Istom presudom odlučeno je da troškovi krivičnog postupka padaju na teret okrivljenog, pa je okrivljeni obavezan da na ime paušala plati sudu iznos od 15.000,00 dinara, u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude, dok će o visini ostalih troškova krivičnog postupka, biti odlučeno posebnim rešenjem.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Kž3 10/25 od 03.06.2025. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA i presuda Višeg suda u Nišu Kž1 244/24 od 14.01.2025. godine je potvrđena.

Iako branilac okrivljenog AA navodi da zahtev za zaštitu zakonitost podnosi protiv svih navedenih pravnosnažnih presuda, Vrhovni sud nalazi da iz navoda zahteva proizilazi da je isti podnet protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Nišu Kž1 244/24 od 14.01.2025. godine i Apelacionog suda u Nišu Kž3 10/25 od 03.06.2025. godine, imajući u vidu da je presudom Osnovnog suda u Nišu K 878/22 od 21.05.2024. godine okrivljeni oslobođen od optužbe zbog krivičnog dela iz člana 194. stav 1. Krivičnog zakonika, u kom slučaju bi podneti zahtev bio na štetu okrivljenog. Predmetni zahtev za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog podnosi zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 10) i stav 2. tačka 1) ZKP, povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 3) ZKP i povrede zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, kao i zbog povreda odredbi članova 14. Krivičnog zakonika, 332. stav 1. tačka 2), 500. stav 1. tačka 2), 113. stav 2., 124. stav 1. tačka 1) i 2) i člana 16. u vezi sa članom 82. i 84. stav 1. ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev i preinači pobijane presude i okrivljenog oslobodi od optužbe.

Vrhovni sud je, na osnovu člana 486. stav 1. i 487. stav 1. ZKP održao sednicu veća na kojoj je razmotrio spise predmeta zajedno sa podnetim zahtevom za zaštitu zakonitosti, pa je doneo odluku kao u izreci, nalazeći da je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, nedozvoljen odnosno nema propisan sadržaj.

Odredbom člana 484. Zakonika o krivičnom postupku, propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP).

Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP), okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5. ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP, dakle zbog povreda odredaba člana 74, člana 438. stav 1. tačka 1.) i 4.) i tačka 7.) do 10.) i stav 2. tačka 1), člana 439. tačka 1.) do 3.) i člana 441. stav 3. i 4, učinjenih u prvostepenom postupku i u postupku pred apelacionim - drugostepenim sudom.

Pri tome, obaveza navođenja razloga za podnošenje zahteva zbog povrede zakona, podrazumeva ne samo formalno označavanje o kojoj povredi zakona se radi, već i ukazivanje na to u čemu se ona sastoji.

Branilac okrivljenih u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je pobijanim presudama učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP. Međutim, ovu povredu zakona, koja predstavlja dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, branilac okrivljenog samo formalno ističe, budući da navodima zahteva, nepostojanje bitnih elemenata krivičnog dela u pitanju, branilac obrazlaže najpre isticanjem da je drugostepeni sud pogrešno utvrdio činjenično stanje i pogrešno ocenio izvedene dokaze, što predstavlja povredu člana 440. ZKP, a potom i isticanjem da obrazloženje presude sadrži međusobno protivrečne i nejasne razloge o odlučnim činjenicama, ukazujući na taj način na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2. ZKP.

U konkretnom slučaju, branilac okrivljenog, kao razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, samo formalno, ističe i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom preko branioca. Međutim, branilac ne ukazuje u čemu se istaknuta povreda konkretno sastoji, odnosno ne opredeljuje o kom dokazu se radi i zbog čega ga smatra nedozvoljenim, već ovu povredu zakona obrazlaže osporavanjem dokazne snage nalaza i mišljenja veštaka psihijatra i isticanjem da je veštak prilikom sačinjavanja istog izneo zaključke koji prevazilaze granice njegove stručnosti, zasnivajući isti na iskazima okrivljenog, njegove supruge i maloletnog deteta, te da je svoj zaključak o postojanju zavisnosti kod okrivljenog formirao samo na osnovu iskaza stranaka u postupku i uzete anamneze od okrivljenog.

Ovi navodi branioca, po oceni Vrhovnog suda, predstavljaju suštinski ukazivanje na povredu odredbe člana 440. ZKP.

Po oceni Vrhovnog suda, u preostalom delu zahteva, branilac okrivljenog takođe ukazuje na povredu odredbe člana 440. ZKP, iznošenjem sopstvenog viđenja okolnosti vezanih za predmetni događaj, osporavanjem nastupanja posledice krivičnog dela, iznoseći stav da su pobijane presude zasnovane na iracionalnim zaključcima, koji su utvrđeni paušalnom ocenom i pristrasnim sagledavanjem stvari, kao i da navodi optužnog akta nisu dokazani, obzirom da je sud prihvatio konstrukciju optužnog akta, bez proveravanja ispravnosti istog.

Pored ovoga, kao razlog podnošenja zahteva, branilac navodi povrede odredbi članova 14. Krivičnog zakonika, 332. stav 1. tačka 2), 500. stav 1. tačka 2), 113. stav 2., 124. stav 1. tačka 1) i 2) i člana 16. u vezi sa članom 82. i 84. stav 1. ZKP, dok u obrazloženju zahteva osporavajući obrazloženje drugostepene presude, navodi i povredu odredbe člana 460. ZKP, kao i povrede odredbi članova 17. stav 2. i 352. stav 2. ZKP, te bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP, koja se ogleda u nerazumljivoj izreci, a koju povredu pogrešno numeriše navođenjem odredbe ZKP, koji više nije na snazi – iz člana 368. stav 1. tačka 11).

Međutim, bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11. i stav 2. tačka 2. ZKP, kao i povrede odredbi članova 16. u vezi sa članom 82. i 84. stav 1., 17. stav 2., 113. stav 2., 124. stav 1. tačka 1. i 2., 332. stav 1. tačka 2., 352. stav 2., 440, 460, 500. stav 1. tačka 2., ne predstavljaju zakonske razloge u okviru povreda takstativno navedenih u članu 485. stav 4. ZKP, zbog kojih okrivljeni preko branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti pa je stoga Vrhovni sud ocenio da je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, u ovom delu, nedozvoljen.

Branilac okrivljenog, kao razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, samo formalno, ističe i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 10) ZKP i povrede zakona iz člana 439. tačka 3) i 441. stav 4. ZKP, zbog kojih je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom preko branioca, ne konkretizujući u čemu se istaknute povrede zakona sastoje.

Kako navedene povrede postupka, suprotno odredbi člana 484. ZKP, nisu konkretizovane, a Vrhovni sud je prilikom odlučivanja o zahtevu za zaštitu zakonitosti, vezan razlozima delom i pravcem pobijanja koji su istaknuti u zahtevu za zaštitu zakonitosti, kako je to izričito propisano članom 489. stav 1. ZKP, to sud odlučujući po zahtevu za zaštitu zakonitosti, ukoliko razlozi povrede zakona nisu izričito navedeni, nema zakonskih ovlašćenja da po službenoj dužnosti tumači i ocenjuje o kojoj se povredi zakona radi, zbog čega je podneti zahtev branioca okrivljenog AA, u odnosu na ove povrede zakona, odbačen jer nema propisan sadržaj.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, u odnosu na deo zahteva koji je ocenjen nedozvoljenim, te na osnovu člana 487. stav 1. tačka 3) ZKP u vezi člana 484. ZKP u odnosu na deo zahteva koji nema propisan sadržaj, doneta je odluka kao u izreci rešenja.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                   Predsednik veća-sudija,

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                            Svetlana Tomić Jokić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković