1. ZKP, pak, određeno je da u tim procesnim slučajevima, ako okrivljeni ne izabere branioca ili bez njega ostane, branioca mu po službenoj dužnosti za dalji tok postupka, rešenjem postavlja javni tužilac ili predsednik suda. Navedenim odredbama, po stavu Vrhovnog kasacionog suda, jasno je opredeljeno ne samo do kada okrivljeni mora imati branioca uopšte, već i do kada mora imati branioca koji mu je postavljen po službenoj dužnosti.

U konkretnom slučaju, podnosilac zahteva advokat Dušanka Antić je rešenjem Osnovnog javnog tužioca u Vranju A.br.525/15 KT.br.1130/15 od 29.07.2015. godine, na osnovu člana 74. tačka 2) ZKP, postavljena za branioca po službenoj dužnosti okrivljenom AA, jer se protiv okrivljenog vodi postupak zbog krivičnog dela teška krađa iz člana 204. stav 1. KZ, za koje je propisana kazna zatvora u trajanju od 1 do 8 godina. Odbrana po službenoj dužnosti, u smislu odredbe člana 74. tačka 2) ZKP, moguća je za ceo tok krivičnog postupka i to od prvog saslušanja pa do pravnosnažnog okončanja krivičnog postupka.

Kako je u konkretnom slučaju krivični postupak prema okrivljenom AA u predmetu Osnovnog suda u Vranju K.br.543/17 pravnosnažno okončan donošenjem presude Apelacionog suda u Nišu Kž1 890/18 od 16.10.2018. godine, te kako je nakon pravnosnažnog okončanja tog krivičnog postupka zahtev za zaštitu zakonitosti podnela advokat Dušanka Antić, koja je okrivljenom u tom postupku bila postavljena za branioca po službenoj dužnosti, to ovaj branilac (iz člana 76. ZKP), imajući u vidu napred citirane zakonske odredbe, ne spada u krug lica koja mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti nakon pravnosnažno okončanog postupka, pa je predmetni zahtev stoga nedozvoljen.

Sa iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP u vezi člana 483. ZKP odlučio kao u izreci ovoga rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                        Predsednik veća-sudija

Snežana Lazin,s.r.                                                                                                                            Nevenka Važić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić