Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP), pa je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te nakon ocene navoda iznetih u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog je neosnovan u odnosu na povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP i člana 438. stav 2 tačka 1) ZKP, dok je u preostalom delu nedozvoljen.

U podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac je naveo da je pobijanim presudama učinjena i bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP odnosno da je optužba prekoračena na taj način što je prvostepeni sud izmenio vreme izvršenja krivičnog dela tako što je umesto vremena koje je optužnim aktom Osnovno javnog tužioca u Pirotu označeno kao dan izvršenja krivičnog dela - 07/08.11.2017. godine, uneo novi datum izvršenja odnosno u presudi stoji da je delo izvršeno 17/18.11.2017. godine.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se po oceni Vrhovnog suda ne mogu prihvatiti kao osnovani iz sledećih razloga:

Odredbom člana 420. stav 1. ZKP propisano je da se presuda može odnositi samo na lice koje je optuženo i samo na delo koje je predmet optužbe sadržane u podnesenoj ili na glavnom pretresu izmenjenoj ili proširenoj optužnici. Iz citirane zakonske odredbe proizilazi da između optužbe i presude mora postojati identitet i podudarnost u pogledu subjektivne i objektivne istovetnosti dela. Prekoračenje optužbe na štetu okrivljenog podrazumeva izmenu činjeničnog opisa dela koji je dat u optužnom aktu dodavanjem nove radnje izvršenja, odnosno veće kriminalne volje okrivljenog, na koji način se pogoršava njegov položaj u pogledu pravne ocene dela i krivične sankcije.

Po nalaženju Vrhovnog suda, iako stoji činjenica da je optužnim predlogom javnog tužioca Osnovnog javnog tužilaštva u Pirotu Kt.br.675/18 od 13.12.2021. godine, preciziranim 13.12.2022. godine, okrivljenom stavljeno na teret da je izvršio krivično delo „u toku noći 07/08.11.2017. godine“, a prvostepeni sud ga je oglasio krivim da je radnju izvršenja preduzeo „u toku noći 17/18.11.2017. godine“, na taj način sud nije prekoračio optužbu, nije povredio ni objektivni ni subjektivni identitet optužbe, jer se po oceni suda radi o očiglednoj tehničkoj greški, a uz to i vreme izvršenja dela ne predstavlja bitno obeležje krivičnog dela krađa iz člana 203. stav 1. Krivičnog zakonika stoga su suprotni navodi branioca okrivljenog ocenjeni kao neosnovani.

Ukazujući u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP branilac okrivljenog navodi da se pobijane pravnosnažne presude zasnivaju na dokazu na kome se prema odredbama Zakonika o krivičnom postupku ne mogu zasnivati. Kao nezakonit dokaz branilac u zahtevu označava naredbu sudije za prethodni postupak Osnovnog suda u Pirotu za pretresanje 1KP-Pov. br. 82/18 od 10.09.2018. godine, zapisnik o pretresanju stana i drugih prostorija kao i zapisnik o prepoznavanju predmeta, pri tom obrazlažući istaknutu povredu da je naredba za pretresanje nezakonita jer je naređeno pretresanje prostorija i vozila koje okrivljeni nikada nije koristio,isti nisu njegovo vlasništvo niti su u njegovoj državini, što čini i zapisnike o pretresanju nezakonitim, a sama radnja prepoznavanja nije obavljena u skladu sa zakonom s obzirom da su oštećenom prilikom prepoznavanja pokazana samo dva akumulatora što navedenu radnju čini nezakonitom.

Iznete navode zahteva Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane, s obzirom da zapisnik o pretresanju stana i drugih prostorija sačinjen na osnovu naredbe Osnovnog suda u Pirotu 1Kpp.-Pov. br. 82/18 od 10.09.2018. godine ni sam po sebi a ni prema načinu pribavljanja nije u suprotnosti sa odredbama Zakonika o krivičnom postupku.

Naime, iz spisa predmeta proizilazi da je naredba o pretresanju stana i drugih prostorija doneta od strane Osnovnog suda u Pirotu 1Kpp.-Pov. br. 82/18 od 10.09.2018. godine u svemu u skladu sa odredbama člana 152. stav 1. i člana 155. ZKP-a, a iz zapisnika o pretresanju stana i drugih prostorija DP PU Pirot - PS Bela Palanka 1Kpp.-Pov. 82/18 od 10.09.2018. godine proizilazi da je dana 12.09.2018. godine izvršeno pretresanje stana u Beloj Palanci u ulici ... broj .., po navedenoj naredbi, da je pre početka pretresa naredba AA predata i isti je poučen da ima pravo da uzme advokata odnosno branioca koji može prisustvovati pretresanju, a čije prisustvo isti nije zahtevao, što je sve i konstatovano na zapisniku. Pretresanje stana obavljeno je u prisustvu dva punoletna građanina u svojstvu svedoka koji su prema konstataciji na zapisniku poučeni o njihovoj ulozi tokom sprovođenja pretresanja i isti su uz ovlašćena službena lica policijske uprave Pirot, Policijske stanice Bela Palanka potpisali zapisnik na kome nisu konstatovane bilo kakve primedbe, a koji je držalac stana AA odbio da potpiše.

Shodno navedenom, sud nalazi da je pretresanje stana i drugih prostorija u konkretnom slučaju u svemu izvršeno u skladu sa odredbama člana 155, 156. i 157. ZKP kojima su propisane pretpostavke i postupak sprovođenja ove dokazne radnje. S toga je po oceni ovog suda, naredba o pretresanju kao i zapisnik o pretresanju stana i drugih prostorija zakonit dokaz na kome se presuda u smislu odredbe Zakonika o krivičnom postupku može zasnivati, pa su suprotni navodi zahteva ocenjeni kao neosnovani.

Osim toga, navodi branioca da se pobijane presude zasnivaju i na nezakonitom dokazu - zapisniku o prepoznavanju predmeta Ku 24/18 od 21.09.2018. godine takođe su ocenjeni kao neosnovani.

Odredbom člana 100. ZKP propisano je da ako je potrebno da se utvrdi da li svedok prepoznaje određeno lice ili predmet, odnosno njihove osobine koje je opisao, prepoznavanje će se obaviti u skladu sa članom 90. ovog Zakonika. Član 90. stav 1. ZKP propisuje da ako je potrebno da se utvrdi da li okrivljeni prepoznaje određeno lice ili predmet, odnosno njegove osobine koje je opisao, pokazaće mu se to lice ili predmet zajedno sa drugim njemu nepoznatim licima ili predmetima čije su osnovne osobine slične onima kakve je opisao.

Iz samog zapisnika proizilazi da je oštećenom BB pokazan predmet - akumulator zajedno sa četiri akumulatora, odnosno pokazano mu je ukupno 5 akumulatora sličnih osobina onima kakve je opisao, nakon čega je isti sa sigurnošću potvrdio da je jedan od tih akumulatora njegov, te su suprotni navodi branioca okrivljenog da je ovakav zapisnik nezakonit ocenjeni kao neosnovani.

Shodno navedenom, zapisnik o prepoznavanju predmeta sačinjen je u skladu sa odredbom člana 100. u vezi člana 90. ZKP te su suprotni navodi branioca okrivljenog izneti u zahtevu ocenjeni kao neosnovani.

Preostalim delom podnetog zahteva za zaštitu zakonitosti branilac ukazuje da nije dokazano da je oštećeni vlasnik akumulatora koji mu je vraćen od strane PU Pirot - PS Bela Palanka, da je upravo taj akumulator okrivljen skinuo i oduzeo iz radne mašine vlasništvo firme oštećenog, kao i da li taj akumulator odgovara konkretnoj radnoj mašini. Osim toga, svedok policajac koji je vršio pretres nije mogao da se izjasni gde je tačno pronađen predmetni akumulator i osporio je zaključak suda da je okrivljeni vlasnik onoga što je pretresano na koji način branilac činjenično osporava navode utvrđene u prvostepenoj presudi te ukazuje na povredu zakona iz člana 440. ZKP.

Kako članom 485. stav 4. ZKP koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni odnosno njegov branilac shodno pravima koje ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog povrede zakona iz člana 440. ZKP, to je Vrhovni sud zahtev branioca u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je u smislu člana 491. stav 1. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Predsednik veća – sudija

Marija Ribarić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                              Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić